Flouter
Svedočimo prelomnim godinama reprezentativne košarke. Uvođenje besmislenih FIBA pendžera, kovidno vreme, rat Rusije i Ukrajine, sve veća komercijalizacija sporta, pa i košarkice što bi Njofra Paviljonski rekao u svojim viđenjima basketa, nam donose tektonske poremećaje u odnosu snaga u FIBA okvirima. Ove promene bitno utiču i na našu voljenu reprezentaciju i dodatno nam komplikuju ionako složenu situaciju u srpskoj košarci gde dolazimo u situaciju da nam se u idućih mesec dana kroji dalja sudbina voljene reprezentacije.
Iz prethodnih pendžera i dvomeča sa Belgijom i Letonijom sa kojima smo i preneli bodove u narednu fazu smo izvukli svega jednu pobedu (i to na jedvite jade u Pioniru protiv Letonije) i došli smo u situaciju da nam čak ni sve pobede u narednih šest utakmica ne garantuju siguran prolaz na Svetsko prvenstvo 2023. godine u Filipinima, Japanu i Indoneziji koje nam predstavlja i neku vrstu kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre 2024. godine u Parizu. Na ovim pendžerima se jasno pokazalo da bez elitnih evroligaških i NBA igrača imamo Tantalove muke i protiv mnogo slabijih reprezentacija na papiru, a kamoli ozbiljnijih selekcija kao što su Grčka i Turska iz ovih avgustovskih pendžera.
Istinita je i činjenica što je selektor Pešić izjavio, a to je da za tri dana ne može da napravi nikakvu igru, ali za pojedine poraze, pogotovo od Belgije usred Niša, nema opravdanja. Na toj utakmici smo se propisno obrukali i na terenu i van terena, jer se utakmica igrala u dva dana usled nestanka struje u hali Čair i izgubili smo gotovo dobijenu utakmicu u četvrtoj četvrtini, pre svega lošom reakcijom igrača u odbrani, a potom je došao do izražaja i naš hroničan nedostatak plejmejkera u FIBA pendžerima ukoliko ne nastupaju Vasilije Micić i Miloš Teodosić koji smo pokrivali igrom 1 na 1 Alekse Avramovića i Ognjena Jaramaza.
Početkom avgusta, selektor Svetislav Pešić okupio je najjači mogući sastav u Kući fudbala u Staroj Pazovi. Osim povređenog Bogdana Bogdanovića koji će nam biti nenadoknadiv gubitak, ma šta god uradili u ovoj reprezentativnoj akciji, uglavnom smo okupili najbolje moguće igrače što imamo (mislim da je bilo mesta za još 2-3 imena, ali ovo je negde realno stanje stvari).
Posle pet dana selektor je povukao najkontroverzniji potez ove reprezentativne kampanje – precrtao je dugogodišnjeg kapitena i vođu reprezentacije Miloša Teodosića. Javnost se srpska naravno podelila kao i za sva moguća pitanja u Srbiji, od pobednika rijaliti programa pa do važnih političkih pitanja, naravno da se i u ovom slučaju javila opcija ZA i PROTIV odluke selektora Pešića.
Istina je da Teo nikada nije bio ni prosečan, a kamoli apsolutno dobar defanzivac, istina je i da je košarkaški boem, ali je sa druge strane i istina da je mogao kao kombo bek da nam donese neophodnu dimenziju u napadu sa klupe, a to je sigurna organizacija igre i dobar šut za 3 poena iz izlaznih kretnji kao što je godinama radio u reprezentaciji, pa i u Virtusu minule sezone. Na sve to nam dolazi i nekoliko povreda, koje su nam bitno narušile koncepciju ekipe i same igre.
Bilo kako bilo, selektor Pešić je ovim potezom jasno odredio da su Vasilije Micić i Nikola Jokić glavne face ove reprezentacije uz svesrdnu pomoć kapitena Lučića, Kalinića, Milutinova koji izgledaju nikada motivisanije sudeći po ovim pripremnim utakmicama, zatim Davidovca, Jagodića-Kuridže, Dobrića, Marinkovića i Jaramaza koji će da odrađuju prljav posao, zatim Gudurića od kog se puno očekuje, iako je zbog sitne povrede propustio gotovo sve pripremne utakmice i trebaće mu vremena da uhvati ritam, čeka se konačna odluka oko povređenih Bjelice i Nedovića koji preskaču ove avgustovske pendžere i koje će selektor Pešić da čeka do poslednjeg dana da vidi da li su spremni za EP.
Ovogodišnja reprezentativna kampanja je krenula teškom utakmicom protiv ozbiljne reprezentacije Grčke koja je došla sa tri brata Adetokumpo, Tajlerom „keva mu iz Grčke“ Dorsijem, ali i oslabljena povredama. Stigao nas je i najozbiljniji peh do sada – Vasilije Micić obnavlja distorziju skočnog zgloba u drugoj četvrtini. Bili su vidljivi disbalansi – grčke na centarskim pozicijama i naše na bekovskim pozicijama uslovljeni povredama u obe selekcije. Igralo se u talasima, naša selekcija je pravila prevagu u pozicionom napadu, dok su Grci pokazali svoj najjači kvalitet – igru u tranziciji. Činilo se da ih lomimo preko maestralnog centarskog tandema Jokić-Milutinov i fenomenalnog Jaramaza.
Međutim, dešava se sada već hronično pomračenje u ovim pendžerima i neobjašnjivo odustajanje od igre na niskom postu gde smo na kraju i prelomili utakmicu, kao i dugo hlađenje Jaramaza i Milutinova koji su večeras bili u svom najboljem mogućem izdanju.
A onda sledi Tole Tips završnica – Sombor Shuffle za 87:79 umalo da nam izađe na nos jer smo se u tih minut i po do kraja prepustili NBA atmosferi i ekspresno nas Grci stigoše serijom 8:0 poenima Tanasisa iz kornera, Janisa gde dira loptu u cilindru obruča posle neuspešne asistencije Kalatesa za alley-oop, onda trojka Dorsija iz desnog kornera iz tranzicije za produžetak gde nas je Bog pogledao da ne sude 3+1 i očajan poslednji napad gde je crtana ona short roll minijatura koju smo prodali Italiji, međutim Jaramaz je šutnuo step back preko Kalatesa pošto je video da su nam pročitali nameru i promašio za pobedu.
U produžetku konačno prebacujemo težište igre u reket i lomimo utakmicu u svoju korist, ali se i dalje ne daju žilavi Grci na čelu sa nadrealnim Janisom, Jokić u stilu Divca opet maši oba bacanja kao i u finišu regularnog dela, ali kapiten Lučić bananira Dorsija i izvlači mu faul. Potom Kalates prodaje loptu i Kalinić stavlja tačku na i.
Pirovom pobedom idemo u Sinan Erdem Arenu pred 10-15 hiljada grlatih Turaka i suđenja u Istanbulu gde bih više voleo u ovom trenutku SAD usred Indijanapolisa nego Turke u punom sastavu u Istanbulu, što smo i osetili na svojoj koži 2010. kada su nam oteli finale SPa u Turskoj sa najskandaloznijim suđenjem ikada viđenim u svetskoj košarci.
A na utakmici sa Turcima možda i najbolje poluvreme do sada – Jokića nisu mogli laserom da isprate (kao što će i da bude sa 90% reprezentacija ukoliko ga budu branili 1 na 1), Lučić i Kalinić u oba pravca sada već standardno predstavljaju dušu ekipe, Gudurić opravdava moja iščekivanja u napadu iz ranijeg pasusa, pogađa kad treba, asistira, Milutinov sve zatvara u odbrani, Turci ne znaju gde je levo, a gde desno u prvom delu, nikako ne mogu da dođu do njihove igre 1 na 1 posle pika i da nam napadnu reket, nema šta im nismo zatvorili u prvom poluvremenu, prodavali su lopte kao na pijaci. Prvo poluvreme im potpisuje i pečatira Kalinić sa pola terena i odosmo na +19 na pauzu.
Nažalost se obistinilo ono čega sam se pribojavao, kreće organizovani kriminal karakterističan sa Turskom u Istanbulu. Ataman nam menja odbranu na Jokiću, šalje mu udvajanja na low post, pritiska nam Micića i Gudurića uz svesrdnu sudijsku podršku koje nam na mrki pogled duvaju tehničke i dodatno nam unose nervozu i maler uz vaskrsle Turke koji su se preko poluorganizovane košarke i serijom trojki vratili u egal.
Odsekli su nam vezu spoljnih i unutrašnjih igrača, borimo se sa organizacijom, Jokić ostaje malo duže na klupi nego što je trebalo, Micić se nije snašao na ovakav kriterijum i odbranu Turaka, šut nas nikako ne služi, Lučić isteran sa tehničkom sa utakmice, Vanja i Jaramaz nikako ne mogu da se spoje u odnosu na Grčku, Jagodić-Kuridža se bori i krpi ispadanje Lučića sa 5 penala.
Međutim, Kalinić opravdava letošnju selektorovu prijavu kako mu je najbitniji igrač i daje trojku posle dva teška promašaja, zatim vadi Osmanu faul u napadu i okreće na našu vodenicu uz mirnu ruku Gudurića sa penala i Jokićev zicer kojim smo izneli jako veliku pobedu.
Prvi cilj je ispunjen u nizu ciljeva ove selekcije, dve velike pobede u FIBA pendžerima kombinovane sa ostalim rezultatima nam omogućuju da sami o sebi odlučujemo o plasmanu na Svetsko prvenstvo. O tom potom, neće biti lako, pitanje je u kom ćemo sastavu biti za naredne pendžere, daleko je ocenjivati, ali je činjenica da imamo momentum na našoj strani.
Sada da vidimo ko će nam biti spreman i konačan spisak igrača koji će da nas predstavljaju na Evropskom prvenstvu. Očekivanja – sve je moguće, ostaću uzdržan, da će biti lako kao što javnost uporno predstavlja – neće, neće biti lako ni na novembarskim pendžerima, ko zna ko će nam biti dostupan do tada, ali što je govorio blaženopočivši general Božidar Delić u bici za Paštrik:
„Nema nazad, iza je Srbija!“.
Luka Kostić
Mihajlo Marković
