Nazivan je “najvećim” posle “najvećeg”. Čudom od deteta. Biserom Merilenda.
Ovo je priča o Lenu Bajasu. Čoveku koji je mogao imati sve, a nije imao ništa.
Danas kada pomenemo ime Lena Bajasa, ljudi uglavnom spomenu i Majkla Džordana. U vreme kada je Bajas izlazio na draft, Čikago Bulsi su stvarali imperiju. Cela američka košarka se nadala da će neko tu imperiju uništiti ili bar zaustaviti. Len je bio taj “neko”. On je trebao da bude preteča Kobija Brajanta i dostojan naslednik Larija Birda. Od svega, postao je samo tužna priča.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/ko-ce-odneti-bitku-u-prvom-tomu-rata-vecitih/
- https://flouter.rs/kk-rivers-u-derbiju-kola-traze-pobedu/
- https://flouter.rs/vukovi-vrebaju-buducnost-na-spavanju-u-moraci/
POČETAK – RAĐANJE NOVOG DŽORDANA
Len Bajas je rođen 1963. godine u Lendoveru, u saveznoj državi Merilend. Ispostaviće se da nikada nije ni napuštao rodno mesto. Merilend je bila početna ali i krajnja tačka Bajasove karijere. Živeo je za košarkom. Po pričama njegovih prijatelja, trenera, ali i svih ostalih koji su dolazili na njegove utakmice, bio je mnogo dobar. Međutim, sport pod obručima je zavoleo tek po dolasku u srednju školu.
Odmah se videlo da je stvoren za košarku. Visok, brz, skočan. Igrao je na poziciji tri, mada je zbog agilnosti i visine lagano čuvao i krilne centre. Protiv njega je svako bio u zaostatku. Znao je da iskoristi manu protivnika i postigne koš na bezbroj načina. Iako se uglavnom u Bajasovim hajlatsima vide zakucavanja, imao je ubitačnu ruku i u visokim procentima pogađao sa distance.
48%/57%/53%/55%. Procenti u četire godine koledža.
Rastao je iz godine u godinu. To se moglo videti po minutaži, poenima, ali pre svega rečima i priči ljudi koji su ga gledali. Postao je simbol grada. Simbol koledža. Znao je da igra dan za danom, tražio je dodatne treninge i svaki napor mu je samo još više prijao. Bio je radnik u telu deteta. Obezbeđenje u školi, profesori, direktor, svi su ga poštovali. Mogu slobodno reći, da je Len sa svojih 16/17 godina stekao kult ličnosti u saveznoj državi Merilend.
Tadašnji trener Lefti Drajsel imao je ogroman uticaj na Bajasa. Pratio ga je od detinjstva pa do poslednjeg izdisaja. Pričao je da je Len radio stvari koje niko pre ni posle njega nije mogao. Znao je da zakuca u napadu, a zatim i otrči maksimalno brzo i zalepi protivnika u odbrani. Crpeo je ogromnu energiju i nikad mu nije bilo dosta. Dva puta je biran za najboljeg igrača Atlantske konferencije (Djuk, Virdžinia, Vejk Forest, Sirakuz…), izuzetno jake. Takođe je dva puta biran u idealnu koledž petorku čitave Amerike.
Strašne četiri godine igranja na Merilendu morale su privući NBA klubove. Prvi koji je otkrio Bajasa i stao u red, bio je Red Ojerbah, legendarni trener i generalni menađžer Boston Seltiksa. Ukoliko vam je trebao čovek koji zna da izabere, kupi i napravi, to je bio Red. Len je otišao u prave ruke.
(NE) ODLAZAK U SELTIKSE
U trenutku kada je Len dolazio u Seltikse, Boston je bio aktuelni šampion. U finalu je porazio Hjuston sa 4:2, a predvodnici moćnog tima sa istoka zemlje bili su Leri Bird, Kevin Mekhejl, Robert Periš... Videlo da je “Ptici” i ekipi bila potrebna mlada krv koja će u godinama ispred nastaviti dominaciju u NBA ligi. Bulsi su bili sve opasniji i samo se čekalo da zaprete Seltiksima i otmu prsten.
Bajas je draftovan sa druge pozicije, dok je kao prvi pik izabran Bred Doerti. Broj 30 je bio spreman za Lena. I jedini put kada se slikao u njemu bio je na dan drafta. Trebao je pre početka sezone potpisati ugovor sa Ribokom i sa tog aspekta, započeti novu eru u profesionalnom sportu.
A onda se dogodila ta sudbonosna noć. 19. jun 1986. Bajas je sa prijateljima proslavio izbor na draftu u jednom od brojnih kampusa na Merilendu. Prijatelji kažu da je bio izuzetno raspoložen, da su normalno večerali, pričali, da niko nije video nikakve znake koji su signalizirali na najgore. A najgore se upravo desilo. Len je oko tri ujutru tog 19 juna zaspao i više se nije budio. Hitna pomoć mogla je samo da dijagnostikuje preranu smrt. Uzrok – srčana aritmija usled ogromnog unosa kokaina.
Iako je Len bio nepobediv za svakog protivnika i mogao je sve stići i prestići, smrt očigledno nije. Droga je pobedila u trci koju je sam započeo. Van parketa, van obruča. Na terenu koji mu nije poznat i na koji se nije pripremao. Red, Leri, Džordan i cela NBA liga mogli su samo razmišljati kakvog igrača su izgubili. Ili bolje rečeno kakvog igrača su mogli da dobiju.
