Dijana Grubor
foto: ABA League j.t.d./Dragana Stjepanović
Prošla košarkaška sezona u Srbiji je završila u senci incidenta, čiji su glavni akteri bili Džejms Naneli i Stefan Lazarević.
Srpski reprezentativac je za Meridian sport govorio o nemilom događaju, otkrio šta je do istog dovelo, te šta bi nakon svega rekao tadašnjem igraču Partizana.
„I sada kada se sedim knedla je u grlu – ružan osećaj do kojeg nije ni trebalo da dođe. Do moje reakcije je došlo zbog onoga što se desilo u finalu. Mislim da takvim stvarima i ljudima koji se tako ponašaju na terenu – nije mesto u sportu i ne bi trebalo da prođe bez sankcije. U ovom svetu nema pravde, ali ja se negde uvek borim za nju i nadam se da treba da bude zadovoljena. Stava sam da takvo ponašanje ne sme da prođe bez reakcije, a bukvalno niko nije reagovao. Apsolutno niko“ rekao je doskorašnji prvotimac crveno-belih.
Sebe, kako kaže, smatra neincidentnom osobom, te ističe da nijednim svojim potezom nije isprovocirao protivnika:
„Meni i dalje nije jasno zašto je on tako postupio. Do moje reakcije je došlo kulminacijom svega, a prvenstveno jer sam se osetio poraženo kao čovek. Deset godina igram ABA ligu, bezroj puta sam igrao protiv Partizana, kada je izbio incident između Lesora i Petruševa, ja sam uhvatiio Matijasa da ne napravi još veći problem. Apsolutno smatram sebe da sam osoba koja nije incidentna i kome nikada ne bi palo na pamet da uradi nešto slično. Mislim da nijednim svojim potezom nisam isprovcirao protivnika. Mi nismo imali nijednu interakciju, ja sam do tog trenutka imao nula sekuundi na terenu. Mene je bolelo što niko nije reagovao – ni Partizan, ni Zvezda, ni sudije, ni delegati, ni ABA liga. Svi koji su bili uključeni u događaj te utakmice – niko nije reagovao. Kroz novine se provlačilo Naneli davio Lazarevića, navijači su se međusobno prepucavali, što je u meni stvaralo ružniji i ružniji osećaj. Izazvalo je u meni odluku da moram da uradim nešto po tom pitanju. Ja sam inicirao celu reakciju sa mojim pitanjem. Muškarci smo, niko ne plače zbog udarca. Završilo se opet nedefinisano, kao što je i počelo“.
„Dovoljno sam se iskontrolisao i bio priseban da sve bude van terena. Nikome se nisam žalio, ali sam smatrao da je bilo potrebna reakcija na nesportski potez jednog igrača prema drugom. Zaista mislim da nisam izazvao nijednim svojim gestom. Kada već niko nije pozabavio time, imao sam potrebnu da vidim zašto je on to uradio. Meni je na utakmici delovalo kao odgurivanje, a kada sam pregledao snimak shvatio sam da on uopšte ne gleda loptu, već ide direktno na mene i hvata me za vrat. Njegova reakcija nema veze ni sa čim!”
Na kraju, otkriva i šta bi pitao Nanelija kada bi se našli za istim stolom:
„Ja nisam taj tip. Ne volim da se pamtim po ružnim dešavanjima. Ne volim da budem deo tih priča. Nije trebalo da dođe do toga, jer nije mogao niko da ne vidi njegov potez na utakmici. Morao je neko da se pozabavi time, da sankcioniše nesportski gest… Ružno što se tako završilo, ali generalno tenzija između klubova se negde uvek slomi na igračima. Ne opravdavam ni njega, a ni sebe. Sigurno da smo bili pod dejstvom celog ambijenta. Nažalost, preraslo je u ličnu stvar. Ja bih posle svega mogao da sednem sa tim momkom i da ga pitam samo – zašto“.
Aleksandar Mandić
