Flouter
Osam godina, čekalo se na evroligašku utakmicu Partizana. Te poslednje evroligaške sezone, Partizan je i izborio TOP 16. Od tada do ove sezone, mnogi bolni trenuci su prošli za navijače Partizana, od Nolana Smita, pa igranja FIBA Lige Šampiona, do očajnih sezona u Evrokupu. Nosioci vatre, davali su sve od sebe da protiv svih šansi nešto urade, ali osim Kupa Radivoj Koraća 2017/18, nije bilo uspeha.
Trinkjeri je došao 2018/19, i uspeh od prošle sezone je ponovljen, ali ABA liga je ponovo izmakla jer je sezona loše bila otvorena dok je Nenad Čanak bio trener.
Sezona 2019/20 s Andreom Trinkjerijem je probudila tračak nade, ali na kraju priča se završila s prekidom sezone zbog kovida. Sve se činilo da će Partizan osvojiti Evrokup, ali to je sve u domenu ”šta bi bilo kad bi bilo”.
Još jedna tmurna sezona je usledila, samo sedmo mesto u ABA ligi, a onda je došao Željko Obradović. Ne može se reći ni da je 2021/22 bila prijatna sezona, bilo je uspona i padova i završena je na kraju bez trofeja.
A danas, crno-beli su izborili plasman u osam najboljih!
Bila je ogromna nervoza među navijačima, kalkulisalo se danima ko treba izgubiti, a ko treba pobediti, za koga navijati… Ali zar nije lepše biti sam sebi krojač sudbine? Upravo su to igrači Partizana i uradili.
Bilo bi besmisleno u ovom trenutku prepričavati celu sezonu do sad, jer priča nije gotova. Nju će Partizan još ispisivati, ali jednog momenata se moramo prisetiti, kako bi se ovaj uspeh još više cenio.
Tačka topljenja je bila dostignuta?
Bilo je to 12. decembra, strah, tuga, nervoza, očaj… Sve su to bile emocije kroz koje su navijači Partizana prolazili u tom periodu. Samo jednu pobedu je imao Partizan u sedam poslednjih utakmica, a 13. decembra, očekivao ih je susret s Asvelom.
Razloga za tako lošu seriju je bilo, ali agonija se nije zaustavila protiv Asvela. Histerija, panika, nezadovoljstvo… Bilo je svega i svačega među navijačima, prodavanje sezonskih ulaznica, bilo je uvreda prema igračima, defetizam se osećao u vazduhu…
”Samo” 13700 ljudi (bizarno je reći da je to mali broj, ali za ekipu koja ima prosek od skoro 18 hiljada navijača po utakmici, to jeste manja cifra), došlo je da podrži svoj tim protiv Efesa. I u tom trenutku sve se obrće.
Parni valjak melje nema stajanja!
Od 14. kola u Evroligi, Partizan je totalno preokrenuo celu sezonu, sa kulminacijom u Monaku. Dovoljno je bilo da Partizan statistički ima prosečnu odbranu (od 14. kola do 33. kola, Partizan je osmi po defanzivnom rejtingu), kako bi brutalan napad dobijao utakmice, a to se upravo i dogodilo.
Partizan je zabeležio 15 pobeda i samo pet poraza, najviše pobeda od svih ekipa u tom periodu. Bilo je nekih nekonstantosti i spoticanja, ali je na kraju Partizan pobedom nad Monakom postigao nešto što malo ko je smeo reći u decembru, kada je Partizan imao skor od samo 4-9.
Bilo bi ružno ne pričati o utakmici u kojoj su igrači Partizana pokazali ogroman karakter u završnici i njome dali sebi mogućnost da napadaju čak petu poziciju na tabeli:
Na krilima Alekse Avramovića
Aleksa na početku sezone nije mogao pomoći Partizanu zbog povrede. I kad se setim samo kolika je enigma bila kako će se snaći u svojoj prvoj evroligaškoj sezoni i to posle povrede. Ogroman polaritet je vladao oko pitanja kako će Aleksa igrati.
On je svoju prvu partiju ove sezone odigrao protiv Fenerbahčea i iako je imao samo devet minuta, bio je tvorac pobede.
Upravo je to bio i sada sa 22 poena uz tri asistencije. A neke stvari se ni ne vide u statistici, kao odličan pritisak koji je vršio na napad Monaka, dok je Partizan gradio prednost u prvom poluvremenu.
Iako je Aleksa blistao, kod Partizana važi jedno: svaka pobeda je timska. Ali junak utakmice je jasan:
Kevin, kapitenski!
Prvo poluvreme, Kevin je bio na nuli. Partizan je imao vođstvo odličnom igrom Alekse, Smailagića i Nanelija, ali je nedostajao učinak kapitena.
Ovo je bio tek treći pogodak iz igre Kevina. Ali kakav koš! Mada je nervoza postojala sve do poslednjih sekundi, to ne umanjuje značajnost trojke Kevina koja je podigla Partizan na, ispostaviće se, nedostižnih četiri poena prednosti.
Čovek od gvožđa
Bila je ovo još jedna utakmica gde je Zek Ledej odigrao 35+ minuta. Na te stvari odavno je Ledej naviknut, sa obzirom da mu je ovo čak deveta utakmica koju je odigrao sa takvom minutažom.
Iako nije bio efikasan iz igre, slobodnim bacanjima je dokrajčio Monako: čak 13/14 je bio učinak Ledeja na liniji penala.
Na kraju je upisao 22 poena, i izvlačenjem faulova je omogućio Partizanu da izdrži nalet Monaka u četvrtoj četvrtini.
Bila je ovo utakmica sa puno promena rezultata. Na trenutak je Partizan imao čak +15, ali Monako je tu prednost istopio sjajnom igrom Okoboa, koji je postigao 23 poena. Pravi spektakl je bio u sali Gaston Medecin, ali su crno-beli imali veću koncentraciju u završnici i zasluženo su slavili.
Majk Džejms je ponovo bio zaustavljen: iako je postigao 10 poena i pored toga imao još šest asistencija, takođe je i izgubio pet lopti. Odbrana se nekad previše fokusirala na njemu, ali Majk nije nikako uspeo da uđe u ritam i po cenu lakih koševa Alfe Dialoa i Donte Hola. I taj rizik se ispostavio odličnim.
Pobeda je timska!
Alen Smailagić je upisao 12 poena, Naneli takođe. Obojica su značajno potpomogli Aleksu i Ledeja. Joanis je imao 2/2 za tri, i lepo je videti koliko mu je šut sigurniji u poslednje vreme. Egzum i Lesor nisu briljirali, Madar je imao lošiju partiju takođe, ali to je košarka.
Ne mogu svi odigrati najbolje, a i protivnik se takođe nešto pita. Sve uvek ima svoje razloge, ali jedno je sigurno: igrači Partizana su zajedno kao kolektiv izborili top osam. Svi do jednog, svako je na neki način dao doprinos.
I nebitno je da li su kročili i jedan minut na parket, kao večeras Trifunović, Vukčević i Anđušić što nisu. Željko Obradović i njegova ekipa su zajedno prošli sve poteškoće, radili i trenirali, slavili pobede. I sasvim zasluženo, Partizan igra F8. Prvi put u novom formatu Evrolige i to prvi put u istom.
Mogao bih pisati do jutra, jer je meč je bio sjajan, ali završiću s ovom mišlju: poslednji put kad je Partizan bio na F8, znamo svi šta se posle dogodilo. Ali treba se prvo uživati u trenutku. Sledeća stanica, Štark Arena i Panatinaikos!!!
Mihajlo Marković
