Kreće ABA SuperKup, Partizan napada Megu!

Od ponedeljka sva pažnja ljubitelja regionalne košarke biće usmerena na Podgoricu. Prestonica Crne Gore ugostiće šest klubova iz gradova bivše Jugoslavije dok će status domaćina poneti Budućnost i SC Derbi.

NOVI POČETAK – ISTI CILJEVI

Glavni favorit turnira i ujedno aktuelni šampion AdmiralBet ABA lige je beogradski Partizan. Ekipa Željka Obradovića dolazi na turnir nakon ubedljive pobede nad bratskom Fuelenbradom i skektakla pod vedrim nebom stadiona “Tašmajdan.” Pre navedene utakmice koja je proizvela, već sada, jednu od najboljih atmosfera ove sezone, generalno u Evropi, Partizan je boravio u Republici Srpskoj. Povodom 50 godina od osnivanja košarkaškog kluba Igokea, rukovodstvo je odlučilo da okupi i pozove partnere i prijatelje, te su, što u Laktašima što u Banja Luci nastupali CSKA, Turk Telekom i Hapoel Jerusalim. Partizan je slavio protiv izraelskog i ruskog predstavnika i osvojio prvi pehar u novoj sezoni.

Prvi utisak ide u pravcu opet velikih ambicija kluba i od starta želju za što boljem izdanju na terenu. Novajlije se još uvek privikavaju, posebno Kaminski i Doužer, čije se karijere isključivo vezuju za američko tlo. Videćemo kakva je zamisao sa Frenkom i njegovom pozicijom. Građom i prethodnim angažmanima u NBA ligi čini se da potpuno odgovara ulozi centra. Ipak, defanzivna orijentacija i fizička nadmoć možda budu prevaga da Obradović dovede još nekog pod košem, a Kaminskog iskoristi kao rotaciju na 4 i 5.

Sa druge strane, Doužer je pokazao da ima šta da ponudi na oba kraja parketa. Navijači su ga opčinili, a nesumnjivo da će uz njihovu pomoć adaptaciju lako prevazići i sav potencijal demonstrirati.

Ponitka (ili Ponjitka) i Jaramaz upravo su ono što je potrebno Partizanu. Istina, Aleksa Avramović je unikatan po tom pitanju, ali i Mateuš i Ognjen mogu da budu motor i pokretačka snaga kada timu ne ide. Danilo Anđušić je većinu otvorenih šuteva pogodio i sasvim pristojno se uveo u pripremnu fazu. Za njega će odlučujući faktor biti samopouzdanje pa samim tim i procenti spolja. Panter i Ledej odigrali koliko je bilo potrebno. Od njih se svakako najviše očekuje od kraja septembra i početka oktobra.

Pored Jaramaza i Anđušića, domaću osovinu upotpunili su Smailagić, koji se zdravstveno oporavio posle nezgodne viroze i Koprivica, za koga se nadamo, da bilo kakvu priču oko bolesti i povreda nećemo pominjati više. Trifunović se takođe nadovezaao na Alenove i Balšine zdravstvene pehove, ali i na vrlo dobar odaziv u prvim utakmicama. Njegov saigrač i kolega na poziciji – Džejms Naneli, standardno je pretio spolja, a i za njega znamo kako stoje stvari. Neizvesna završnica, Naneli, bum, doviđenja.

NEKI NOVI KLINCI…

Kada je reč o timu Megi, uvek dopadljivom i interesantnom timu, zbog svoje politike poslovanja, ništa se drastično u tom segmentu nije promenilo u odnosu na period iza nas. Istina, otišli su prošlosezonski predvodnici – Luka Cerovina (u Nansi), Darko Branković (u Bajern), Matej Rudan (u Breogan) i Malkolm Kazalon (u Detroit). Francuz iako je u Beogradu proveo par godina, kao da je u poslednjoj pred NBA pokazao najmanje. NBA je san svakog momka pa će sigurno i njemu biti motiv da se iskaže u najboljem svetlu. Aleksa Uskoković i Ahmad Rori takođe su napustil klub, ali njihova nova destinacija nije poznata.

Što se tiče dolazak, uglavnom se radi o mladim, pespektivnim igračima, takozvanim prospektima. Tri igrača iz OKK Beograda, sa kojim Mega već duži niz sezona uspešno sarađuje. Ilijasoglu je stigao iz Bešiktaša i iako je još uvek košarkaš u razvoju, oprobao se u brojnim turskim velikanima, ne sasvim sa krajnjim ishodom vrednim jačeg ugovora. Svakako najveće pojačanje i talenat ovog tima je Nikola Topića, sin Milutina Topića i osvajač zlatne medalje i MVP Evropskog prvenstva do 18 godina održanog u Nišu.