“Nismo igrali timski, donosili smo loše odluke. Ako neko treba da preuzme odgovornost, onda je to trener. Nisam smirio ekipu. Za mene je ovo razočarenje, zaista veliki neuspeh.“
Iako je izjava “doživeli smo neuspeh” poprilično gruba i surova u sportu, na primeru Barselone ona zvuči kao eufemizam. Tri izgubljene sezone, puno vremena, strpljenja i pre svega novca su mnogo skuplji od bilo kog lamenta. Red je za odgovore i odgovornost.
Kao šlag na “neuspelu” tortu, dogodio se drugi vezani poraz od Reala u polufinalu Fajnal – fora. Ekipa koja je tokom čitave sezone izgledala (za svoje standarde) stabilno, koja je Žalgiris preslišala sa 3:0 i vodila protiv Madriđana na kraju prvog poluvremena, doživela je ponovo istu sudbinu. I mentalno i fizički, Barselona je nestala u drugih 20 minuta i nakon 42, postigla samo 24 poena.
Šaras tokom svoje karijere nije igrao u Francuskoj, ali bi se moglo reći da ga prati kobni Déjà vu. Litvanac jeste bio dobar šuter, za koje glasi pravilo da moraju imati slabo pamćenje. Međutim, u trenerskoj profesiji i na poziciji kakvoj jeste, to pamćenje će ga verovatno koštati posla. Bez ijednog prilagođavanja, bilo kakve taktike i logičnog pristupa stanju na semaforu, Jasikevičius je podsećao na voštanu figuru koja se polako topi.
Sa druge strane, njegov kolega, Ćus Mateo na korak je od evropske titule. Vizionar, srećnik ili konačni gubitnik – saznaće se u nedelju oko 22 časa. Na pogon “Bad Boysa” za koje vreme ne postoji i mitske zveri u reketu, Real je kao i prošle sezone savladao realno kompletniji i kvalitetniji sastav Katalonaca.
U finalu će se suočiti sa Olimpijakosom koji je na sličan, malko ubedljiviji način, razmontirao Monako Saše Obradovića. Premda je kao i Barsa, tim iz Kneževine imao prednost na poluvremenu i to dvocifrenu, užasna treća četvrtina pokazala je razliku između onog ko osvaja i onog ko samo učestvuje na F4.
KAKO (NE) PRIPREMITI EKIPU ZA POLUFINALE
Na samom početku utakmice postalo je jasno da će reket Reala biti zabranjena zona. Mateo je na parket izveo mladog Ndiaja koji je smelošću i stavom “ja se neću pomeriti a ti me prođi ako možeš”, u potpunosti zaustavio Mirotića, slično kao i Ledeja nedelju dana ranije.
Centri Barse, Veseli i Šanli završili su utakmicu sa zbirno četiri poena, uz 2/9 iz igre i četiri odnosno pet prekršaja. Ostaje logično pitanje zašto se nije probalo sa Tobijem, znatno pokretljivijom peticom, boljim šuterom spolja i igračem koji ima najveći +/- srazmerno minutaži.
U nedostatku drugih rešenja i još više hrabrosti da se ode na prodor, Šaras je pojednostavio taktiku. Šut za tri poena pa dokle se stigne. Stiglo se do 66 poena, interesantno, najmanje u celoj sezoni, u svim takmičenjima. Barselona je uputila nerealnih 39 šuteva van linije 6,75 i nakon prvog poluvremena kada je imala 9/14 (64%), duel završila sa 36%.
Abrines, Laprovitola i Kjurik su na mahove uspeli probiti zonu, ali pucački obračun sa Madriđanima koji su svaki drugi napad završavali Tavaresom, odnosno sigurnim poenima, je bilo samoubistvo iz zasede. Edi je polufinale završio sa 20 poena i 15 skokova i fantastičnim 39 indeksom korisnosti. Ipak, od tima u kom je uloženo toliko sredstava, malo je detinjasto verovati da su mogli samo skrstiti ruke i reći “oni imaju Tavaresa.”
Kalinić je presedeo četvrtu deonicu a u komentaru posle utakmice naveo da taktika za ovaj duel nije postojala. Sa Nikolom se složio, i imenjak Mirotić koji je sebe proglasio najvećim krivcem za poraz. Nažalost, nije puno pogrešio. Bez obzira na Mirotine igračke i još više ljudske kvalitete, tri poena u polufinalu i 1/10 iz igre (0/7 3FG) za čoveka tog iskustva i vrednosti, je baš debeo fijasko.
Ostaje podatak da Mirotić ni ove sezone neće ostvariti svoj san i stići do Evrotitule – trofeja koji mu nedostaje u vitrini.
VREME ZA UZIMANJE ISPISNICE
Pre tačno četiri meseca (lepo kažem deja vu), napisao sam tekst o Šarunasu nakon iznenađujeg poraza u četvrtfinalu španskog kupa, probuđen njegovom ličnom izjavom da je “on odgovoran, ali da ga igrači ne razumeju”. Možda je tu signalizirao na neshvaćenog genija, ali je zasigurno uputio znak da se narativ ne menja. Jedini izlaz iz tog lavirinta odgovornosti i razumevanja bilo je osvajanje Evrolige, a ono se ni ove sezone neće dogoditi.
Litvancu je ovo treća sezona u Kataloniji. U tom periodu, dva puta je ispao u polufinalu (2022 i 2023) i jednom u finalu, u onoj “Korona sezoni” – 2021. Istina, kontinuitet ulaska u samu završnicu postoji, ali onaj prag preko toga, a to je trofej, zbog čega je Šaras i doveden, predstavlja nepremostivu prepreku. Pritom, u prve dve sezone završavao je regularni deo kao vodeći tim, a ove kao drugoplasirani.
Jedna lasta ne čini proleće i sasvim je realan scenario da Šaras ostane kod kuće, u Kaunasu nakon Fajnal – fora. Figurativno, jer mu preostaje završnica ACB lige koju možda i osvoji, kao pirovu pobedu.
Maska dobrog i pouzdanog igrača, litvanske i Žalgirisove legende, perspektivnog trenera prevarila je upravu Barselone. Situacija koja je postojala u Efesu krajem prošlog i početkog ovog veka kada se ulagalo enormno a vraćalo mizerno, prenela se i na Barsu.
