Kraj je kad Kari kaže da je kraj: Pešić otkrio kada odlazi u penziju

Svetislav Pešić je odlučio da proglasi kraj svoje trenerske karijere na kraju sezone 2025/26. U intervjuu za nemački Die Zeit, srpski stručnjak komentarisao je svoje trenutno stanje, svoju karijeru, ali i finalno, odluku koju je doneo.

Na startu karijere ovaj posao je bio dosta težak na emotivnom planu, dok je sada to dosta smirenije.

“Sada spavam veoma dobro. Na početku karijere sve sam doživljavao mnogo emotivnije. Sada imam iskustvo i postao sam smireniji. I imam svoju filozofiju na koju mogu da se oslonim. To važi za sve: moje metode treninga, način na koji tim igra u odbrani i napadu, kao i način na koji komuniciram”.

Najbitnija stvar je otvorenost ka novim pogledima, ka tuđim mišljenjima i savetima.

“Svaki trener to radi. Period kada sam bio selektor Nemačke od 1987. mnogo mi je pomogao u tome. Imao sam vremena da putujem. Gledao sam kako drugi rešavaju probleme, kako treniraju. Potpuno sam se posvetio košarci. I danas to radim. To je jedini način da imate šansu da napredujete. Ako mislite da sve radite savršeno, ne možete da se razvijate”.

U jednom trenutku pomislio je da je on glavni faktor uspeha svojih timova.

“Na trenutak sam mislio da moji timovi pobeđuju samo zbog mene. Jer sam tako sjajan trener. Sa reprezentacijom Jugoslavije postao sam prvak Evrope 2001, svetski prvak 2002, a 2003. sam sa Barselonom osvojio trostruku krunu – Evroligu, prvenstvo i kup. „Bravo, Pešiću! Bravo!“, govorili su svi”.

Odlučnost je najbitnija stvar kod jednog trenera, ali i autoritet da bi se ta odluka prenela igračima.

“Uvek sam pokušavao da nađem ravnotežu između skromnosti i samopouzdanja. Skroman sam, ali kada u nešto verujem, nema kompromisa. Prihvatam povratne informacije od igrača, ali kada donesem odluku, ide se pravo napred. Nema više rasprave”.

Pešić nije imao u planu da radi u toku ove sezone, ali ipak, na poziv predsednika Bajerna, došao je u klub iz Bavarske.

“Zapravo, nisam želeo ništa da radim do kraja ove sezone. Hteo sam da imam više vremena za porodicu, posebno za svoju suprugu Veru. Onda me je pozvao Herbert Hajner, predsednik Bajerna. Klub se upravo razišao sa Gordonom Herbertom posle osam uzastopnih poraza u Evroligi. Hajner me je pitao da li mogu da preuzmem tim do kraja sezone”.

Pešićeva supruga Vera imala je ogorman uticaj u odluci koju je doneo.

“Rekao sam Hajneru da prvo želim da razgovaram sa suprugom. Vera je takođe zaljubljenik u košarku. I sama je igrala košarku. Rekla je da, ako te predsednik zove, ne možeš da kažeš ‘ne’. Ne bih prihvatio nijedan drugi klub, ali se sa Bajernom identifikujem sto odsto. To je moj klub, klub mog srca”.

Pitanja koja su mu se motala po glavi, morao je sam da razreši.

“To je verovatno tačno. Pred jednu utakmicu Evrolige početkom januara ležao sam u hotelskom krevetu i odjednom sam se zapitao: ‘Šta ti uopšte radiš ovde? Jesi li lud? Uskoro ćeš imati 77 godina, a još si trener. Doživećeš 90, to je još 13 godina’. Tada sam sebi rekao: ‘Dosta je košarke, prestani već jednom”.

Odluka je pala, nakon ove sezone, doći će kraj karijere jednog od najvećih trenera u evropskoj košarci. Vreme je da se posveti potpuno porodici.

“Kao što pišem u knjizi: jednom trener – uvek trener. Uvek ću biti uključen u košarku, držaću predavanja i slično. Ali pred kraj života ne mogu više da budem glavni trener. Znam da mi ljudi neće verovati kada kažem da se povlačim. Ali posle ove sezone, stvarno je dosta. Imam prelepu kuću u Barseloni, gde živi deo moje porodice. I želim da provodim više vremena u svom rodnom Pirotu. Želim da doživim život iz drugačije perspektive”.

Kao jednu od mnogih dobrih strana svog poziva vidi činjenicu da je okružen mladim ljudima, sportistima, koji vole da rade, da treniraju, što i njega čini mlađim.

“To je velika prednost ovog posla, jer ne idem na večere sa ljudima mojih godina koji stalno pričaju o infarktima, prostati ili bolovima u leđima. Ne sviđa mi se sve što mladi igrači rade. Ali kada kao trener vidim da igrači žele da napreduju, da upijaju sve, da uživaju u treningu, tada se vratim kući posle treninga, popijem čašu crnog vina i još sam motivisaniji za sledeći trening. Ne pobeđujemo svaku utakmicu, ali se trudim da svakog igrača učinim boljim. Zato sam i dalje trener”.

Na kraju krajeva, Pešić je svestan sebe i svog karaktera.

“Na kraju, nije me mnogo briga. Naravno, drago mi je zbog svih nagrada koje sam do sada dobio. Ali važnije mi je to što se i dalje radujem svakom jutarnjem treningu. Iako uvek ima teških dana kada sam razočaran, ljut na sebe i na druge. Živim život vrlo intenzivno i zato očekujem isti intenzitet od ljudi oko sebe. Nisam uvek lak za saradnju”.

Svetislav Pešić ostaće zapamćen kao jedan od retkih trenera koji su upotpunili titule evropskog i svetskog šampiona sa reprezentacijom sa titulom Evrolige, Evrokupa i Kupa Radivoja Koraća.