KIFER PANTER ZA FLOUTER: ODRASTANJE U BRONKSU ME JE NAUČILO DA IMAM JAKA LEĐA!

Kifer Panter, košarkaš Donjeg Vakufa i mlađi brat kapitena Partizana, Kevina Pantera, ekskluzivno je po dolasku u Bosnu i Hercegovinu razgovarao za naš portal. Predmet intervjua bile su razne teme; detinjstvo u Njujorku, važnost porodice, period na koledžu…

Kifer ima 24 godine i ovogodišnji angažman u Donjem Vakufu biće mu prvi profesionalni, ujedno i internacionalni ugovor u karijeri. Dolazi sa koledža Troja gde je proveo prethodne tri godine. Nakon prošlosezonskog izdanja, najboljeg i najizraženijeg, okrenuo se interesantnom pozivu iz Bosne i Hercegovine. Klub iz Donjeg Vakufa se takmiči u prvoj ligi, zajedno sa Sparsima iz Sarajeva, Borcem iz Banjaluke, te bivšim šampionom Evrope, Bosnom.

1. Možeš li nam reći svoje utiske o prilagođavanju na novu sredinu?

– Rekao bih da sam se prilično dobro prilagodio. Ovo je moj prvi put u Evropi, tako da je to veliki kulturni zamah. Ali ja sam otvorena osoba kojoj ne smetaju različita iskustva, pa to prihvatam najbolje što mogu.

2. Koliko ti je bilo teško i zahtevno da napustiš SAD i okreneš se pozivu iz Evrope? Da li je Kevin uticao na tvoj dolazak u Bosnu?

– Kada sam prvi put pomislio na ideju da odem u Evropu da igram, iskreno, nisam bio 100% siguran da je to nešto što sam želeo da uradim. Plašio sam se odlaska iz Sjedinjenih Država. Nikada ranije nisam bio van zemlje. To što sam iznenada ustao i napustio Ameriku je bilo nešto za šta sam zaista morao da odvojim vreme i da se preispitam. Kevin je više uticao na mene time što sam bio siguran za dolazak u Evropu. Što se tiče samog prelaska u Donji Vakuf, nisam došao preko njegovog uticaja.

3. Zaista, kada pogledaš odrastanje u Bronksu, šta nam možeš reći o tom periodu?

– Bilo mi je jako zabavno odrastajući u Bronksu iskreno. To je za mene dom tako da sam očigledno možda malo pristrasan, ali sam voleo detinjstvo u Njujorku. Naučilo me je da imam čvrstu kožu. U mladosti vidite mnogo toga i doživljavate stvari koje mnoga druga deca ne. Nažalost, ima mnogo problema i puno stvari koje se dešavaju koje bi vas mogle odvratiti od toga da idete pravim putem. Ipak, moji roditelji su bili uporni da nas zaštite i držanju podalje od događaja od kojih nismo imali nikakvog posla.

4. Porodica je često ključ uspeha, ne samo u sportu, već uopšte. Koliko su ti bliski ljudi pomogli u životu i košarci?

– Nisam profesionalac ako ne mogu da obezbedim svoju porodicu. Oni su moji vodiči otkako sam uzeo košarkašku loptu. Ja sam nusproizvod onoga što su me naučili i onoga što su mi pokazali. To se proteže dalje od samo mog brata, ali majka i otac su podjednako važni za moj razvoj kao čoveka koliko i košarkaša. Dakle, sve zasluge pripadaju domaćinstvu u kojem sam odrastao.

5. Bio si na koledžu Troja. Šta te je navelo da odabereš tu školu i šta nam možeš reći o svom vremenu u Alabami?

– Verovatno sam najviše ljudski napredovao dok sam bio na Troji. Proveo sam tri godine pod trenerom Skotom Krosom. On je bio razlog zašto sam se pridružio timu 2020. i mogu da iskažem isključivo ljubav i poštovanje prema njemu. On je sjajan trener i još bolji čovek. Moje vreme u Alabami nije bilo ništa drugo do iskustva učenja. Uživao sam tamo i zauvek ću biti zahvalan za vreme koje sam proveo u Alabami.

6. Sada si u Donjem Vakufu. Ovo je praktično tvoj prvi profesionalni angažman. Kakav je osećaj živeti u malom mestu poput Donjeg Vakufa nakon odrastanja u jednom od najvećih svetskih gradova, Njujorku?

– Život u Donjem Vakufu je malo drugačiji od onoga na šta sam navikao, ali prilagođavanje nije bilo teško ako moram da budem iskren. Veoma sam povučen, ne volim da se družim sa previše ljudi, na neki način ostajem sam za sebe i ne širim se izvan svog vidokruga. Budući da je ovaj grad veoma mali, prilagođavanje nije bilo previše grubo. Mogu da uživam samo u samoći.

PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:

7. Kakvi su prvi utisci o Bosni, timu, treneru?

– Zaista nemam previše utisaka o Bosni. Nisam baš mogao da odem nigde van Vakufa, tako je moje upoznavanje sa okruženjem skromno. Ali što se tiče tima, bio sam impresioniran nivoom intenziteta i dozom srčanosti sa kojim igraju moji saigrači. Obavio sam razgovore sa trenerom pre nego što sam potpisao ovde, tako da sam već imao pozitivne misli o ovoj situaciji sigurno.

8. Za kraj, da li si imao priliku da gledaš utakmice svog brata u Partizanu, i ako jesi, šta misliš o njegovim nastupima i učinku tima uopšte?

– Gledao sam utakmicu protiv Makabija. Pre nego što pričam o bratu i Partizanu, samo želim da uputim svoje molitve narodu Izraela. Na prvoj utakmici Evrolige nisu pobedili, ali je duga sezona. To je novi tim koji mora da shvati jedne druge i izgradi hemiju. Za takve stvari je potrebno vreme. Biće im dobro ako idu napred. Razgovarao sam sa Kevinom o igri. Naravno da je bio uznemiren što su izgubili, ali razgovarali smo o tome kako je igrao i jedna od najvećih stvari koja se izdvajala je nedostatak agresije. Tako da očekujem da ga vidim agresivnijeg u ofanzivi i mislim da će im to takođe pomoći da napreduju!