Koliko nedostaje Partizanu da bi probio led u Evroligi? Rekla bih, malo.
Stiče se utisak da crno-beli iz utakmice u utakmicu izgledaju sve bolje, ali nekako uvek izostane ta pobeda.
Defanzivne boljke (skokovi, branjenje šuta za tri) i propusti su vidljivi, ali su protiv Armanija svedeni na minimum. Nagrađeni dobrom timskom odbranom, Partizan je vodio većim delom utakmice.
Stvorio se novi problem – izgubljene lopte. Kao posledica pada koncentracije u finišu meča i limitiranom rotacijom na poziciji organizatora igre, mogu konstatovati da je Partizan ponovo pobedio sam sebe.
Italijani su se u više navrata nudili crno-belima u poslednjoj deonici, Partizan nije iskoristio i prelomio meč u svoju korist.
Četiri uzastopna napada i četiri “prodate” lopte, bez jasnog cilja da se pogleda ka košu.
Kada protivniku poklonite toliko lopti, ni najbolja odbrana ne može to anulirati. Sve što je negativno u Partizanovoj defanzivnoj timskoj statistici je nešto što se prevazilazi u toku sezone nešto što se da poboljšati.
Poznato je da Željko igra u skraćenoj rotaciji od 7-8 igrača.
Dupla kola u Evroligi i daleka gostovanja u regionalnoj ligi pale alarm. Alarm se odnosi na klupu koja se mora priključiti i bar malo olakšati iskusnim starterima.
Da li će Partizan uspeti da odigra dobru utakmicu u kontiunuitetu od sudijskog podbacivanja, pa do poslednjeg sudijskog zvižduka, ostaje nam da vidimo večeras protiv Virtusa.
Ne treba mnogo očajavati i žaliti za porazima u neizvesnim završnicama (Baskonija, Armani), trebalo bi iz toga izaći još više motivisaniji i “gladniji” za tom prvom pobedom nakon skoro decenijskog posta i neigranja u ovom takmičenju.
