KAD JE TEŠKO MESINA! Partizan hvata možda i poslednji voz

foto: PartizanBC/X.com

U okviru 10. kola najelitnijeg evropskog takmičenja košarkaši Partizana dočekaće ekipu milanske Olimpije, a obe ekipe nisu u najboljem trenutku i u ovaj meč ulaze nakon teških poraza u prvim mečevima ovog duplog kola.

Početak meča zakazan je za 20 časova i 30 minuta.

Sudije: Migel Anhel Perez, Joanis Fufis, Serhio Silva

KUDA PLOVI OVAJ BROD

Agonija beogradskih crno – belih u Evroligi idalje traje. Porazi se nižu kao na traci, bilo to na gostujućem terenu ili u “Beogradskoj areni” pred 20.000 svojih navijača.

Ali u Partizanu i pored crnog ima nečega i belog. Da ne širimo priču na ABA Ligu gde je skor perfektan, za razliku od prethodnih sezona gde se Partizan prilično mučio, ovaj put pobede stižu nešto lakše. Fokus će biti više na igri, ali i zalaganju. Za razliku od prethodnih duela, ovaj meč smo videli izuzetno zalaganje pojedinih igrača i nešto što zaista može da raduje crno-bele.

I pored zvižduka koje je Brendon Dejvis dobio sa tribina u meču sa Barselonom, zaista se mogla videti želja kod evroligaškog veterana, makar iz našeg ugla gledanja. Pored njega čini se da je Partizan konačno dobio Duejn Vašingtona, koji nije imao najbolje procente, ali su crno-beli sa njim na terenu imali +20.

I sada glavna stvar koja najviše raduje je mladi Mitar Bošnjaković. Osamnaestogodišnji bek odigrao je gotovo 20 minuta i za to vreme pokazao borbu, želju, talenat, ali i smisao za igru. Njegov talenat bio je neosporan u trenutku kada je potpisao za Partizan, ipak sada je zasigurno pokazao da može da pomogne ekipi i to u Evroligi.

Da se vratimo sada na onu lošu stranu. Ponovo je glavna muka prazan hod u napadu, čak više praznih minuta gde igrači Partizana ne mogu da dođu do koša. Na šest minuta do kraja prvog poluvremena Dejvis je postigao poene iz igre, sve do polovine treće deonice Partizan je postigao samo jedan koš iz igre i deset slobodnih bacanja.

Krajnje je vreme da se tim Željka Obradovića trgne, prelako u utakmicama gube fokus i nestaju na obe strane parketa. Raspored im zbog rezultata nije išao na ruku, ali idalje nije kasno da se pokrenu i konačno dobiju neki meč. Milano je možda i poslednji voz.

MANEKENI SA MASNICAMA NA LICU

Na tabeli nešto bolje plasirani od Partizana, Milanezi takođe ne blistaju ove sezone, a meč koji ove sezone sigurno neće preboleti odigran je u utorak na gostovanju ekipi berlinske Albe. Italijanski tim poražen je i pored toga što domaćin nije imao osam jako bitnih igrača u sastavu, koji već sam po sebi ima upitan kvalitet za ovaj nivo takmičenja. Ovaj poraz može se nazvati ozbiljnim udarcem za Olimpiju koja već godinama pod Mesinom ima krizu rezultata, te ne uspevaju da opravdaju novac uložen u tim.

Činjenica je da ih prati određeni “baksuz”, jer nikako ne mogu da se oslobode konstantnih povreda igrača, ali i pored toga neki mečevi zaista moraju da se dobijaju.

Ekipu ove sezone predvodi Nikola Mirotić, a uz njega je odmah i nekadašnji igrač Partizana, Zek Ledej, koji takođe igra izvrsnu sezonu i očigledno mu prija povrataka u Italiju. I na ovom meču oni će biti bez pomoći Šejvona Šildsa i Džoša Niba koji bi trebalo da se vrate tek sledeće sedmice, odnosno u 11. kolu. Od onoga što Mesina ima, Neno Dimitrijević ispostavio se kao dobro pojačanje, ali idalje nije uspeo da u red dovede svoje procente šuta iz igre zbog kojih se i nije zadržao u Evroligi, već iz Valensije otišao put Rusije. Armoni Bruks se polako uvodi u ritam ove sezone i predstavlja veliku opasnost po protivnika, posebno u šutu kada uspe da pronađe svoj ritam.

Glavna mana ovog tima je definitivno odbrana, Milano prima gotovo 90 poena po meču, jedini lošiji tim je upravo berlinska Alba koju smo maločas pomenuli. U svim ostalim segmentima se solidno drže, a ističu se u prosečnim postignutim poenima po meču, kao i broju izvedenih, odnosno pogođenih slobodnih bacanja. Kada je u pitanju skok, tu se nalaze među osam najboljih ekipa, a po ofanzivnim skokovima među prvih pet.