adminVeć godinama se priča kako gledamo nikad jaču ABA ligu, kako će biti žestoka konkurencija za trofej, koliko će biti liga neizvesna i slične izlizane floskule koje već godinama čitamo po medijima i slušamo od raznih ljudi iz košarke. Međutim, godinama gledamo gotovo istih nekoliko ekipa u vrhu, po koje prijatno i neprijatno iznenađenje, večite stanare sredine tabele i ljute borce za opstanak u ABA ligi, kao i raznorazna dešavanja koja ne ostavljaju nikoga ravnodušnim širom Evrope, što na terenu gde vidimo izuzetno čvrstu košarku, što van terena gde vidimo nemile scene na kojima nam zavide i derbiji Panatinaikosa i Olimpijakosa. Zbog toga svega je ABA liga prilično markantna liga u Evropi i izuzetno praćena.
Osvrnućemo se kratko i na minulu završnicu ABA lige – maksimalan broj utakmica je odigran, svaka utakmica polufinalne i finalne serije je otišla u majstoricu, što pokazuje koliko su ekipe bile takmičarski nastrojene i pripremljene da odigraju skoro 10 utakmica u periodu od oko 25 dana – što je ogromna psihofizička potrošnja za sve ekipe, pogotovo što su to sve bile ekipe učesnice Evrokupa – Partizan, Budućnost i Cedevita Olimpija, odnosno Evrolige – Crvena zvezda koja je bila očigledan primer ove tvrdnje, sa više od 80 odigranih utakmica u sezoni 2021/22. Crvena zvezda je uz puno muka uspela da odbrani regionalni tron, gde je u poslednja dva minuta utakmica presudilo iskustvo velikih utakmica u odnosu na Partizanove igrače koji su pružili izuzetan otpor, ali nedovoljno u odnosu na kompaktniju i iskusniju ekipu Crvene zvezde koja je po šesti put šampion ABA lige.
Kao što je u uvodu napisano, plasmani timova ABA lige se granaju u nekoliko grupa. Međutim, od ove sezone je promenjen format takmičenja, konkretno plej-of ABA lige. Na nedavnoj sednici ABA lige održanoj 14. septembra u Baru, doneta je odluka da se proširi broj učesnika plej-ofa ABA lige, tačnije da se podupla sa četiri na osam ekipa. Četvrtfinala i polufinala će biti odigrana na dve, a finala na tri dobijene utakmice. Ta izmena bi trebala da poveća takmičarski naboj, da više ekipa ima šansu u završnici regionalnog takmičenja, možda čak i da ozbiljnije priprete favorizovanim ekipama koje će sigurno biti iscrpljene od velikog broja utakmica.
Sudeći po prelaznom roku, a i prelaznom roku koji i dalje ne miruje, bez dileme su se odmah izdvojili večiti rivali i učesnici Evrolige – branilac trofeja ABA lige Crvena zvezda i najozbiljniji izazivač – Partizan.
Ove sezone će zapravo Partizan biti prvi favorit za osvajanje ABA lige. Glavni aduti crno-belih u odnosu na Crvenu zvezdu, a i ostale učesnike regionalnog takmičenja će biti trener Željko Obradović, zadržana okosnica ekipe iz prošle sezone i dovedena adekvatna pojačanja koja će moći da prate zahteve najelitnijeg takmičenja, a i trenera Željka Obradovića. Posle gotovo deceniju, Partizan se vraća u Evroligu i samim tim su se opravdano povećala očekivanja javnosti od crno-belih. Veliki problem prave povrede važnih šrafova ekipe – Alekse Avramovića i Alena Smailagića koji će pauzirati nešto duže i upravo se stvara rupa na bekovskim i centarskim pozicijama koja će se morati krpiti dok se povređeni igrači ne vrate.
Ključ svega će biti koliko će ekipa Partizana rasti kroz sezonu i da li će biti na željenom nivou kada se budu delili trofeji, iako su bili šareni rezultati u pripremnim utakmicama.
Što se tiče Crvene zvezde, burno leto koje je započelo odlascima gotovo svih nosioca iz prošle sezone – Nejta Voltersa, Dejana Davidovca, Ostina Holinsa, Nikole Kalinića, kasnije i odlaskom dugogodišnjeg dirigenta Zvezdinih uspeha – trenera Dejana Radonjića. Ekipu je preuzeo mladi i perspektivni stručnjak, Vladimir Jovanović koji će imati izuzetno težak zadatak kroz sezonu, a to je odbrana trofeja ABA lige i što bolji plasman u Evroligi. Dovedena su i zvučna, a i iznenađujuća pojačanja, kao što je to slučaj na poziciji plejmejkera, kod Džejlena Adamsa koji se za sada teško prilagođava na evropski stil košarke. Za razliku od Dejana Radonjića, Vladimir Jovanović više voli igru u tranziciji, na veći broj poena, shodno tome je i veći deo igrača odgovarajući za ovakvu košarku.
Mnogo je tu pitanja što se tiče konačne prognoze, pre svega što je tu dosta igrača podložno povredama, što je za današnje evroligaške uslove pogubno, deluje da su još nedefinisane uloge u ekipi i da će biti još dolazaka, a i odlazaka, različiti stil košarke koji gaji Vladimir Jovanović u odnosu na svog prethodnika Dejana Radonjića, stoga će i crveno-belima biti potrebno vreme da uspostave neke obrise igre.
To su ujedno i glavni favoriti za osvajanje trofeja regionalnog prvaka, međutim, novi sistem plej-ofa donosi i ekipe koje mogu iz senke propisno da namuče favorite u najmanju ruku, a možda i da ih uhvate na spavanju ukoliko ih potcene u završnici takmičenja, tzv. dark horse ekipe.
Ekipa koja je možda najkvalitetnija za sada posle večitih rivala – Cedevita Olimpija. Slučaj kao i kod Partizana, zadržani su trener, okosnica ekipe i dovedena su adekvatna pojačanja. Ovo je jedna veoma interesantna ekipa koja će igrati na veliki broj poena, sa dosta trčanja, fizički izuzetno potentna ekipa, stoga ne bi trebalo da čudi i niz atraktivnih poteza koji će da se nalaze na TV špicama, kao i na masovnim društvenim platformama. Očekuje se i izlazak Zorana Dragića iz povrede koju je zadobio na minulom Eurobasketu, zbog čega je angažovan iskusni Amerikanac Eron Herison.
Najveće pitanje ove ekipe će biti koliko će moći da pariraju beogradskim rivalima u utakmicama koje će odlučivati konačan plasman u regionu?
Ekipa koja je uz Crvenu zvezdu imala najturbulentnije leto u regionu je ekipa podgoričke Budućnosti. Prilično se kasnilo sa početkom pripremnog perioda, formiranjem ekipe, postavljanjem trenera, bilo je neizvesno dosta stvari, budući da je bilo problema organizacione prirode koji su se u međuvremenu rešili. Postavljen je iskusni stručnjak Vladimir Jovanović na mestu šefa stručnog štaba, koji se spletom okolnosti isto zove i preziva kao i njegov mlađi kolega iz Crvene zvezde i koji je daleko poznatiji po radu sa visokim igračima, što će izuzetno prijati centarskoj liniji Budućnosti – pre svega mladom Kenanu Kamenjašu i nešto starijem Alfi Kabi, od kojih se dosta očekuje u predstojećoj sezoni.
Biće veliko pitanje koliko brzo će moći da se uspostavi adekvatan sistem u toku sezone, kako bi uspeli da ozbiljnije priprete večitim rivalima.
Ekipa koju svi potcenjuju, a uvek se nalazi negde u završnici takmičenja ili u najmanju ruku odlično plasirani – Igokea. Ovu ekipu krase kontinuitet rada, na čelu sa legendarnim Draganom Bajićem koji selektira igrače pre svega po ljudskim kvalitetima, pogotovo Amerikance koji nisu neka zvučna imena, ali se ozbiljno uklapaju i gotovo su nepogrešivi kada je izbor stranaca u pitanju. Ostatak ekipe čini zanimljiv spoj mlađih i iskusnijih igrača iz regiona koji pružaju odlične partije kao jedan jak kolektiv solidnih igrača koji ostavlja još jači utisak sezonama unazad. Igraće i FIBA Ligu Šampiona, kao i prošle sezone i uvereni smo da neće biti topovsko meso ni u tom takmičenju.
Biće interesantno ispratiti Igokeu kroz sezonu, koja će itekako imati velikih pobeda u toku sezone, pogotovo u Laktašima, stoga ih nikako ne treba zaboraviti u analizama i prognozama.
Uvek simpatična ekipa ABA lige, sa još simpatičnijom braćom Pavićevićima na čelu kluba – Mornar iz Bara. To je ekipa, kao i Igokea, uvek korektno vođenje kluba, još korektniji finansijski uslovi i međuljudski odnosi koji vezuju igrače i na više sezona za Laktaše i Bar. Mihailo Pavićević je trener koji voli napadački potentne bekove i fizički potentne visoke igrače koji će da štite obruč, pravi primer run & gun košarke sa izuzetnim napadačkim setovima koji se šire među trenerima širom Evrope.
Njima je standardan problem odbrane na perimetru kod spoljnih igrača koji ih odvaja od nešto ozbiljnijeg napada na titulu ABA lige, ali nisu ni toliko neozbiljna ekipa, jer savršeno koriste trenutke kada ih protivnici olako shvate, pogotovo u Baru.
Ekipa koja predstavlja pravo osveženje za ABA ligu, pogotovo od prošle sezone – FMP predvođen jednim od najperspektivnijih stručnjaka u regionu, Nenadom Stefanovićem koji je prošle sezone zauzeo pristojno šesto mesto sa ekipom kojoj je prognoziran puki opstanak. Najranije su počeli pripreme od ABA ligaša, bili su kratki za plasman u FIBA Ligu Šampiona usled timskog neiskustva i čudnog sudijskog kriterijuma u produžetku finala kvalifikacija za FIBA Ligu Šampiona. To je ekipa sa par iskusnijih igrača i plejadom mlađih igrača, što stranaca, što naših igrača, kao i prošle sezone.
Budući da je proširen broj učesnika u plej-ofu, očekuju se valovite partije, karakteristične za mlađu ekipu, ali i zanimljiva košarka koja će da doda adekvatan začin ABA ligi.
Ekipe koje će gotovo sigurno opstati i koje nemaju neke velike rezultatske ambicije, već im je u cilju stvaranje igrača za njihove dalje karijere i klubove – Mega i SC Derby. Na klupu Mege je seo mladi stručnjak Marko Barać, koji će imati identičan zadatak kao i njegovi prethodnici, Dejan Milojević i Vladimir Jovanović, a to je priprema glavnih prospekata za NBA Draft, stoga ćemo kroz sezonu videti koji će mladi igrač iskočiti u prvi plan. Što se tiče SC Derbya, velika stvar je dovođenje Petra Mijovića, kao prvog trenera juniorske selekcije i pogotovo legendarnog Duška Vujoševića kao koordinatora svih mlađih selekcija, što će podići rad sa mladim igračima na još viši nivo i biće velika ispomoć slovenačkom stručnjaku Andreju Žakelju, koji će imati mnogo lakši zadatak u prvom timu, budući da će igrači već imati dobre osnove iz mlađih kategorija, što se tiče kompletnog tehničko-taktičkog obučavanja ekipe.
Ove ekipe će zasigurno imati miran san kroz sezonu i moći će da pruže potreban prostor mladim igračima.
Borba za opstanak će biti izuzetno zanimljiva, tačnije borba za izbegavanje 13. mesta i baraža sa finalistom ABA 2 lige. U igri je nekoliko sličnih ekipa, sa solidnim domaćim igračima i sa par jeftinijih stranaca koji donose i blago i haos u igri ovih ekipa, što je i karakteristično za takav ešalon stranaca – Borac, Split, Zadar i MZT. Čačanski Borac je ekipa koja se konstantno posmatra kao prvi kandidat za ispadanje, međutim uvek na vreme obezbede opstanak na terenu, međutim, kao najslabije plasirana srpska ekipa, morali su da igraju baraž sa Zlatiborom iz Čajetine koji je osetio svu nepravdu košarke kao sporta, a kamoli besmislenog pravila ABA lige o maksimalnom broju ekipa iz jedne zemlje, što se kosi sa logičnom činjenicom da treba ojačati ligu. Nesreću Zlatibora iz Čajetine je jedva dočekao skopski MZT kao lucky loser iz finala ABA 2 lige, koji se plasirao u ABA ligu i pre odigranog finala, što je najveća nepravda posle Igokee i Cibone, koje su ostale bez zasluženog plasmana u Evroligu u prethodnoj deceniji. Naravno, nisu krivi ni igrači, ni stručni štab MZTa, već je to jednostavno tamna strana košarke koja nas odbija od ovog najlepšeg sporta.
Split i Zadar, hrvatski posrnuli velikani, koji se godinama krpe sa budžetima, trenerima, igračkim kadrom, celokupnom organizacijom kluba, samim tim ni ambicije ne mogu da im budu nešto veće od pukog opstanka. Hrvatske ekipe imaju jako mali fond igrača u odnosu na ritam utakmica koji ih šeta od Sinja do Skoplja svaki drugi ili treći dan, a budući da ne igraju Evroligu, stoga im je ovakav ritam utakmica neodgovarajući. Slične su priče i Splita i Zadra, besciljno lutanje u prethodno navedenim segmentima ih sprečava da naprave nešto veći iskorak od donjeg doma ABA lige.
Ovih nekoliko ekipa najverovatnije neće direktno ispasti, ali će se grčevito boriti da izbegnu pretposlednju poziciju koja vodi u baraž i produžetak neizvesnosti oko opstanka.
Najtužnija priča ovogodišnje ABA lige je bez dileme, zagrebački velikan Cibona. Decenijski katastrofalna politika vođenja kluba je ovo leto došla na naplatu i dovela u pitanje dalje postojanje nekadašnjeg prvaka Evrope, što potvrđuje činjenica da su igrači od prošle sezone otišli, a da Cibona nije videla ni kune od tih igrača. Ovo se nije desilo prvi put u skorijoj istoriji kluba i zbog takvih poteza čelnika kluba, kao i hrpu dugova koji se već decenijama vuku i opterećuju klub i nema ozbiljnijih naznaka za njihovo rešavanje od indijskih biznismena, koji su se pominjali minulo leto kao spas Cibone. Novi sportski direktor hrvatske reprezentacije, Aleksandar Aco Petrović je pokrenuo inicijativu za skupljanje finansijskih sredstava za spas Cibone, ali se nažalost ta priča nije ostvarila u potpunosti.
Novi trener Josip Sesar će imati izuzetno nezahvalan zadatak, kao i igrači koji su došli ovo leto da odbrane čast kluba i da zagrebački velikan ne doživi sudbinu slovenačke Primorske kao pre nekoliko sezona, što bi bila tragedija regionalne košarke, da nestane velikan bez koga ABA liga ne bi bila ono što jeste već decenijama unazad.
Prognoza plasmana timova ABA lige će biti zasnovana na inicijalnom stanju, koje ne mora biti i konačno, usled gustog rasporeda kroz sezonu, pre svega evroligaša Partizana i Crvene zvezde, zatim i učesnika Evrokupa, Budućnosti i Cedevita Olimpije, zatim i FIBA Liga Šampiona, ekipe Igokee.
Okvirna tabela i najveće šanse za osvajanje ABA lige:
- Partizan
- Crvena zvezda
- Cedevita Olimpija
- Budućnost
- Igokea
- Mornar
- FMP
- SC Derby
- Mega
- Borac
- Split
- Zadar
- MZT
- Cibona
Košarka je živa stvar koja je prošarana velikim psihofizičkim naporima iz kojih izlaze i povrede, koronavirus, turbulentni međuljudski odnosi kako unutar ekipe, tako i sa javnošću. Preveliki pritisak rezultata je izuzetno potcenjena, ali i jako bitna stvar koja takođe može uticati na ostvarivanje željenih rezultata, što smo osetili na svojoj koži na minulom Eurobasketu.
Ekipe koje nemaju veliki pritisak rezultata, itekako mogu da iznenade na konto emotivne rasterećenosti i da naprave ozbiljan posao, kao što je to prošle godine uradila Bursa, koja je došla do finala Evrokupa bez domaćeg terena tokom cele nokaut faze, stoga ovaj novi sistem plej-ofa daje prostora i za neka eventualna iznenađenja. Sve u svemu, sigurno će biti izuzetno uzbudljiva sezona i gledaćemo jako veliku borbu između glavnih konkurenata, a i konkurenata iz senke koji čekaju svoju šansu.
Ko će izaći iz svega toga kao pobednik, saznaćemo u junu mesecu.
Luka Kostić
Mihajlo Marković
