Mart je 2020. godine. Od početka januara se šuška o nepoznatom virusu koji svoje poreklo vuče iz Vuhana, jedne od mnogih kineskih provincija. Ali okej, nije kao da će taj virus imati veći uticaj na dešavanja u svetu, zar ne?
Globalna pandemija, ma važi, plasiraju dezinformacije, kao i obično. A onda se desilo. Prvi slučajevi, opšti strah, prazni rafovi u supermarketima.
Šta me briga, gledaću NBA… aha. Izgleda da nije zaobišao ni profesionalne sportske lige. Okej, šta sad da radim?
Meseci su prolazili, mnogi scenariji su bili mogući, prekid sezone je visio u vazduhu. A onda je Adam Silver odlučio da obraduje moje receptore za sreću. NBA liga se nastavila u Orlandu, tačnije Diznijevom kompleksu, radeći po sistemu „babla“.
Leto 2020. nije pamćeno po izlascima u Budvi, već po majstorijama Džamala Marija i Donovana Mičela, herojskim poduhvatima Džimija Batlera, neverovatnim preokretima Denvera i nama omiljenog Somborca, te 17. tituli slavnih Lejkersa i četvrtoj za „Kralja“.
Tri godine kasnije, u finalima Konferencija se sastaju isti rivali. Da li će ishod biti identičan?
DENVER – LA LEJKERSI
Iako će vam američki mediji reći drugačije, onome ko je zapravo gledao Denver ove godine je jasno da su Nagetsi bili favoriti pred početak ove serije, što su uostalom opravdali kroz prva dva meča.
Ovogodišnja ekipa franšize iz Kolorada je mnogo ozbiljnija od one koju su tada „Jezeraši“ u naletu snage džentlemenski počistili.
U ekipi više nema „loših glumaca“ kao što su Vil Barton, Pol Milsap i Mejson Plamli (kojem nijedan navijač Nagetsa neće oprostiti onu famoznu „defanzivnu“ akciju sa kraja druge utakmice).
Nikola Jokić je međuvremenu postao dvostruki osvajač MVP nagrade, Majkl Porter se isprofilisao u jednog od najefikasnijih šutera u ligi (uz značajan napredak na odmbradbenom delu terena), a Džamal Mari se oporavio od najteže povrede u sportu i vratio još bolji.
Kentavijus Kaldvel-Poup i Eron Gordon kompletiraju (statistički) najbolju startnu petorku u ligi, dok Brus Braun sa klupe unosi potrebnu energiju.
Sa druge strane, Lejkersi se nakon tri jako čudne godine vraćaju na veliku scenu, u zanimljivom sastavu.
Iz šampionske generacije tu su samo dvije glavne opcije, neuništivi Lebron i Entoni Dejvis, koji uprkos velikom talentu nije preuzeo lidersku palicu od Džejmsa.
Ostin Rivs, Džered Vanderbilt, Rui Hačimura, Denis Šruder i Dianđelo Rasel čine ostatak okosnice tima. Tektonske promene u februaru i “trejdovi” kao na traci u izvedbi uprave Lejkersa urodile su plodom.
Ipak, zaključak koji se može doneti iz prva dva okršaja u „Bol Areni“ jeste da su godine sustigle najboljeg strijelca u istoriji asocijacije, Dejvis i Rasel nemaju dovoljno konstantu napadačku produkciju, pa sjajne partije Rivsa i Hačimure nisu dovoljne da nadoknade razliku u kvalitetu.
A tu razliku pravi najbolji igrač na svetu, Nikola Jokić. Tripl-dabl mašina, nesebični džin sa osećajem za koš koji se retko viđa, uz pravu podršku ekipe koja ispunjava sve zahteve moderne igre maršira ka prvom velikom Finalu NBA Lige u istoriji franšize.
Serija se sada seli u „grad anđela“. „Kralja“ nikad ne smete otpisati, ali izgleda da „Džoker“ i prateći ansambl uvek imaju keca u rukavu…
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
BOSTON – MAJAMI
Revanš finala Istoka iz 2020. smo gledali i prošle sezone, kada su se Seltiksi osvetili „Vrelini“ i vratili u Finale nakon 12 godina odsustva.
Ipak, treći susret u poslednje četiri godine ide na vodenicu Majamija. Ekipa sa Floride je uzela dva brejka Bostonu u čuvenom „TD Gardenu“ i sada će imati priliku da kod kuće čekira kartu za nastup na najvećoj pozornici.
Sastavi obe ekipe su pretrpeli određeni broj promena tokom godina, ali su glavni akteri još uvek tu.
Džimi Batler i Bam Adebajo sa jedne, Džejson Tejtum i Džejlen Braun sa druge strane su lideri ekipa, ali je kompozicija dosta drugačija.
Goran Dragić, koji je bio drugi najbolji poenter Hita u seriji sa Bostonom 2020. više nije tu, Tajler Hiro zbog preloma ruke nije trenutno u mogućnosti da pomogne, a Dankan Robinson više nema toliko značajnu ulogu.
Na njihovom mestu su neki drugi momci. Gejb Vinsent, Maks Štrus i Kejleb Martin su tihi heroji, dok Kajl Lauri iskoči kada je najvažnije, kako i dolikuje plejmejkeru sa šampionskim pedigreom.
O antologijskim igrama Džimija Batlera bi se mogli napisati epski spevovi, dok se o taktičkim prilagođavanjima Erika Spolstre može učiti na Vest Pointu.
Ranjeni Seltiksi su imali dosta čudan put kroz plej-of. Džejson Tejtum je samo jednu utakmicu odigrao na najvećem nivou od početka do kraja (sedmi meč sa Siksersima), a Braun ne izgleda previše zadovoljno kao druga opcija.
Markus Smart je još uvek žila kucavica tima, Kemba Voker je doživeo strmoglav pad od mehura, pa se čini da više niko nije zainteresovan za njegove usluge. Gordon Hejvord je produžio dalje, ali su tu sada najbolji „šesti čovek“ Malkom Brogdon i član druge defanzivne petorke lige, Derik Vajt, kao i povratnik, vremešni Al Horford.
Iako na papiru „Kelti“ imaju najdublji roster u celoj ligi, glavni problem im je konstantnost što ide na dušu Džoa Mazule, kojem je ovo prva godina kao glavnom treneru.
Sa kapitalom koji su stekli u prva dva meča, prolaz Majamija se čini neizbežnim, ali ostaje da se vidi kakav će biti odgovor Seltiksa i da li uspeti da se izvuku iz jako neugodne situacije…
