Mihajlo MarkovićNekadašnji košarkaš Borca i povremeni reprezentativac, Ilija Đoković govorio je za naš portal. Dotatao se brojnih tema – dragog Čačka, predstavljanja Srbije, ali i statusa koji je van terena stekao u društvu.
Pre svega, kako si Ilija? Da li je to pitanje postalo fraza ili je zaista za razvoj profesionalne karijere sportiste i dalje primarna tema zdravlje?
– Dobro sam. Naravno da je zdravlje jedna od najbitnijih stvari za život sportiste. Generalno, svi profesionalci koji se ozbiljno bave nekim sportom vode računa oko svega, posebno šta jedu i šta uzimaju. Fokus je na što bržoj regenaraciji tela, jer su povrede česte, te se moraju uraditi potrebne prevencije da bi se izbegle komplikacije.
Vidimo na mrežama da si krenuo sa pripremama za novu sezonu. Koliko treniraš dnevno i šta su ti postale rutine?
– Iskreno, ja do svoje dvadesete nisam uopšte trenirao leti. Međutim, onda sam shvatio da je leto najbolje doba da unaprediš sebe. Uvek dam sebi oduška tri do četiri nedelje kada se završi sezona. Sve zavisi i kada se ona završi, jer ukoliko se završi mnogo kasno, onda je i manji period za pauzu. Ove godine sam završio ipak ranije i imao sam mesec dana aktivnog odmaranja. To ne znači da ja sedim i ne radim ništa; već odem za to vreme i odigram neki basket ili potrčim. Ja sam i takav sportski tip, da nešto moram da radim, ne striktno košarku, može i fudbal. Samo da izbacim iz sebe. Kada se oznojim i istuširam…To je deset puta bolje nego da se uležim mesec dana.
Prošlu sezonu proveo si u timu Temišvara. Možeš li malo da nam predstaviš komšijsku košarku, tvoje iskustvo u rumunskom Banatu i plan za jesen?
– Mnogo pozitivnih stvari nosim iz Rumunije. Ima ekipa, naročito vodećih koje plaćaju puno i dovode kvalitetne strance. Sve više i više dolazi dobrih igrača. Čelnici lige se trude da na svakom koraku unaprede košarku tamo. Hale su im nove, sve je “cakum pakum”. Prošle sezone je učestvovalo 18 klubova i maksimalno se ulagalo u infrastrukturu i celokupnu organizaciju.
Naravno da nije kvalitet ABA lige, realno je ispod, ali su stranci “abaligaški”, pa čak i iz drugih “top liga”. Na dobrom su putu da unaprede svoju košarku.
Karijera te je vodila niz Srbiju i komšiluk. Posebno znamo tvoje magije u Čačku, da li je to mesto za koje te vežu najlepše uspomene?
– Čačak je moja druga kuća. Devojka mi je iz tog grada i skroz sam se ustanio. Obožavam ga stvarno, imam dosta prijatelja, mnogo ljudi sam upoznao. Uvek kada dođem svima se javim, izađemo, popijemo kafu. Borac kao tim će uvek sadržati najveće mesto u mom srcu i nikada mi neće biti teško da se vratim. To je moj klub i igrao bih uvek.
Kada smo kod grada košarke, red je da se pozabavimo i aktuelnim fenomenom zemlje košarke. Uvek si bio tu za nacionalni dres, da li je za tebe to najveća čast jednog košarkaša i kako komentarišeš trenutnu situaciju sa brojnim otkazima?
– Za mene je reprezentacija i grb Srbije posebnije nego bilo šta drugo. Rekao sam u prošlim intervjuima da kada obučeš dres svoje zemlje stekneš neverovatan osećaj i samopouzdanje, jer znaš da je cela država stala iza tebe, da te podržava i bodri. Mislim da je vrhunac igračke karijere nastupati za zemlju u kojoj si rođen. Nema ništa svetije. Sada, sa ove kontra strane, ne mogu i ne želim nikome da sudim.
Neko jednostavno ne razmišlja kao ja ili i nije do toga, možda postoje određeni privatni problemi. Svako ima pravo na izbor i to ne treba osuđivati. Nisam ja niti bilo ko niti bilo šta da bih komentarisao ičiju odluku.
PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/transfer-decenije-u-gradu-mode/
- https://flouter.rs/olinde-jos-tri-godine-u-albi/
- https://flouter.rs/kruno-simon-simon-voleo-bih-da-klub-kao-sto-je-partizan-imamo-u-zagrebu/
Šta očekuješ od reprezentacije i kako ti se čini sastav? Sa pojedincima si delio svlačionicu i u seniorskim i juniorskom vodama?
– Mislim da odemo sa C reprezentacijom na turnir da ćemo imati neke šanse. To sam rekao, kada proradi srpski inat sve je moguće. Mi znamo da igramo košarku i borimo se za medalju, nebitno u kom sastavu da izađemo. Videćemo kako će selektor uklopiti tim za Svetsko. Okej, tu su Španija, Sjedinjene Američke Države, ali svima možemo da se suprotstavimo i sa ovim sastavom. Uglavnom znam reprezentativce, možda dvojicu trojicu ne lično. To su dobri momci i siguran sam da će dati sve od sebe da ostvarimo što bolji rezultat. Ja ću kao i svi ostali u Srbiji navijati iz svog srca.
Što se tiče tvog angažmana u juniorima. Bio si predvodnik selekcije do 18 godina na EP u Turskoj 2014. Kako pamtiš taj turnir i tvoj lični utisak o razlici kad iz juniora pređeš u profesionalce?
– Izgubili smo od Turske u finalu. Inače, dobili smo ih u grupnoj fazi 30 razlike. Ali eto, tada nas je pojela atmosfera. Bilo je vatreno u Konji gde se i održavalo prvenstvo. Puna hala, a mi mladi i neiskusni. Iskreno, velika je razlika kada se napravi tranzicija iz mlađih kategorija u seniore. Moja prednost je bila što sam tada igrao u Jagodini i sa 16 godina dobio minute u Košarkaškoj Ligi Srbije. Stekao sam dovoljno iskustva igrajuću u ranijem dobu seniorsku košarku koja je skroz druga stvar u odnosu na juniore. Prosto rečeno, nebo i zemlja.
Neizbežno je pitanje o “Negujmu” i zarazi koju su tvoj lik i delo stvorili na društvenim mrežama. Kako je sve to počelo? Tvoje upoznavanje sa adminima, slike, komentari… Imaš li neku anegdotu?
– Negujmo je meni napravio vrhunsku reklamu (smeh). To sam shvatio najpozitivnije zaista. Ljudi su se iskreno našalili, a ja sam prvi koji takve šale voli i podržava. Mi smo se plasirali na Mundobasket i oni su izbacili moju sliku i opis: “Ilija ĐOKEVIĆ je odveo reprezentaciju Srbije na svetsko”.
Na to sam ja odgovorio: “Koji ste vi ludaci” i onda je počela naša konverzacija koja traje do dan danas. Podele nešto, javimo se jedni drugima, nasmejemo se. Treba u potpunosti prihvatiti takav način. Na kraju, to je stranica koju prati pola miliona ljudi i to jer imaju zaista dobre fore i fazone.
Da li te ljudi povezuju sa Novakom, kakvih si sve priča imao po ulici, Čačku, Jagodini, okolini?
- Uvek me pitaju da li smo u nekom srodstvu. Verovatno zbog prezimena, možda i zbog talenta, ne znam. Mi stvarno potičemo iz istog sela (Jasenovo polje), ali o rođačkim vezama, nisam siguran. To je selo kraj Nikšića, u Crnoj Goru, gde su zaista svi Đokovići.
Uroš Stevanović
Mirko Poreden
