Reprezentacija Srbije se nalazi na korak do plasmana na Svetsko prvenstvo koje će se održati sledeće godine u Indoneziji, Japanu i na Filipinima!!!
Pre neku noć nas je velika pobeda nad Turskom, uz poraz Belgije na svom terenu od Grčke, odvela u predvorje Svetskog prvenstva, gde smo uspeli da se iščupamo iz niza budalaština napravljenih u prethodnim prozorima…
Ali posle svega – ima Boga!!! Možda nam je Bog vratio za neke prethodne nesrećne zaplete ili rasplete, a bilo ih je u prethodnih xy godina…
Raznorazne povrede pred i tokom samih takmičenja, međusobni sukobi u i oko reprezentacije, lutrija sa rasporedom (niti nam je odgovarao teži, niti nešto lakši raspored kroz skoriju istoriju) koje su nas zakidale za još bar dve-tri medalje sigurno…
Elem, na idući Mundobasket plasiralo se devet od 12 selekcija iz Evrope.
To su za sada aktuelni prvak Evrope i sveta Španija, Francuska, Litvanija, Nemačka, Letonija, Grčka, Italija, Finska i Slovenija.
Ostao je još februarski prozor i poslednja dva susreta u kom ćemo dobiti poslednja tri putnika za Svetsko prvenstvo 2023. godine.
Krajem februara (24. i 27.) najpre gostujemo već kvalifikovanim Grcima, zatim dočekujemo prežaljenu Veliku Britaniju.
Belgija ima najpre gostovanje Velikoj Britaniji, zatim čeka Turke koji su porazom od nas i definitivno izgubili šanse za prolaz dalje.
Kalkulacija je jednostavna, potrebna nam je još jedna pobeda za siguran prolaz dalje, budući da imamo lošiji međusobni susret od Belgije.
Opasno smo se kockali u prethodne dve godine, koliko traju ove maratonske kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.
Prema rečima selektora Svetislava Pešića, kroz ove kvalifikacije je prošlo čak 38 igrača. Apsurdna činjenica za jednu zemlju sa košarkaškom tradicijom. To je dovoljan pokazatelj koliko lutamo u ovom novijem sistemu takmičenja.
Svaki kvalifikacioni prozor igramo sa drugim sastavom. Bar 80% igrača se ni ne nađe na krajnjem spisku za velika takmičenja.
Recimo, Španija je na minulom Eurobasketu imala bar polovinu igrača koji su konstantno igrali kvalifikacione prozore.
Uz pomoć naturalizovanog Lorenca Brauna (Marrona) su uspeli da pregrme smenu generacija i nekoliko povreda i da osvoje Eurobasket.
Kvalitetno su izvaćarili analitičare i preliminarne prognoze oko plasmana na Eurobasketu.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/reprezentacija-srbije-blizu-svetskog-prvenstva/
- https://flouter.rs/vladimir-brodzianski-visoki-snajper-iz-prijevidze/
- https://flouter.rs/suterska-kanonada-riversa-za-povratak-na-kolosek/
Da se vratimo u naše neuredno dvorište – ovi izuzetno bitni novembarski kvalifikacioni prozori su imali zanimljivu predigru.
Najpre je krenulo sa medijskim nadgornjavanjem – koliko će večiti rivali, naši evroligaši Crvena zvezda mts i Partizan Mozzart Bet dati igrača za minule kvalifikacione prozore?
Epilog svega je bio – četiri igrača iz Crvene zvezde (Mitrović, Dobrić, Nedović i Topić) i dva igrača Partizana (Anđušić i Trifunović).
Potom je pred utakmicu u Njukaslu obelodanjeno da Nemanja Nedović u dogovoru sa selektorom Pešićem preskače utakmicu protiv Velike Britanije, ali da će biti na raspolaganju sa Turskom. Predstavljeno je javnosti kako je Nedović rovit i želi da zaleči povredu iz koje je prethodno izašao.
Međutim, Nedović se uredno pojavljuje u sastavu Crvene zvezde na gostovanju Fenerbahčeu dan pred utakmice sa Britancima.
Da zlo bude veće, Ognjen Dobrić je zaradio sitnu povredu tokom treninga sa reprezentacijom. Sreća u nesreći, povreda nije bila ozbiljnije prirode, stoga se našao u sastavu u Njukaslu.
Srećom, pojavila se informacija da je Bajern Minhen pustio Ognjena Jaramaza u Njukasl i Jaramaz je bio taj jezičak koji nam je falio za pobedu protiv Britanaca.
Potom se pojavila informacija kako Nemanja Nedović preskače i utakmicu sa Turskom i izaziva opravdani gnev kod navijača.
Dan pred utakmicu sa Turcima, dogodila se očekivana svinjarija – Anadolu Efes ne pušta svoju glavnu zvezdu Vasilija Micića u Beograd na megdan sa Turcima.
Ergin Ataman, trener Efesa, ujedno i selektor Turske daje lakonsko objašnjenje kako klub nije pustio Vasu u Beograd.
Cilj opravdava sredstvo, zar ne? Neverovatno je kako smo pali na šibicarsku foru Turaka koja nas je umalo koštala plasmana dalje…
Mi koji živimo u neregularnosti u gotovo svim sferama života se čudimo i grozimo ovog poteza Turaka??? Postavlja se opravdano pitanje da li smo još jednom ispali prvoklasne naivčine???
Naravno da su Turci doveli najbolje što su mogli u datom trenutku. Vođa je bio igrač Fenerbahčea, Skoti Vilbekin koji nas je umalo sahranio usred Beograda.
Međutim, koštao je svoju reprezentaciju promašenim bacanjima u poslednjem minutu i flouterom koji je završio na tzv. sedlu, odnosno drugom obruču.
Minuli FIBA kvalifikacioni prozori su nam bili ozbiljna nagazna mina koju smo sada srećom volšebno izbegli.
Ponavljaju nam se greške sa obezbeđivanjem igrača za kvalifikacione prozore, naprasnim otkazima ili povredama u poslednji čas, gde dolazimo u situaciju da moramo da mrcvarimo nespremne ili iscrpljene igrače i ulazimo u nove rizike.
Osim Partizana i Crvene zvezde, imali smo na spisku za minule prozore samo jednog igrača iz našeg kluba (Aleksa Uskoković – Mega MIS). To je veoma poražavajuća činjenica za naše klubove, iako se konstantno lamentuje u javnosti za jakom domaćom ligom.
Opravdano se postavljaju sledeća pitanja:
- Kakvi su to klubovi mimo naših najvećih klubova da mogu da daju svega jednog reprezentativca za FIBA prozore?
- Kakva je to proizvodnja igrača iz jake domaće lige za najveće klubove?
Posle se čudimo otkud ovoliki broj stranaca u srpskoj košarci. Realnost je da su nam stranci potrebni u klupskoj košarci, kako bi bili dovoljno konkurentni i izašli iz poluamaterskog i amaterskog okvira košarke.
Mimo ABA lige imamo sajam veterana i jeftinih stranaca koje klubovi dižu kako bi ostvarili svoje kratkoročne ciljeve. Na to dodati starije i mlađe tezgaroše koji teže da navuku potrebnu statistiku da bi obezbedili neku sigurnu gažu napolju.
Javnost ide iz krajnosti u krajnost, od čuvenog “zna xy (upišite trenera/selektora po želji) trener šta radi…” do prizivanja ostavki kompletnog Košarkaškog saveza Srbije.
Interesantno je kako se sada ne pominju problemi koje smo pre samo mesec ili dva surovo dijagnostikovali svakom funkcioneru ili članu stručnog štaba. Sada se kolo okrenulo, pa nije ni bitno…
Povukao se u međuvremenu Nenad Krstić sa funkcije potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije za mušku košarku i to je prošlo gotovo neopaženo u javnosti.
Što je najgore, da ih pitamo koga da predlože da zameni postojeće ljude, ne bi na prste jedne ruke mogli da nabrojimo ljude koji bi ponudili konstruktivno rešenje za selektora, člana stručnog štaba ili bilo kog funkcionera u Savezu.
Sastavljamo “drim-timove” koji napadaju zlato za gotovo svako prvenstvo čim potvrdi nastup većina elitnih NBA ili EL igrača, a poslednjih 25 godina nismo otišli kompletni ni na jedno prvenstvo ili nam se neko povredi u toku samog prvenstva.
Napravi se prejaka euforija i medijska histerija, a poslednju medalju smo uzeli 2017. pod Aleksandrom Đorđevićem, koji je neopravdano omražen u medijima i koji je u trenutku pisanja ove kolumne preuzeo selekciju Kine i ovim putem mu želim svu sreću na kormilu Kine!!!
Posle Đorđevića imamo propuštene Olimpijske igre 2021. zatim debakl na minulom Eurobasketu, ispadanjem u osmini finala, što nam je trenutno najgori rezultat još od čuvenog debakla 2007. pod Zoranom Mokom Slavnićem, gde smo zauzeli 14. mesto ispadanjem u grupnoj fazi takmičenja.
Jesmo pred plasmanom, ali isti problemi nam i dalje vise u vazduhu.
Pozitivna strana minulih kvalifikacionih prozora je to što je selektor Svetislav Pešić dobio nekoliko igrača od poverenja.
U te igrače ubrajam diskretnog heroja utakmice sa Turskom, Dušana Ristića i Marka Jagodića – Kuridžu. To su igrači koji su se odazvali gotovo svakoj reprezentativnoj akciji i zasluženo su bili deo reprezentacije na Eurobasketu.
Pešić je to prepoznao i oni su mu svojim partijama u dresu reprezentacije svesrdno uzvratili.
Treba pomenuti i Aleksu Avramovića, kao još jednog čoveka od poverenja selektora Pešića.
Zahvaljujući energičnom beku Partizana smo se plasirali na minuli Eurobasket, a bio je bitan šraf u minulim kvalifikacionim prozorima u kojima je i zaradio neugodnu povredu koja mu je poremetila i ovu sezonu i sjajnu formu kojom je nastupao za reprezentaciju.
Na korak smo od ostvarenja jednog od zacrtanih ciljeva – plasmana na Svetsko prvenstvo 2023. godine.
Medalja sa Eurobasketa je nažalost izostala zbog niza razloga, a razloge smo delom i opisali posle poraza od Italije u osmini finala Eurobasketa.
ANALIZA OSMINE FINALA SRBIJA – ITALIJA NA EUROBASKETU 2022.
No, za prosutim mlekom ne treba plakati, već se usredsrediti na ostvarenje narednih ciljeva. Na nama je da i dalje budemo uz reprezentaciju, ali i da realno rasuđujemo i kada je dobro i kada je loše po naš nacionalni tim.
“U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi.”
