Jer noćas gradom ide šef stanice! Crvena zvezda je nastavila seriju fantastičnih rezultata, a Duško Ivanović pokazao još jednom svoj trenerski doktorat. U Pireju pao je moćni Olimpijakos.
Iako smo u najavi utakmice pričali koliko je teško pobediti u čuvenoj grčkoj luci, Zvezdu to nije brinulo. Odigrala je pravu mušku utakmicu, dala 90 poena Olimpijakosu i to u gostima pod zaista velikim pritiskom. Poslednjih par minuta prošli su i neverovatnoj buci sa tribina uz brojne sudijske greške u korist domaćina. Na kraju, pamti se samo pobeda a konačan rezultat bio je 86:90 (22:21, 23:20, 17:24, 24:25).
OSNOVNO O UTAKMICI
Možemo diskutovati o ovosezonskim uspesima Zvezde, ali mislim da je jučerašnji trijumf ipak najveći. U uvek zapaljivoj Dvorani mira i prijateljstva protiv moćnog Olimpijakosa dobiti ovakav meč je čudo. Pritom bez pravog centra i sa znatno skraćenom rotacijom. O kakvom uspehu se radi govori i podatak da su samo Makabi i Baskonija dali 90 i više poena Barcokasovom timu.
Najefikasniji na meču i ujedno MVP jučerašnjeg duela bio je (naravno) Luka Vildosa. Argentinac je postigao 22 poena, podelio osam asistencija, zabeležio indeks korisnosti 29. Uzeo je odgovornost kada je bilo najpotrebnije i sa takvom dozom lakoće i smirenosti zatrpao koš domaćina. Kao i protiv Žalgirisa izveo je odlučujuća slobodna bacanja i doneo svojoj ekipi ogromnu pobedu. Ljudi često pričaju kako igrači imaju pritisak, kako se suočavaju sa raznim komentarima. Iskren da budem, od Lukinog dolaska nisam video situaciju u kojoj se osetio uplašenim, u kojoj je bežao od odgovornosti.
FILIP PETRUŠEV – VIŠE NIJE DETE, SADA JE ČOVEK!
Upravo tako bih i započeo analizu. Neverovatan je uspon Petruševa iz utakmice u utakmicu, njegov mentalni rast, samopoudanje koje se diže svakim novim duelom. Iako ljudi pričaju kako je Filip beogradsko dete, on je zapravo jako malo vremena proveo u Srbiji. Još u sedmom razredu je otišao u Vitoriju (juniorski pogon Baskonije) pa zatim odabrao igranje na koledžu, u Gonzagi. Prva profesionalna odrednica jeste mu bila Srbija i to ekipa Mege u kojoj je uvideo razliku između “škole” i kluba, ali pravi naboj i dalje nije postojao. Sa prelaskom u Efes verovatno mu se ispunila jedna od životnih želja. Da igra u velikom klubu, ispostaviće se kasnije šampionu Evrope. Ipak, njegov lični doprinos toj šampionskoj tituli bio je mizeran. Većinu utakmica je proveo na klupi a i to što je odigrao bilo je nedovoljno.
Ovog leta odlučuje se za jedan riskantan potez. Potpisuje za Crvenu zvezdu i tako u potpunosti deli košarkašku javnost u Srbiji. Bilo je onih koji su potpis shvatili kao pravu odluku, onih koji su ga nazvali “izdajnikom” a i onih koji nisu znali kakvog Filipa dobijaju. Na početku sezone dobili su igrača vidno narušenog samopozdanja, sa nedostatkom igre ali i sa evidentnim talentom i predispozicijama. Postalo je jasno da Vlada Jovanović nije taj koji će Petruševa unapredeti i vratiti ga u pravi ritam. Imao je Filip i solidnu minutažu i prostor da se pokaže, ali je njegova uloga bila skroz promašena i neupotrebljiva.
I onda se desio momenat koji je ispostavilo se promenio kako pravac kojim ide Zvezda, tako i pravac kojim ide Petrušev. Dolazak Duška Ivanovića doneo je Filipu potrebno iskustvo, autoritet i razgovor o tome koliko on zapravo vredi. Igrač sa 211 cm, tim šutom i pregledom igre u modernoj košarci ne može biti neiskorišćen. Ivanović mu je poudio nešto drugačiju ulogu, sa znatno više kretnje, izvlačenja i šuta sa distance. Počeo je da radi slične stvari kao u Megi samo mnogo efikasnije i na mnogo višem nivou. Ne samo da je povratio samopouzdanje nego je u sebi probudio još neke vrline i prednosti koje je očigledno zapostavio u periodu neigranja.
U jučerašnjem meču iskoristio je svaki provedeni minut na terenu. Postigao je dve trojke iz isto toliko pokušaja, imao samo jedan promašaj za dva, uz tri skoka i indeks korisnosti 20. U odbrani je sve bolji, a protiv Olimpijakosa je u nekoliko navrata pravovremeno pročitao akciju i zaustavio lagane poene.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
STEFAN LAZAREVIĆ – ZVEZDIN LAV
Ako nekom nije bitno da li je postigao dva ili 22 poena, da li je podelio tri ili pet asistencija, da li je na terenu proveo više ili manje minuta to je onda Stefan Lazarević. Momak čije partije posebno proslavljam, znajući kroz šta je sve prošao u karijeri i sa kakvim se sve predrasudama borio. U eri napada, brzog i efikasnog šuta, igrati na čistu borbenost i strast je retkost. Jedan pravi radnik na terenu koji će rudariti 40 minuta po cenu da narednih dan, dva ne može ustati iz kreveta.
Juče je odigrao doktorski meč. Za 28 minuta na terenu (drugi po minutaži) postigao je osam poena i uhvatio četiri skoka. Realno govoreći solidna partija ali ništa što bi sada izazvalo divljenje. Osim ako niste gledali utakmicu i pratili njegovu borbu sa protivničkim igračima. Lazarević je u potpunosti zaustavio Vezenkova, glavnu okosnicu Olimpijakosovog napada i najveću pretnju u reketu. I to ne samo da ga je zaustavio nego je dao domaći zadatak svima ostalima kako sačuvati vrlo verovatno budućeg MVP – ja Evrolige.
Iako po njegovoj konstituciji ne biste rekli, Stefan je izuzetno čvrst u građenju. Juče je u par navrata pokušao Vezenkov da ga leđima probije ali se svaki put to završavalo ili promašejem ili Zvezdinom ukradenom loptom. Potpuno ga je limitirao u tranziciji, skoro uvek sprečio da primi loptu, a i kada je Saša primio loptu bio na ruci.
Svakoj ekipi ovakav igrač treba. Iskreno se nadam da neće preći u Uniks što mu je bio san pre par godina i da će u Zvezdi ili nekom većem klubu pružati slične partije. Alal vera Despote!
