Za razliku od možda nekih drugih grupa na ovogodišnjem, 19. po redu Mundobasketu, grupa C ne bi trebalo da bude posebno uzbudljiva i neizvesna. U njoj će učestvovati dva izrazita favorita, Sjedinjene Američke Države i Grčka, uz dva autsajdera, Jordan i Novi Zeland. Domaćin ove grupe biće glavni grad Filipina-Manila.
Utakmice ove grupe odigraće se u sledećim terminima:
Subota, 26. avgust: Jordan-Grčka (10:45), SAD-Novi Zeland (14:40)
Ponedeljak, 28. avgust: Novi Zeland-Jordan (10:45), Grčka-SAD (14:40)
Sreda, 30. avgust: SAD-Jordan (10:45), Grčka-Novi Zeland (14:40)
Najbolja dva tima grupe C će se u narednoj fazi takmičenja ukrstiti sa najbolja dva tima grupe D, u kojoj su Crna Gora, Litvanija, Egipat i Meksiko.
Jordanov kontinuitet dobrih rezultata za treći nastup na SP
Da je košarka u ekspanziji u ovoj maloj državi u 21. veku iznad Arabijskog poluostrva govori činjenica da je ovo Jordanu treće učešće na najvećoj svetskoj smotri košarke. Debitovali su još davne 2010. godine na šampionatu u Turskoj, gde nisu uspeli da ostvare nijednu pobedu u 5 utakmica koje su odigrali.
Potom su se ponovo pojavili na šampionatu u Kini 2019. godine, sa sličnim rezultatima u okviru svoje grupe. Potom su poraženi od Kanade u razigravanju, da bi svoju prvu pobedu u istoriji na svetskim prvenstvima ostvarili protiv Senegala u borbi za 28. mesto na svetu.
Na Mundobasket 2023. su se kvalifikovali poprilično lako. U grupi sa Libanom, Saudijskom Arabijom i Indonezijom završili su kao drugi iza Libana, sa 4 pobede i 2 poraza. Potom su se u doigravanju sastali sa Indijom, Novim Zelandom i Filipinima, te su ponovivši identičan učinak od 4 pobede i 2 poraza ostvarili plasman na Mundobasket.
Što se sastava tima tiče, izdvajaju se dva najzvučnija imena među gomilom lokalnih igrača mahom nepoznatim ovdašnjoj publici. Prvi je Ronde Holis-Džeferson, bivši NBA igrač koji je tokom svoje šestogodišnje karijere u najjačoj košarkaškoj ligi sveta nastupao za Bruklin, Toronto i Portland, a bio je i pik prve runde po izlasku sa prestižnog univerziteta Arizona. Potom je karijeru nastavio u Bešiktašu, da bi poslednju sezonu proveo na egzotičnijim destinacijama poput Portorika i Južne Koreje. Nema sumnje da će biti glavni adut ekipe koju sa klupe predvodi trener Vesam Al Sos, ali je pitanje koliko će podrške dobiti od ostatka ekipe.
Drugo, nešto poznatije ime u selekciji Jordana jeste Ahmed Duverioglu, nekadašnji centar Fenerbahčea u eri trenera Željka Obradovića. Nekada veoma talentovani Duverioglu svojevremeno je uvažavao veliko poverenje legendarnog Žoca, pa se svi sećamo da je neretko i počinjao u startnoj petorci Fenerbahčea čak i na najvažnijim utakmicama, poput fajnal fora. Prethodnu sezonu odigrao je u Bursasporu kod trenera Dušana Alimpijevića sve do februara meseca, kada je naprasno prekinuo igranje košarke usled tragičnih zemljotresa u Turskoj u oblasti Anadolija, koji su umsrtili članove Duveriogluove familije. Ipak, njegovo iskustvo igranja na najvišem nivou, kao i neosporan kvalitet u odnosu na ostatak tima biće od velikog značaja ekipi Jordana.
Novi Zeland po taktovima hake u potrazi za iznenađenjem
Jedna od tradicionalno najsimpatičnijih selekcija na Svetskom prvenstvu biće svakako Novi Zeland, kome će ovo biti čak sedmo učešće na Mundobasketu. Prvo je bilo davne 1986. godine, a ubedljivo najveći uspeh ostvarili su 2002. na iznenađenje cele javnosti, kada su u polufinalu u Indijanapolisu poraženi od Jugoslavije, a potom i u meču za bronzanu medalju od Nemačke. Zanimljivo je da je tada kao igrač za Novi Zeland nastupao sadašnji trener nacionalnog tima, Pero Kameron. Nakon 2002. učestvovali su na svakom od Mundobasketa, sa ne tako zapaženim učinkom kao te čuvene 2002. godine.
Na ovogodišnji šampionat sveta kvalifikovali su se bez većih problema. U pretkvalifikacijama su po dva puta savladali Indiju i Filipine, da bi u doigravanju uz dve pobede protiv Saudijske Arabije i po jednom protiv Jordana i Libana čekirali svoje mesto u avionu za Manilu, gde će se sasvim sigurno plesati tradicionalni maorski ples “haka” koji će svojom upečatljivošću privući dosta pažnje među azijskom publikom.
Tim je sačinjen mahom od igrača koji nastupaju u novozelandskoj ili australijskoj ligi, sa nekoliko izuzetaka. Prvi među njima je Fin Dilejni, koji je prošle sezone bio član nemačkog Telekom Bona, tima koji je osvojio Fibinu Ligu Šampiona i igrao finale nemačkog prvenstva. Dilejni pokriva poziciju krilnog centra i bio je važan član te ekipe u pohodima ka najvišim ciljevima, postizavši dvocifren broj poena u proseku u okviru Lige Šampiona. Ipak, po svemu sudeći, uželeo se domovine te je tokom leta ponovo potpisao ugovor sa Nju Ziland Brejkersima, za koji je već igrao tokom većine svoje karijere. Drugo ime je Jani Vecel, snažni centar berlinske Albe, koji je imao par zapaženih partija u Evroligi kada bi dobijao šansu, uz dosta solidno odigrano nemačko prvenstvo.
Dilejni i Vecel će vrlo verovatno biti startni tandem na unutrašnjim pozicijama, dok će ostatak ekipe izvesno biti zadužen primarno za jedan segment igre-šutiranje trojki. Opšte je poznato da Novi Zeland ima tendenciju da ispali sumanut broj trojki po utakmici i da poprilično brzo izvodi svoje napade, te se na njihovim utakmicama može očekivati pregršt postignutih poena, što od strane samih Novozelanđana, što od strane njihovih protivnika.
Grci kubure bez Janisa, ali i bez šutera
Deluje poprilično nerealno, ali Grčka, zemlja koja toliko ulaže u košarku i koja je Evropi dala toliko asova igre pod obručima, nema medalju na Mundobasketu još od srebra iz 2006. godine, kada su preko Sjedinjenih Američkih Država dospeli u finale, u kojem ih je porazila Španija. Nešto ranije, 1994. i 1998. godine uspeli su da se domognu polufinala, gde su bivali zaustavljeni, pa potom i poraženi u borbama za bronzanu medalju. Peti put u nizu, a sedmi put ukupno, Grci će pokušati da se dokopaju medalje i tako potencijalno ponove taj čuveni uspeh iz 2006. godine.
Put do Manile nije bio ni malo lak za Grčku. U grupi sa Turskom, Velikom Britanijom i Belorusijom muku su mučili sa Britancima, od kojih su čak jednom i izgubili, što deluje potpuno neverovatno. Ipak, Tursku su srećom po njih pobedili oba puta, a Belorusija je usled političkih razloga vezanih za rat između Rusije i Ukrajine izbačena iz kvalifikacija.
Potom su u razigravanju u epskom duelu u beogradskoj Štark Areni poraženi nakon produžetaka od Srbije, gde su briljirala dva NBA asa, Nikola Jokić i Janis Antetokumpo. Ipak, pobedama nad Belgijom Grci su uspeli da overe svoje učešće na Mundobasketu.
Grci će u Manilu putovati u sastavu: Kostas Papanikolaou, Tanasis Antetokumpo, Janulis Larencakis, Joanis Papapetru, Jorgos Papajanis, Mihalis Luncis, Dinos Mitoglu, Nikos Rogkavopulos, Tomas Vokap, Lefteris Bohoridis, Dimitris Moraitis i Manolis Hacidakis.
Odmah na prvi pogled nakon čitanja rostera je jasno da, iako iskustvom i kvalitetom bogat tim, ovo nije ni blizu najjači mogući sastav koji su Grci mogli imati ovog leta. Pre svega, usled operacije leđa, Mundobasket će propustiti prva zvezda tima i jedan od najboljih košarkaša sveta, Janis Antetokumpo, i ne treba uopšte pričati o tome koliko će dvostruki NBA MVP i NBA šampion sa Milvokijem nedostajati timu trenera Dimitrisa Itudisa. Janis je motor tima u svakom smislu te reči, i napadački i odbrambeno, a njegov izostanak veliki je nedostatak i za celokupan turnir što se atraktivnosti i publiciteta tiče.
Tu nije bio kraj izostancima. Dvojac Nik Kalates–Kostas Slukas, dva stuba reprezentacije Grčke dugi niz godina, odlučili su da zbog umora uzrokovanog prošlom sezonom, kao i zbog privatnih razloga, preskoče ovaj turnir. Naturalizovani Amerikanac grčkih korena, Tajler Dorsi, preskočiće ovaj ciklus usled porodičnih problema, dok je Kostas Antetokumpo, mlađi brat Janisa Antetokumpa, reprezentaciju odjavio još početkom leta usled problema sa povredom kolena.
Da sve ne bude tako crno po Grčku, uspeli su da naturalizuju još jednog Amerikanca, plejmejkera Olimpijakosa, Tomasa Vokapa. Ljubitelji košarke na Starom kontinentu upoznati su sa mogućnostima i kvalitetima sjajnog Amerikanca. Radi se o pouzdanom organizatoru igre koji je potpuno podređen timu, koji vrsno kreira za druge, a i katkad i za sebe. Takođe se radi i o izvanrednom defanzivcu, možda uz neprikosnovenog Valtera Tavaresa i najboljem u tom segmentu i gru u čitavoj Evroligi. S obzirom na otkaze Slukasa i Kalatesa, dovođenje Vokapa u tim kojem je očajnički trebao plejmejker sigurno je dobar potez.
Veterani kao što su Kostas Papanikolau, Joanis Papapetru, Tanasis Antetokumpo i Jorgos Papajanis činiće, uz Vokapa, udarnu iglu i osovinu grčkog tima. Papanikolau u svojim nogama ima pregršt važnih utakmica koje neretko i sam odlučuje važnim pogocima, te će sa te strane biti od velike pomoći timu. Papapetru će nakon nešto lošije sezone u Partizanu probati da iskoristi ovo prvenstvo kako bi ponovo pronašao sebe i svoju optimalnu formu iz sezona u Panatinaikosu, a ukoliko bude uspešan u tome Grci će dobiti još jedno ubojito oružje. Najstariji među braćom Antetokumpo, Tanasis, poznat je kao veliki borac i fanatik kada se radi o igranju za reprezentaciju, te se od njega očekuje dosta što se tiče odbrane i skoka. Jorgos Papajanis godinama pripada grupi najboljih centara Evrope, a sada će imati i dodatan motiv da odigra dobro predstojeći šampionat, s obzirom da je nedavno potpisao za Fenerbahče čiji je trener upravo selektor Grčke, Dimitris Itudis.
Još dobrih vesti za Grčku stiglo je i nakon odluke da se Dinosu Mitogluu ukine suspenzija prethodno izrečena još pre godinu ipo dana usled navodnog korišćenja dopinga. Mitoglu je u pripremnim utakmicama izgledao više nego dobro i deluje da ta dugačka pauza uopšte nije ostavila traga na njemu. Ukoliko uspe da održi ovaj nivo igre, Grčka dobija sjajnu opciju na pozicijama 4 i 5 u situaciji kada je Papajanis na klupi.
Ono što će biti problem za Grčku jeste nedostatak dobrih šutera i kreatora u 1 na 1 situacija. Uprošćeno rečeno, fali suvog kvaliteta. Ekipa obiluje čvrstim igračima koji su pre svega defanzivno orijentisani, ali za njih će biti pravo mučenje ući u napadački ritam i serije. Stoga, deluje da će recept za uspeh Itudisa na ovom turniru biti igranje na mali broj poena i kontrola ritma, gde bi čvrsta odbrana omogućila Grcima da tako slome otpor protivnika.
Amerikanci prvi favoriti za zlato
Nakon neslavnog 7. mesta na prethodom Mundobasketu, Amerikanci su ovom Svetskom prvenstvu pristupili nešto drugačije. Prvo, postavljen je sjajan stručni štab od možda i najboljih trenera NBA ligi-Stiv Ker, Tajron Lu i Erik Spolstra. Drugo, usled činjenice da najveće američke zvezde uglavnom ne žele da igraju Svetsko prvenstvo, već se čuvaju za Olimpijske igre, tim menadžer ekipe, Grent Hil, odlučio se da podmladi ekipu i da pozive najbolje mlade zvezde NBA lige. Radi se mahom o momcima koji su budućnost svojih franšiza i koji će sasvim sigurno biti lice NBA lige dugi niz godina pred nama.
Zbog komplikovanog sistema kvalifikacija u Severnoj Americi ne treba se previše baviti njihovim putem do Manile. U tim ciklusima Ameriku su predstavljali mahom igrači iz NBA G lige, uz po nekog veterana u poznim igračkim godinama. Jedina tri poraza Amerikanci su doživeli od Meksika i Brazila (dva puta), ali ti porazi nisu imali uticaja na njihov plasman na Mundobasket.
Zlatnim medaljama okitili su se pet puta, srebrnim tri puta, a bronzani su bili još četiri puta. Ipak, jasno je da je za Amerikance sve osim zlatne medalje potpuni debakl, te je za očekivati da se nađu na pobedničkom postolju.
Spisak se sastoji od sledećih igrača:
- Tajris Haliburton (Indijana Pejsersi)
- Džejlen Branson (Njujork Niksi)
- Entoni Edvards (Minesota Timbervulfsi)
- Ostin Rivs (Los Anđeles Lejkersi)
- Mikal Bridžis (Bruklin Nets)
- Kem Džonson (Bruklin Nets)
- Brendon Ingram (Nju Orleans Pelikansi)
- Paolo Bankero (Orlando Medžik)
- Džeren Džekson Džunior (Memfis Grizlisi)
- Voker Kesler (Juta Džez)
- Bobi Portis (Milvoki Baksi)
- Džoš Hart (Njujork Niksi)
Pogledom na roster Amerikanaca odmah se uočava nekoliko stvari. Prvo i osnovno je polivalentnost svih igrača i izuzetne fizičke predispozicije, koje mnogima od njih omogućavaju da bez problema pokriju i poziciju više ili niže, po potrebi. Ova fleksibilnost će biti od velikog značaja za trenera Stiva Kera, jer mu otvara mnogo mogućnosti da postavi različite petorke i tako se prilagodi svim situacijama i protivnicima sa kojima se budu susretali. Druga važna stvar je brzina igre i ritam koji su Amerikanci nametali svojim protivnicima tokom pripremnih utakmica, što će teško iko moći da izjednači i isparira.
Kao lider ekipe se do sada isprofilisao Entoni Edvards, zvezda Minesote i prvi pik drafta 2020. godine. Ruki godine i ovogodišnji Ol Star igrač sjajno se snalazi u FIBA košarci, gde brutalno kažnjava svaki minimalni propust odbrane tako što napada prazan prostor koji se otvori i završava prodor na samom obruču. Uz to, deluje i da ga šut služi, a nedavno je protiv Nemačke u prijateljskoj utakmici postigao čak 34 poena.
Da reket i skok budu osigurani pobrinuće se Džeren Džekson Džunior, najbolji defanzivac NBA lige minule sezone. Sve stiže Džekson, što na obruču, što u igri u polju, a to mu omogućava sjajan raspon ruku i neverovatan rad nogu i anticipacija. Uz to, radi se i o sjajnom skakaču i više nego solidnom napadaču i sa niskog i sa visokog posta, te ne treba biti iznenađenih ukoliko MVP priznanje bude pripalo baš Džeksonu, koji će sasvim sigurno puniti sve statističke kolone.
Za kreativnost i organizaciju igre, kao i kontrolu ritma biće zadužen dvojac Džejlen Branson–Tajris Halibarton. Slatke muke za Kera što se tiče izbora u prvu petorku…Dok je Branson nešto više poenterski nastrojen sa tendecijom probijanja prve linije, Halibartona krasi izvrsan pregled igre u osećaj za igru u vidu deljenja asistencija, kao i razoran šut za tri poena.
Ipak, i pored zabeleženih pobeda u pripremnim utakmicama, bez ijednog poraza, utisak je da ovaj tim Amerike nije nepobediv, i da je razlika između njih i ostalih konkurenata ne tako velika kao možda pre 5 ili 10 godina. Američki tim pokazao je izvesne slabosti pre svega u meču protiv Nemačke, gde odbrambeno nisu bili na nivou neophodnom za najviše ambicije. Problem im prave blokovi od lopte koje vrlo često ne uoče na vreme usled manjka koncentracije, i tako ostavljaju protivnike same na šutu. Slabo se pozicioniraju i na strani pomoći, usled čega je dosta utrčavanja bez lopte protivnika rezulitralo laganim polaganjem.
Prognoza ishoda
Sve osim laganog prolaska Amerike i Grčke iz grupe C bilo bi prvoklasno iznenađenje turnira. Jordan i Novi Zeland imaće priliku da između sebe odmere snage i tako odigraju za čast i ponos.
Ipak, valja napomenuti da je Grčka već bila u grupi sa Novim Zelandom na Svetskom prvenstvu u Kini 2019. Tada su, nakon druge runde, oba tima imala skor 1-1, pa je međusobni duel odlučivao ko će se plasirati u sledeću rundu. Slavila je Grčka rezultatom 103-97 uz veliku pomoć i sjajnu partiju Janisa Antetokumpa, ali vrlo lako se moglo desiti da Novi Zeland još tada izbaci Grčku.
Priliku da se Helenima revanširaju popularni Ol Bleksi imaju četiri godine kasnije. Ukoliko pobede Jordan, sledi im duel sa Grčkom koji će verovatno ponovo odrediti ko će proći u sledeću fazu. Ovoga puta Grčka će biti lišena pomoći Antetokumpa. Ko zna…
