Evroliga po ugledu na NBA, promene na pomolu?

Po navodima litvanskog portala Basketnews, a i Evroliga u svom zvaničnom saopštenju, novine će doći u elitno evropsko takmičenje, u vidu dobro poznatog salary cap-a, kao i dodatnih finansijskih pravila. Timovi sa A licencom moraće da potroše najamnje 32% svoje zarade u periodu od dve sezone na ceo svoj tim. Takođe, klubovi će imati i porez na luksuz kada pređu preko granice od 40% ili 60%, ali sa određenim izuzecima.

Hrabar, ali potreban potez Evrolige, koja postaje sve ozbiljnije takmičenje

Razlozi zbog kojih se Evroliga odlučila na ovakav potez jesu, između ostalog, povećanje transparentnosti između svojih učesnika, to jest permanentno poboljšanje informacija o ugovorima igrača, koje do sad nismo imali za sve timove. Dalje, potrebno će biti pratiti rad uprave svakog od klubova, pa će ovim sprečiti neke nepravilnosti po pitanju registracije igrača, pa će se uvek prethodno proveriti usklađenost kluba sa postojećim pravilima poslovanja.

Da uspostavi jednakost, tako što će postaviti raspon troškova koji će biti jednak za sve klubove u takmičenju, naravno u zavisnosti od prihoda koji ti klubovi generišu u toku već određenih vremenskih perioda. I kao najbitnije od svega, odluka je doneta da bi se zaključali minimalni i maksimalni nivoi plata, ponovo u odnosu na zaradu, i time uspostavi finansijsku stabilnost za svaki klub u takmičenju.

Na ovaj način Evroliga “zatvara” svoje klubove u određeni kalup, ali poboljšava kvalitet njihove komercijalnosti i dozvoljava čistu i realnu konkurenciju između njih. Mora se navesti da će Evroliga i dalje motriti na potencijalno kašenjenje plata, i generalno neće odstupati od već postojećih regulativa koje se tiču finansijske stabilnosti.

Ove promene će se uvesti tek u sezoni 2027/2028, ali će klubovi biti upoznati sa njima i ranije, te će se pratiti njihovo poslovanje u naredne dve sezone, izostavljajući ovu.

Specifičnosti vezane za SALARY CAP

Odluka je doneta da će ubuduće postojati tri nivoa: niski, osnovni i visoki.

Niski nivo plata uslovljava svaki od klubova da potroši najmanje 32% zarade u prethodne dve sezone, isključivo na svoj sastav. Izuzev timova sa A licencom, ostali će moći da troše i manje od ove navedene cifre.

Osnovni nivo plata dozvoljava timovima sa licencom da troše do 40% od zarade, ali sa određenim izuzecima. U ovu brojku ne spadaju dva ključna igrača, igrači ispod 23 godine, duže povređeni igrači, igrači sa dugim stažom, kao i izuzetak srednjeg opsega.

Dva ključna igrača su prosto dva najviše plaćena igrača u rosteru.

Duže povređen igrač, predstavalja igrača koji odsustvuje duže od dva meseca. Izostavlja se plata koju bi igrač zaradio tokom perioda povrede.

Igrači dužeg staža, uključuje košarkaše koji su nastupali za taj tim duže od tri godine, ali kumulativno, ne uzastopno. Računa se 25% od plate ovih igrača u računicu.

Najkomplikovaniji je izuzetak srednjeg opsega, za koji još uvek Evroliga nije dala tačan postupak za izračunavanje. Naveli su u saopštenju da bi klub koji je zaradio 20 miliona evra, imao mogućnost da iskoristi 600 hiljada evra za izuzetak srednjeg opsega.

Visoki nivo plata je vrlo sličan osnovnom nivou. Naime, on dozvoljava potrošnju od 60%, ali u izuzetke ne spadaju i dva ključna (najviše plaćena) igrača. U ostalim parametrima je isti kao i osnovni nivo.

Kazne za nepoštovanje ovih pravila

Timovi koji pređu ove navedene parametre, kao i u NBA, moraće da plate kaznu u vidu poreza na luksuz. Naravno, kazne se primenjuju samo na osnovnom i visokom nivou. Novac koji se bude plaćao kao kana podeliće se među klubovima koji su ostali dosledni pravilima.

Prvo ćemo navesti procenat plate koji je prešao parametre, potom kaznu za osnovni nivo, potom kaznu za visoki nivo.

0-10%, €0.50 po evru, €0.50 po evru
10-30%, €0.75 po evru, €1 po evru
30-50%, €1 po evru, €1.50 po evru
50-70%, €2 po evru, €2.50 po evru
70-90%, €3 po evru, €3.50 po evru
90-110%, €4 po evru, €4.50 po evru
110-130%, €5 po evru, €5.50 po evru
130-150%, €6 po evru, €6.50 po evru

Vrlo zanimljiv potez Evrolige koja teži kao tome da postane slična NBA ligi. Biće veća konkurencija između timova kada svi budu mogli da troše onoliko koliko su i zaradili. Određeni kalupi će biti teži za navikavanje, ali neće biti potrebno dugo da se rosteri usklade u ova pravila. Uvek će biti onih koji u ove granice neće moći da upadnu, pa će morati da plaćaju i penale. Evroliga ide u pravom smeru kao takmičenje, dok njeni klubovi postaju sve ozbiljniji po poslovanju, nalik franšizama u NBA.