Česta konstatacija da je biznis zavladao sportom i uz to dodata floskula da “para vrti gde burgija neće”, svakako se poslednjih godina, pored fudbala, osetila i u košarci. Marketinški trikovi i težnja ka većim tržištima i gromnim uplivom kapitala pokazali su se ključnim merilom uspeha. Evroliga, iako još uvek nedovoljno profitna, na vreme je prepoznala takav trend. Novu sezonu pomenutog, najjačeg košarkaškog evropskog takmičenja otvoriće derbi Panatinaikosa i Olimpijakosa. I sad da vas pitam pošteno. Da li može jači početak od ovog, pa makar bio i plod čistog biznisa?!
Celo leto slušali smo izveštaje o tektonskim promenama grčkog tla, a nije u pitanju nagli porast turista u Neos Marmarasu.
Noći na relaciji Atina – Pirej ponovo su postale tople i vrele. Da, istina, dolazak prošle dekade (2009/10) i transferi grčkih velikana takođe su pomerili obične košarkaške poštovaoce iz ležišta, ali je ovaj put, priča drugačija. Verovatno jer prošlost ne možemo da vratimo, u sadašnjosti živimo, dok budućnost prognoziramo. Elem, u slučaju Olimpijakosa i Panatinaikosa, zasigurno, očekuju nas ponovo, veliki okršaji, bezbroj niskih udaraca, ispod pojasa.
Kao što je poznato, Olimpijakos je poslednjih sezona preuzeo primat i suvereno zavladao domaćim i Starokontinentalnim parketima.
Nije Panata odustala od trke i predala se bez borbe. Štaviše, ulaganja su nikada ozbiljnija, toliko, da prevazilaze granice normalnog i dozvoljenog. Ipak, crveno – beli su poslovali mnogo pametnije, sa većim rezonom i prisutnom ručnom kada da se zaustave sa željama. Nažalost, po njih, već drugu godinu zaredom se zaustavljaju i na stepeniku do titule evropskog šampiona. U maju ih je zapečatila večna ruka Serhija Ljulja, a sezonu pre, Ergin Ataman. Upravo je Turčin preuzeo Panatinaikos, sa jednim konkretnim ciljem – da ponovi uspehe iz Efesa i normalno pobede nad Barcokasom i Olimpijakosom.
Što se tiče Barcokakosovih ambicija, one se naravno nisu značajno izmenile. MVP i najveće iznenađenje minule sezone, Saša Vezenkov otišao je putem Sakramenta i njegovo mesto ostalo je upražnjeno. Prvo su obezbeđeni ostali nosioci igre i sistema Olimpijakosa – Tomas Vokap, Ajzea Kenan, Mustafa Fal…
Potom se gledalo u pravcu starih veza i poznanstava, te su vraćena draga lica; Nikola Milutunov koji je ostario i ojačao u Rusiji, odnosno Najdžel Vilijams Gos koji se okitio titulom šampiona sa Realom. Luk Sikma bi trebalo da uskoči u patike bugarskog asa, bar metaforički, pošto se čini da će Sašino izdanje retko ko ponoviti. Iz Žalgirisa je doveden Ignas Brazdeikas, još jedna osovina u odbrani, fizički vrlo moćan košarkaš koga geni vuku i na solidan napadački arsenal.
Dugo je, još od ere Obradovića i trijumvirata u sastavu – Pavlos Janakopulos – Diamantidis – Željko, Panatinaikos čekao na povratak “svetog grala” u njegov dom. Karte su se u međuvremenu promenile, ponovo izmešale i one najjače i najvrednije, dospele u ruke drugih. Diamantidis i Obradović otišli su svojim sudbinama, košarkaš u zasluženu penziju, a trener u Partizan da završi krug koji je počeo pre tri decenije.
Pavlos, grčki biznismen i osnivač košarkaške sekcije “Zelenih”, pre pet godina napustio je svoje čedo i ostavio pune ruke posla, pravom, biološkom detetu. To dete je danas predsednik Panatinaikosa, zove se kao gore pomenuta legenda – Dimitris, ali za razliku od svog imenjaka, nema još iskustva sa podizanjem većih trofeja. Zbog toga, kako se ne bi i naredne sezone dogodio fijasko, pozvao je sličnog sebi. Iz Turske, kao dvostruki osvajač Evrope, u redove šestostrukog, krajem meseca juna, stigao je Ergin Ataman.
Sa sobom je poneo pun kufer želja koje mu predsednik Dimitris ispunjava. Njegov dosadašnji angažman podseća na All – inclusive tretman gde je izbor ljudske mašte neograničen.
Dovedeni su ovog leta zaista sjajni košarkaši. Skoro čitav prošlosezonski sastav je raštimovan i rasformiran. Ostali su isključivo domaći košarkaši uz dodatak Mariusa Grigonisa, koji je interesantno, prvi kritikovao rad uprave minule godine. Prvo su iz Beograda, potpisani Matijas Lesor i Janis Papapetru (prvotimci Partizana), te Luka Vildoza (doskorašnji član Zvezde). Takođe, iz crveno – belog tabora, onog, mnogo bližeg i značajnijeg za sve navijače Panatinaikosa, u jeku stvaranje nove dinastije u OAKI, doveden je Kostas Slukas.
Slukas je verovatno bio poslednja opcija Barcokasovih slutnji ka jačanju Atamonovog sastava. Ne samo zbog Panate, koliko jer je Slukas proveo dobrih deset godina u Olimpijakosu i već ušao u period zalaska karijere i takvih hazarderskih poteza. Jedan paraf na papiru promenio je Kostasov život naglavačke. Od statusa praktično legende i simbola Pireja, došao je u koštac sa najgorim uvredama i pretnjama. Istih ljudi koji su ga u ovo vreme prošle sezone dizalu u nebesa.
Džerian Grant, Kajl Gaj i Aleksandar Balcerovski došli su iz Evrokupa, kao glavne violine svojih timova. Sva trojica su u takozvanim, pravim igračkim godinama, naročito se ističe mladi Poljak Balcerovski koji se prognozira među najvećim prospektima ove sezone. Njegov učitelj i tandem u reketu biće Španac Huančo Ernangomez koji je posle par sezona čamovanja na klupama raznih NBA franšiza odlučio da prihvati Atamanov poziv i pokaže koliko zapravo vredi.
Panatinaikos i Olimpijakos sastali su se prošlog vikenda u finalu nacionalnog SuperKupa. Konačni rezultat i dominantnost Pirejaca vratili su u surovu realnost Atamana i njegove izabranike (75:51). Kažu da se osveta servira hladna. Prva prilika za revanš već sledi u petak. Panata je domaćin, a Atamanov šou zvanično može da počne!
