Dve tablete, jedan vinjak – to su završnice Partizana

foto: PartizanBC

Iako mnoge stvari nisu i ne mogu biti iste u odnosu na minulu sezonu, jedna konstanta ostaje na snazi. Virtus je ponovo slavio u foto finišu i naneo težak poraz crno – belima iz Beograda.

Odmah na startu, valja reći da bi namena ovog teksta ponela potpuno drugačiju sadržinu da je Partizan odneo pobedu. Istina, naslov bi možda i ostao, s obzirom na zdravstveni karton navijača u prethodne dve godine i razne situacije sa kojima su se susreli, te čiji se obrisi još uvek vrte po mislima i osećaju na terenu. Baš takvo sećanje sigurno je vezano za duel Virtusa i Partizana pred kraj prošle godine. Povlačenje paralela, da notiramo, nije potrebno i adekvatno, jer se i tok utakmice značajno razlikuje. Ipak, surovo za konstatovati, ono što se u međuvremenu ne menja, a za šta je opet kriv više domaćin, jeste ishod susreta klubova identičnih boja. Gotovo paradoksalno, gosti iz Italije su vodili samo dva minula i za to vreme upisali jedan poen prednosti – koji se ispostavio presudnim za konačni ishod.

Pošteno, kako ono kažu, ko prizna, pola mu se prašta. Frenk Nilikina nužno ne mora nikome da se pravda, niti to neko očekuje i traži. Međutim, slika iz beogradske Arene, ubrzo posle završenog meča, gde Francuz šutira trojke i verovatno psihički pokušava da se resetuje, mnogo toga govori i pokazuje. Pre svega, koliko je stalo lično igraču, koliko je malo nedostajalo (ako ne da pogodi trojku, onda čitavom timu da dođe do trijumfa) ali i ključno – koliko tek prostora za ispravku postoji. Na kraju, krvav rad i stalno ponavljanje brišu greške, a šut će ući, verovatno kada to bude još važnije.

Duško Vujošević, prilikom jednog od svojih izlaganja, istakao je vrlo interesantnu i speficičnu komponentu Partizana. Izrečena tvrdnja išla je u pravcu konstatacije da je njegova ekipa objektivno tanka za Evroligu. I ukoliko nema ekstremnu borbenost, onda to nije sastav bez ekstremne borbenosti, već bez šanse da dobije bilo koga. Sada, da li je Željkova gerila pronađena u toj teoriji, pitanje je za svakog pojedinca. Talentom svakako jeste inferiornija naspram ranijih sezona, mada je suštinski i kompozicija ekipe pravljena tako da odstupa od tradicionalnih timova Obradovića. Mnogo se polaže u fizički aspekt, atletski je reket drastično popunjeniji, na spoljnim pozicijama se nalaze polivalentniji košarkaši.

Utisak je da su upravo tu nedostajali poeni sinoć. Premalo je bilo izgrađenih akcija u drugom poluvremenu, fluktuacija lopte je potpuno izostala i ne računajući sjajnog Tajrika Džonsa, nismo se nagledali lakih poena. Nominalno posmatrano, Partizan je postigao slovima osam poena u poslednoj četvrtini i za takvu anomaliju odgovornost snose bekovi, a onda naravno i jedan bivši organizor igre, a sadašnji trener, čiji su posedi nakon tajm-auta izgledali blago rečeno konfuzno.

Daleko od toga da je Virtus plenio igrom i demonstirao suštu suprotnost. Šta god pričali o Vilu Klajburnu, a uglavnom su to esktremni komentari, čovek je postigao 27 poena i prodorom rešio duel. U utakmici gde su se koševi slavili poput gola, tako izraženo superiorna partija Klajburna napravila je veliku prevagu. Mimo pomenutog Amerikanca, Šengelija je odlično sačuvan, dok je Kordinije nekako došao do dvocifrenog učinka, zahvaljujući prisutnosti na skoku, Partizanovoj omči oko vrata. Protiv Makabija, ekipa je dopustila 43 skoka rivalu i opet slavila sa 12 poena razlike. Sinoć je taj odnos bio nešto prihvatljiviji (dakako problematičan), ali je u inat zatajio šut za tri i generalno produkcija u napadu.

Isak Bonga, najsigurnija ruka od početka sezone, juče nije upisao ni jednu trojku. Iako bi zli jezici odmah poveli debatu da Bonga po prirodi i nije deklarisani šuter i da je efikasnost morala opasti, Nemac je bio baš limitiran otvorenih pozicija. Sterling Braun je završio utakmicu sa osam poena (pet postigao u prvih tri minuta), Karlik Džons je upisao šest poena… Ostaje da se vidi stepen povrede reprezentativca Južnog Sudana koja je takođe poremetila i ovako uzdrman tim i uslovila još težu organizaciju poseda. Obradović je na konferenciji preneo zabrinutost igrača, a stoga sigurno apostrofirao i bojazan navijača o potencijalnoj pauzi. Sledeće srede u Beograd stiže Monako i Karlikov status biće prilično bitan segment pripreme utakmice i kasnije realizacije u praksi.

Prezimenjak krhkog plejmejkera – snažni i eksplozivni Tajrik Džons, demonstirao je fantastičnu sekvencu u trećem periodu, gde je od ukupno 24 poena Partizana, 13 bilo njegovih ruku delo. Bilo je i zakucavanja, blokada, uhvaćenih skokova – kako bi to rekli Tajrikovi sunarodnici, pun paket ili ti čitav asortiman poteza. Međutim, jednostavno, svaka roba ima svoj rok trajanja i duga kilometraža kad – tad dođe do izražaja. Tada je potrebno zameniti proizvode i potrošačima dostaviti adekvatnu zamenu. Nažalost, ona se, do danas, nije sasvim profilisala i predstavila u punom svetlu.

Brendon Dejvis, čini se, igra u nekom svom ritmu, često potpuno van ostatka tima i osnovnih fundamenata Željkovog sistema. Iako zvuči nemoguće, momak poreklom iz Ugande je za prethodna tri meča u Evroligi zabeležio skokova koliko Tajrik sinoć. Neusumnjivo poseduje iskustvo, ni kvalitet nije tek tako iščezao, ali držati teoretske bukvice i moralne predike neće doprineti ničemu, ako sam Brendon ne krene da funkcioniše kao sastavni deo mehanizma.

Što se tiče tandema sa prilično turbulentnom sudbinom od dolaska u Partizan – Ajzea Majk i Dvejn Vašington nisu upisali svoje prve minute u evroligaškoj košarci. S obzirom da je Majk zabeležio debi u Zadru, a Vašington rešio sve papirološke detalje, lako se zaključuje da je odluka isključivo trenera da oni juče ostanu van protokola. Zapravo, Dvejn se našao u sastavu, mada kao i na gostovanju u Dalmaciji, brzo je obukao trenerku, te tako otklonio mogućnost da će zaigrati. Za dobrobit ekipe i mnogo širi izbor u rotaciji, važno bi bilo da obojica uskoro uhvate zalet i pronađu optimalnu formu. Apsolutno to sve zna i Obradović, a sa povredom Džonsa čija se dužina, ponavljamo, još uvek samo nagađa, valjda je došlo i pet minuta Dvejna Vašigtona.