Dva lica Kodija Milera-Mekintajera

Kodi Miler-Mekintajer je stigao u Crvenu zvezdu sa reputacijom svestranog plejmejkera – igrača koji može da organizuje napad, kreira za saigrače i poentira kada je to potrebno. Međutim, kako sezona u Evroligi odmiče, njegove partije su daleko od konstantnih. One su prava vožnja rolerkosterom, ostavljajući navijače da se pitaju koju verziju Milera-Mekintajera će dobiti svako veče.

Pogled na njegove brojke ove sezone otkriva igrača koji jedne večeri može biti nadomak tripl-dabla, dok sledeće jedva ostavi trag na terenu. Ova nekonstantnost postala je obeležje njegovog boravka u klubu, otvarajući pitanja o njegovoj ulozi, pouzdanosti, kao i o dugoročnoj budućnosti na Malom Kalemegdanu.

Kada Kodi blista, zaista blista

Nesporno je da Miler-Mekintajer poseduje kvalitet da bude igrač sa velikim uticajem na evropskoj sceni. Kada je fokusiran, može dominirati na obe strane terena. U najboljim izdanjima ove sezone, Miler-Mekintajer izgleda kao elitni plejmejker na evroligaškom nivou. Pokazao je da može da organizuje napad, napada obruč i doprinosi u odbrani.

Jedan od njegovih najboljih mečeva bio je protiv Albe. U tom susretu ubacio je 15 poena, uhvatio šest skokova, podelio osam asistencija, predvodeći ekipu do važne pobede. Takođe se istakao i na utakmici protiv Fenerbahčea, kada je, uprkos porazu, ubacio 23 poena uz fantastične procente šuta iz igre, kao i na utakmici protiv Olimpijakosa, na kojoj je ubacio 12 poena i podelio devet asistencija bez izgubljene lopte.

Na ovim utakmicama bio je agresivan, siguran u sebe, donosio je dobre odluke i u potpunosti je kontrolisao igru. Na utakmicama poput ovih Mekintajer je izgledao kao igrač kojeg je Zvezda priželjkivala – pouzdan plejmejker koji može kreirati poene za saigrače, ali i sam biti pretnja po koš. Međutim, ovakve partije su pre izuzetak nego pravilo.

Ali zato kada ne blista…

Za svaki odličan meč koji Kodi Miler-Mekintajer odigra, postoji i onaj frustrirajuće loš. Previše puta se događalo da jednostavno nestane u napadu, donosi loše odluke ili ne ostavi nikakav trag na parketu.

Primeri za to su meč protiv Monaka, kada je ubacio svega pet poena uz isto toliko izgubljenih lopti. Ili meč protiv Albe kada je ubacio četiri poena uz 1/7 šut iz igre. Nije se proslavio ni u porazu od Efesa.

Pored ovih mečeva često se dešava da bude previše pasivan. Nekad deluje nesigurno, neodlučan da šutira ili krene ka košu. Kada startni plejmejker igra tako pasivno, ostali igrači su prinuđeni da preuzmu veću odgovornost u kreiranju napada.

Razlozi za ovu pasivnost mogu biti različiti, ali deluje da mu najviše fali samopouzdanja. Kada dobro otvori utakmicu, često nastavlja u tom ritmu. Ali ako krene loše – promaši nekoliko šuteva ili izgubi loptu – deluje kao da mu samopouzdanje opada. Umesto da ostane agresivan, postaje previše pasivan i prepušta odgovornost drugima.

Ostaje pitanje – šta dalje?

Uspeh Crvene zvezde u Evroligi zavisi od stabilnosti i pouzdanosti njenih ključnih igrača. Evroliga je surovo takmičenje u kojem svaka utakmica nosi veliki značaj, pogotovo u ovom periodu sezone, a tim ne može sebi priuštiti da važni igrači nestanu u ključnim utakmicama koje slede.

Dosadašnji period Kodija Milera-Mekintajera u Crvenoj zvezdi može se opisati kao priča o dve krajnosti – u nekim utakmicama deluje kao vrhunski evroligaški plejmejker, dok u drugima potpuno nestane sa terena.

Deo njegovih problema sigurno se može pripisati adaptaciji na novi sistem, ali na ovom nivou igrači moraju brzo da se prilagode i pružaju stabilne partije. Ono što je njemu potrebno je da pokaže veću agresivnost u napadu, čak i kada mu šut ne ide, mora da napada koš i kreira za saigrače i da veruje u sebe. Ne sme da dozvoli da bude pasivan i da potpuno padne ukoliko ne otvori utakmicu na pravi način.

Do kraja sezone nam je ostalo još sedam utakmica, a postavlja se pitanje – koju verziju Kodija Milera-Mekintajera će Crvena zvezda dobiti do kraja sezone?