Dušan Alimpijević: Zvezda je imala najmanji uticaj na razvoj Lesora

Srpski trener koji sa klupe predvodi turski Bešiktaš, Dušan Alimpijević, govorio je za Mozzart Sport na brojne teme, a naravno fokus je bio na Večitima. U nastavku prenosimo intervju u celini.

Alimpijević je koncizno analizirao nove tokove evropske košarke, ali i vraćao film na sada već čuvenu sezonu na klupi Crvene zvezde.

“Meni je interesantno da se i ljudi vraćaju na tu sezonu koja je bila pre šest godina”, osmehnuo se na pomen 2018. godine i krenuo dublje da kopa po uspomenama koje su posle svega najpozitivnije.

“Znao sam da će biti potrebna vremenska distanca da ljudi shvate šta se desilo te godine i sa kojim budžetom se radilo u Zvezdi, a sa kojim budžetima se sada raspolaže. Da se to tada nije uradilo, ta finansijska konsolidacija u klubu… Možda i ne bi bilo ovih današnjih budžeta”.

Bila je to sezona rekonstrukcije gde je Zvezda iznenadila mnoge u Evroligi sa mladim trenerom koji debituje na elitnom internacionalnom nivou, ali na kraju pamti se i poraz u finalu ABA lige od Budućnosti.

“Ne osvrćem se previše na samu sezonu, ali sam ponosan na neke pobede, Real u Madridu, Olimpijakos, Žalgiris umalo savladan u Kaunasu, takođe Luka Dončić je pogodio šut za pobedu, ali sve je to u jako lepom sećanju za mene. Samo najpozitivnije misli imam o toj sezoni.”

Jedan od igrača koji je bio u toj ekipi Crvene zvezde je Matijas Lesor. Francuz koji je danas miljenik navijača Partizana i neko ko važi za jednog od najboljih centara Evrope možda je Alimpijeviću i “presudio“ zbog čuvenog promašaja u finalu ABA lige protiv Budućnosti. Međutim, ne zamera mu Alimpijević, naprotiv.

“On je kod nas došao kao ruki. To je bilo teško u početku, ali on niti u jednom trenutku nije pokazao da je loš igrač ili loš momak. On je uvek igrao na veoma visokom energetskom nivou, davao je ono što ga krasi, ta energija, vertikalnost. Opet kažem, došao je kao ruki, nikada ga nismo tretirali kao lošeg, znali smo šta se tu krije. On je svoj potencijal krenuo da pokazuje u Monaku kada je osvojio Evrokup, ali je vrhunac doživeo u Partizanu, a sve finalizirao u Panatinaikosu. Ja sam srećan kada vidim da je dečko pronašao svoj put, iako je Zvezda imala najmanji uticaj na tok njegove karijere. To su Monako, Partizan i sada Panatinaikos najviše”.

Posebno je ponosan na igrače koji su uspeli pod njegovim vođstvom da naprave iskorake u karijerama.

“Ako pričamo iz onog perioda KLS, pojavili su se igrači koji su odigrali preko očekivanja jer zarađuju za svoje porodice i za jedan lep život. Ne bi bilo zahvalno da ih poimence pominjem, sve je to bio sistem od Davidovca pa na dalje. Mnogi igrači su pronašli put do Evrolige, NBA lige, pa i reprezentaciju. Tako i ovde u Turskoj gde je Bešiktaš obezbedio reprezentativce, to je sistem rada koji negujem i koji negujemo kao stručni štab”.

Sada već ozbiljna internacionalna karijera protkana uspesima počela je još 2008. godine.

“Sa 28 sam postao prvi trener Vojvodine, ovo je deseta godina kao glavni trener, a sa 22 sam ušao kao prvi asistent pri seniorskom timu. Tako da po stažu više možda i nisam mlad trener, ali po godinama… Jesam”.

Posle Srbije, bila je kratka epizoda u Rusiji, a onda potpuni uspon u Turskoj gde je stekao afirmaciju trenera koji klubove pokreće u pravom smeru.

“Moram da priznam da se u Turskoj osećam fantastično. Naravno, Turska kao i Srbija… Ti rastanci budu burni. Ali baš kao i u Bursi i u Bešiktašu sam dobio neverovatnu podršku sve to je uticalo da se zaista osećam fantastično. Uz to imam stručni štab sa kojim sarađujem u kontinuitetu i svi se osećamo o lepo kada idemo na posao”.

“Smeta mi što se svaki poraz ili loša partije smatra krajem života, kao da sutra ne postoji. Život je nešto potpuno drugo, može da te ošamari na sto drugih načina i to neuporedivo jače. Uvek to pričam igračima, ova vrsta stresa je privilegija jer žive lep život, rade lep posao, dobro su plaćeni. Kada neko kaže da ima pritisak u tom smislu, apsolutno se ne slažem. Pritisak je nešto potpuno drugo, samohrana majka sa minimalno platom, to je stres. Naravno mi na naše zahteve moramo da se prilagodimo, ova naša vrsta stresa je pozitivna i za ovaj posao je potrebna. Kada bi ovo postalo ravna linija, onda je vreme za povlačenje. Sportski pritisak i stres je normalna stvar”.

Pitamo onda da li Dušan Alimpijević sebe smatra starom školom trenera ili novom… Sve to dok njegov tim na parketu radi zadate vežbe.

“Ta linija se poprilično izgubila u novom talasu i ovom periodu. Svi mi treneri se prilagođavamo na nove standarde igre, na nove potrebe igrača. Apsolutno razumemo da ne može više da se radi ono što je bilo osamdesetih, devedesetih, pa čak i 2015. godine. Košarka je neverovatno napredovala i doživela evoluciju. Ipak, ponosan sam što dolazim iz zemlje gde držimo malo do te škole gde se razlikujemo u odnosu na Ameriku. Da postoji disciplina, poštovanje sistema i principa, čitanje igre i moram da priznam i da to izdvaja trenere sa naših prostora, da se nismo izgubili iako je naravno ovo sve više igra igrača što je i normalno”.

Nastavljamo sa temom trenera.

“Idola drugog do Boga ne pravim, ali srećan sam da sam imao priliku da naučim nešto od trenera koji su dostigli status besmortnosti. Ne samo zbog trofeja nego kako su uticali na košarku i na sisteme. Iz glave tu su dva imena, Željko Obradović i Svetislav Pešić, ja sam imao tu sreću gde sam mogao da sednem, pričam s njima, gledam treninge, pratim sve, uvek nešto pitam. Bilo bi nezvahvalno da nekoga izostavim, ali mi smo zemlja koji ima elitne trenere”.

Prirodno se sve nekako prebacilo na današnje timove Crvene zvezde i Partizana i večite priče o njihovim budžetima.

“Mi treba da budemo ponosni. Mi smo zemlja sa sedam miliona stanovnika i imamo dva kluba u Evroligi, meni je to fantastično. Zaista sa budžetima sa kojima mogu da pariraju. Zar to nije nešto na šta možemo da budemo ponosni? Ne da se prepiremo da li neko ima dva miliona više ili manje. Mi moramo da budemo ponosni na to što smo napravili, to su dobre stvari da se podižu budžeti i da se time kvalitet povećava”.

Šta očekivati od večitih rivala na parketu?

“Biće potpuno drugačiji i Partizan i Zvezda. Podigli su nivo kvaliteta igrača. Partizan je naravno očistio čitav tim, oni kreću od nule i samim tim će biti potrebno više vremena da se sve uskladi jer je promenjena filozofija tima. Zvezda je napravila ozbiljnu kombinaciju domaćih i stranih igrača i mislim da će biti kompaktniji”.

Očekuje se puno od njih i na evroligaškom nivou gde svi imaju ogormne ambicije, ali i finansije.

“Jako dobro za sve nas u ovom biznisu jer se podizanjem budžeta u Evroligi podižu i standardi, podiže se kvalitet. Ko god priča da nije povezano sa novcem, jednostavno nije istina. Sećate se CSKA kada se pojavio sa budžetom pre nekoliko godina koji možda nije realan bio u tom trenutku, ali su oni očigledno naterali ostale da se uzdignu i krenu da se nadmeću sa njima na tom polju”.

Red je da pričamo i o Bešiktašu koji je oživeo sa Srbinom na klupi i sa njim želi da nastavi da raste.

“Jako sam zadovoljan organizacijom i podrškom kluba u smislu da su obezbeđeni svi uslovi za razvoj i rast kluba. U zadnjih nekoliko godina pokazuje ozbiljnost i na evropskom nivou što želimo da nastavimo i da vratimo Bešiktaš tamo gde je nekada bio – u Evroligu. Imamo jaku bazu fanova, dobru organizaciju. Mi smo jedan od tri kluba zajedno sa Fenerbahčeom i Galatasarajem koji su naslonjeni na fudbalske klubove i na ostale sportske segmente tako da ovaj klub definitivno ima potencijal da bude jedano ozbiljno ime u evropskoj košarci ako nastavimo u ovom pravcu“.

Činjenica je da se sjajno snašao u Turskoj pre svega zbog mentaliteta.

“Slični smo. Vidi se to. Koliko je to dobro ili loše… pretpostavljam da je dobro. Mi smo u prvoj našoj godini promenili sve, doveli 14 novih igrača, naravili novu ekipu sa ciljem da budemo stabilni, kako u Evrokupu tako i u Turskoj, da se ne ponavlja godina kada se Bešiktaš borio za opstanak. Mi smo u tri takmičenja prošle sezone stigli do tri polufinala, a kada u Turskoj negde stignete do polufinala to znači da udarate u zid zvani Fener ili u zid zvani Efes. Oni imaju razliku u odnosu na ostale klubove. Moram da budemo zadovoljan da od borbe za opstanak dolazimo do trećeg najboljeg kluba u Turskoj. Sada smo došli do toga da imamo neverovatnu podršku, da se prošlosezonski uspesi podrazumevaju i da ako može, idemo još bolje. Zato je mentalitet sličan sa Srbijom, Balkanom jer se zaboravljaju prošlosezonski uspesi, juče ne postoji, samo danas i sutra. Idemo dalje”.

Finale Evrokupa već ima u svom CV-u, kada je sedeo na klupi Burse. Jedan je od najstručnijih da priča kako izgleda drugo po kvalitetu košarkaško takmičenje u Evropi.

“Ove godine su podignuti standardi Evrokupa kada su budžeti u pitanju. Ne mogu da pričam sada po imenima jer se čekaju svi rosteri, ali po budžetima ovo je najjači Evrokup. Ovaj ima šest do osam ekipa sa izuzetno visokim ulaganjima za rang Evrokupa. Što se Bešiktaša tiče, mi smo bolji u odnosu na prošlu godinu što se tiče investiranja. Zadržali smo okosnicu tima. Na žalost ili na sreću, nismo zadržali Sameta Jitoglua koji je dobio neverovatnu ponudu iz NCAA gde može da obezbedi svoju porodicu i mi tu nismo želeli da ga sprečavamo. To su i neke normalne stvari koje se dešavaju. Ono što nismo očekivali kada smo pravili budžet da će konkurencija biti baš ovakva. Nema tu prevelike filozofije, mi smo tu među osam ekipa koja imaju visoka ulaganja”, završava Alimpijević.