Jovan Dončevski
Nakon svega dva kola u ovogodišnjem izdanju Evrolige, dočekuje nas prava poslastica. Za nas, ljubitelje košarke, ne postoji veći užitak od duplog kola, a naročito kada se u utorak odigrava čak 8 utakmica. Jedna od njih, nipošto neprimetna, biće ona između Virtusa iz Bolonje i Žalgirisa iz Kaunasa. Domaći ne znaju za pobedu na startu sezone, dok su gosti na prepolovljenom učinku nakon dva vrhunska protivnika. Prošle sezone upravo Zeleni su bili ti koji su skinuli skalp Virtusu, odmah u prvom kolu, pre onog nezapamćenog niza. U drugom meču Trinkijerijev tim je bio ubedljiv na domaćem terenu, u vreme kada je forma italijanskog tima opala. Utorak, Unipol arena, 20:30.
Izlazak iz loše forme
Nisu očigledno ni promene u rosteru uticale na to da Virtus izbegne neizbežno. I dalje su problemi iz prethodne sezone tu, starost igračkog kadra, i manjak kvaliteta na centarskoj poziciji. Jeste, sada je tu mladi, poletni, Mo Diuf, koji je briljirao u porazu od ASVEL-a. Devonte Kejkok se, po navodima Rotowire, vraća tek u decembru, a Ante Žižić ne može prosto defanzivno, a od skora ni ofanzivno da isprati teškaše elitnog takmičenja. Vil Klajburn je neko od koga se dosta očekivalo, da bude svojevrsni lider, ali on prosto to nije pokazao, naročito u porazu od svog bivšeg tima. Šengelija, Belineli, Heket, sve su to imena koja polako zalaze u pozne košarkaške godine, Toka muče leđa, i nije više onako poletan i agresivan kao pre.
Ipak, nije sve tako crno, ima i belog, nada za povratak u formu postoji. Istaknuti lider ove ekipe, neko koga su na sva usta hvalili nakon Olimpijade, jeste upravo Isaja Kordinije. Preuzeo je štafetu u svoje ruke, shvativši, prirodno, da je on sledeći u nizu koji mora da nosi breme prve violine Virtusa. Dobio je podršku od Alesandra Pajole, koji je takođe u uzlaznoj formi, kao i od pomenutog Diufa, koji je bio maestralan ofanzivno protiv francuske ekipe. Met Morgan je uzdanica na poziciji beka, a čeka se kada će Rejžon Taker “početi da igra”. Banki će morati da zasuče rukave.
Žalia, aš tave myliu, žalia
Zeleno, volim te, zeleno napisa jednom španski pesnik Federsiko Garsija Ljorka. Osećanje kakvo se budi u navijačima Žalgirisa ne može biti drugačije. Pobeda protiv Barselone u “čep” punoj Žalgirio areni, i onda žilav poraz od Olimpijakosa u Pireju, mogu biti samo razlozi za sreću. Dolazi protivnik pognute glave, nakon dva poraza, a naročito onog u Francuskoj. Forma je tu, polako počinju da se izdižu lideri ovog tima, i sve kreće da liči na ono što je jedan mudri Italijan smislio. Pokazali su svoje zube protiv sjajne konkurencije, dokazali da umeju pod pritiskom, a to prosto ume Silvejn Fransisko.
Nešto što raduje svakog simpatizera Zelenih jeste odlična partija Deividasa Sirvidisa, ali i “buđenje” Alena Smajlagića. Levoruki šuter je preko potreban za nastavak sezone, i njegovi procenti moraju biti prepoznatljivo visoki. Srpski košarkaš je ključ ove ekipe, imajući u vidu da može da igra na obe visoke pozicije, deo igre u kome nije pozamašno kvalitetan roster koji je kreirao Paulis Jankunas. Smajlagić na centru može mnogo toga dobrog da donese, šireći teren za domaćeg Ignasa Brazdeikisa, i njegove prodore. Prosto mora da se vrati sa odmora bivši igrač Turk Telekoma, Tajron Volas. Uz raspoloženog Fransiska, ovaj tandem bi mogao da pravi “dar-mar” po Evropi.
Zaključak je taj, da Virtus mora prosto da da sve od sebe, ne bi li sezonu počeo sa tri poraza. Sa druge strane kontinenta, Žalgiris je neko ko se nada kvalitetnom startu, ne nalik prošloj sezoni i otkazu trenera Maskvitisa. Centarski jedne od najslabijih ekipa u ligi, ali ostale pozicije blistaju. Kvalitetan duel, sa mnogo “krvi”, temperament Italijana na obe klupe će biti na visokom nivou. Atmosfera neće manjkati, arena će biti spremna za akciju, a Fransisko da ponovo pogodi neki veliki šut. Dok će ostali posmatrati mečeve večitih, ili pak duel Olimpijakosa i Milana, ovaj susret može da pruži mnogo toga onim zagriženim fanovima sporta pod obručima.
Aleksandar Mandić
Dijana Grubor
