“Mislim da je sjajan košarkaš, jedan od najdominantnijih u istoriji lige. Njegov talenat je ogroman. Može da igra leđima, licem, da šutira trojke, igra odbranu veoma dobro. Čovek je zver. “
Rekao je Nikola Jokić 28. marta posle trijumfa nad Filadelfijom, u duelu koji je mogao biti ključan za MVP trku. Kažem mogao, jer je upravo predmet današnjeg teksta i Jokićevih gore hvalospeva, iz (ne)opravdanih razloga odsustvovao sa te utakmice. Već četiri godine, Kolorado i publika u Pepsi Centru ostaju uskraćeni za “toplu” dobrodošlicu Kameruncu. Iako su navodi išli u pravcu bola u mišiću lista, Džoel je ne samo prisustvovao tom meču (viđen u teretani Denvera) već i odigrao dobrih 33 minuta za dva dana. Bio je to i više nego dovoljan razlog da se domaća javnost probudi iz tek usnulog sna i snažno i iskreno udari poslednji udarac pred kraj regularnog dela.
Ipak, pored svih narativa koji se lepe za Embida među kojima su najizraženiji (neki će dodati i omraženiji) stavljanje u ulogu žrtve i čoveka oko koga se vrti zavera, treba biti realan i složiti se sa Jokićevom izjavom. U eri bekova, brzine i eksplozivnosti jeste retkost gledati gromadu od 213cm i 127kg koja tako lako i dominantno postiže koševe. Već drugu sezonu zaredom Džoel će biti najbolji strelac lige. Od Šakila O’Nila se to nije dogodilo. Istorijski kontekst je itekako prisutan i svojim partijama ali i ponašanjem ga Embid pomera svakoga dana. Međutim, da li će Džoelova istorija biti veća od onoga koju je već promenio dva puta?
Poređenja između Embida i Nikole su prečesta i ponekad to i prevazilazi samu poentu košarke i njihovog igranja. Ne treba zanemariti ni Janisa koji je prvi na Istoku i postiže 31.1ppg/11.8rpg uz 55.3% iz igre. Paradoksalno je govoriti da neko od ove trojice nije vredan MVP – ja. Sve je u očima posmatrača ili bar onome što organizaciji najviše odgovara.
FANTASTIČNE BROJKE I KARAKTER KOJI TO PRATI
Statistika je kao bikini. Otkriva puno, a ne pokazuje ništa. U primeru Embida ipak i puno toga pokazuje. Pre svega, stalni napredak. Ako pogledate brojke iz njegove prošle sezone, da nije bilo Nikole, osvojio bi MVP nagradu 1/1. To da nema Nikole je kao : “da Srbija ima 300 miliona – bila bi Rusija”, ali shvatate poentu. Ove sezone je još više poenterski dodao gas (sa 30.6 na 33.3), malo spustio skokove (sa 11.7 na 10.2) i procentualno iz igre (sa 49.9% na 54.7%) oborio sve dosadašnje rekorde. Minutažu je takođe podigao dok je za razliku od prethodne sezone, u tekućoj odigrao tri utakmice manje (65). Upravo taj deo uzimaju oni koji ga osporavaju ili bar prednost stavljaju na Nikolinu stranu.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/tip-dana-la-klipersi-portland-trejlblezersi/
- https://flouter.rs/krojaci-svoje-sudbine-partizan-u-top-8/
Možemo tu da pričamo o Embidovoj štednji ili svesti da neke utakmice prosto može q1da stavi po stranu. Ta klasifikacija mu se nekoliko puta obila u glavu i to nenadanim povredama, često i problemima sa kilažom. Povreda desnog kolena u seriji protiv Atlante, u momentu kada je Fila imala izgledne prilike da prođe u finale Istoka stavlja se kao najbolji primer. Ipak, pored sporadičnih slučajeva, Džoel je ove sezone uglavnom igrao punom snagom i bio prisutan kada se to i očekivalo.
Mentalna spremnost je nešto što se i dalje uočava kao “dečija bolest”. Svi su se već navikli na njegove predstave žrtvenog jagnjera koji ima znanje da položi ispit ali ga je profesor uzeo na zub. Zapravo, da malo više koristi svoje znanje a manje praznu priču, možda bi i rezultat bio veći.
SVI PRIČAJU O…
Pre dva dana, u duelu protiv treće najbolje odbrane lige, Boston Seltiksa, postigao je 52 poena i dodao 13 skokova. Drugi put u sezoni je postigao više od polovine poena svoje ekipe. Prvi put protiv Jute imao je 59 (rekord karijere) od ukupno 105. Interesantno, oba impozantna dostignuća ostvario je na domaćem terenu. Nije čudo da Džoel u Filadelfiji igra mnogo bolje što govori i podatak da je poslednji duel protiv Jokića završio sa 47 poena i 18 skokova. Bilo kako bilo, svakako je za poštovanje i divljenje ostvariti takve učinke, a sada ćemo malo i objasniti glavne faktore.
Džoela je tokom većeg dela utakmice čuvao Robert Vilijams III koji je čak 15cm niži od njega. Svaki put kada se Jojo spuštao u reket, Robert je bio u deficitu, kako fizičkom tako i prostornom. Post up je segment koji Kamerunac koristi najviše u čitavoj ligi i jedino je Nikola bolji sa 94% uspešnosti. Pokušavali su Seltiksi da menjaju čuvara na njemu, gotovo čitavu treću deonicu ga je pratio Grifin, nešto malo i Pero, ali je delovalo da bi samo Horford imao lozinku za nerešivu enigmu. Al je ovaj meč ipak defanzivao “tankovao”, možda i sa taktičkim razlogom, jer postoji velika mogućnost da se upravo Filadelfija i Boston sastanu u polufinalu Istoka.
Na kraju, kada se odlučilo da ga udvajaju što je davalo rezultat u nekim prošlim duelima, Embid je pronalazio slobodne saigrače – i u čak tri situacije, dve uzastopne, “Starac i more” – Pi Džej Taker je pogodio trojke. Fila je odnela trijumf a Dok Rivers nije propustio priliku da izjavi kako je “MVP trka gotova”. Ako ništa, teško da će do kraja sezone imati bolji trenutak i razlog da kaže tako nešto.
ULOGA SAIGRAČA
Iako Embid ove sezone radi ozbiljne stvari, košarka je pored svega timski sport i vrhunski rezultat donosi isključivo tim, a ne pojedinac. Za razliku od Denvera koji ima veliki broj igrača sličnog kvaliteta, ali ne jednog koji odskače i predstavlja stalnog oslonca Jokiću (Marej to i dalje nije), Filadelfija je na jako dobar način spojila Džoela sa Hardenom. Džejms koji je u Bruklinu bio biljka koja vene prelaskom u Pensilvaniju ponovo se vratio na legitiman All – star mod. I to sa prevashodnom razigravačkom funkcijom, ali i slobodom da potegne kada za to dođe prilika.
Videćemo kako će to biti u plej – ofu. Prošle sezone, usled povrede Embida u seriji protiv Majamija (ništa novo) upravo ta navika da kreira za druge ispostavila se kao nedovoljnom za nešto više.
Ostatak ekipe čine igrači uloge, sa manjim ili većim manevarskim prostorim i podeljenim ofanzivnim i defanzivnim specijalnostima. Tajris Meksi se iskristalisao kao solidna i vrlo sigurna opcija u napadu sa visokih 42% za tri iz šest uzetih pokušaja. Neko ko nije klasičan spot up šuter već može i da organizuje napad često i u kombinaciji sa Embidom nakon čega sledi pik. Tobajas Heris, Pi Džej Taker i Entoni Melton su svako na svoj način odrađivali zadatke koji su im dati. Kada na to dodate i Šejka Miltona odnosno Džordža Nianga vidite da Embid iza sebe ima ozbiljnu mašinu šrafova.
Sve je do Džoela i njegove glave, odnosno svesti da li će uzimati stalno 20+ šuteva ili će usled skupljene odbrane pronaći slobodnog čoveka i biti još korisniji za svoj tim.
Možemo da pričamo i o tom marketinškom aspektu. Činjenici da bi ligi kao organiziji koja je mnogo više od same košarkaške priče odgovaralo da se nakon dve sezone promeni nosilac najprestižnije indivudalne nagrade. Posebno ako je u pitanju igrač sa zaista sjajnom sezonom i progresivnim napretkom u odnosu na prošlu.
