Partizan Mozzart Bet je pretrpeo još jedan poraz u nizu od Cedevita Olimpije, rezultatom 77:74 i nastavio crni niz u Ljubljani, a i u ovom takmičarskom mezociklusu.
Uz četiri vezana poraza u Evroligi, ovo je drugi poraz u poslednje tri utakmice u okviru ABA lige, što daje alarmantan podatak – crno-beli trenutno imaju 1-6 u oba takmičenja u okviru ovih 20 dana paklenog rasporeda.
Navijači su opravdano nezadovoljni partijama crno-belih i u vazduhu se oseća napetost. Trenutno nikome nije prijatno kome su najdraže crno-bele boje, a najgore je upravo onima koji su “unutra” – igračima i stručnom štabu.
Uz more pročitanih opravdanih kritika i neopravdanih vređanja, naišao sam na jedan zanimljiv stav. Taj stav je uz skorašnji kvalitetan intervju gde je načeta tema psihologije u sportu, osnovna građa ovog ličnog stava sa primesama skenera:
Posebna hipoteza ovog ličnog stava/skenera bi bila:
“Veliki psihološki pritisak dolazi do izražaja, usled energetskog pada kod igrača Partizana.“
Krenućemo od osnovnih teorijskih postavki psihološke pripreme i pripremljenosti kod sportista:
Psihološka priprema sportista predstavlja dugoročan proces koji traje tokom cele karijere sportista, dok je psihološka pripremljenost stepen pripreme na kojem se sportisti trenutno nalaze (Koprivica, 2013.).
To je sastavna komponenta sportske forme (uz fizičku, tehničku, taktičku, teorijsku i integralnu pripremu)(Koprivica, 2013.).
Ako bilo koja od navedenih komponenti sportske forme izostane, izostaće i sama sportska forma, a samim tim i željeni rezultat (Koprivica, 2013.).
Iz ovih postavki profesora Koprivice (2013.) vidimo ozbiljan značaj tog psihološkog faktora prilikom izvedbe određenih sportskih performansa.
Ako prebacimo na konkretan slučaj košarkaša Partizana, možemo primetiti i određenu nesigurnost koja se uvukla među crno-bele. To je direktno vezano za psihologiju, a iz toga proizilaze i greške.
To sve bitno utiče na ukupnu sportsku formu kako individualnu, tako i ekipnu formu. Vidljive su varijacije u formi nosilaca igre Partizana. Nikako da se poklope individualna i sportska forma u Partizanu.
Čuvena maksima kaže da nije bitno šta se kaže, već ko to kaže. Sportisti i sportski radnici na dnevnoj bazi čuju niz uvreda, čak i kletvi na sopstveni račun.
Te gadosti su nespretno opravdavane činjenicom da su “sportisti višestruko plaćeniji od običnih radnika koji izdvajaju veliki novac da ih gledaju.“. Ni ti obični radnici ne mogu da trpe svakodnevna šikaniranja od nadređenih.
Isto tako imamo i ljude koji upadaju u ozbiljne finansijske probleme tuđom ili sopstvenom krivicom, pa počine ono najgore. Dosta nekih realnih paralela koje ne opravdavaju uvrede kroz koje sportisti i sportski radnici prolaze na svakodnevnom nivou.
Prevelika je moć društvenih mreža danas. Na njima je dosta novinara koji jedva čekaju da naprave vest od svega toga i dolazimo do prilično sramne situacije da igrači i sportski radnici ulaze u rasprave sa anonimnim profilima, još gore i da se vređaju međusobno.
No da se vratimo glavnom predmetu ovog teksta – evidentan psihološki pad crno-belih direktno izazvan energetskim padom usled teškog rasporeda u oba takmičenja.
U roku od 20 dana košarkaši Partizana odigrali su jedno špansko duplo kolo (Barselona i Real Madrid), zatim Valensija na svom terenu, dva večita derbija sa Crvenom zvezdom u roku od 10 dana, Budućnost u Beogradu i Cedevita Olimpija u Ljubljani.
Zajedničko za sve ove ekipe, osim za oslabljenu Budućnost je da koriste veliki broj igrača u rotaciji. To je jedan od faktora koji nikako nije išao na ruku oslabljenim crno-belima, što je dovelo do prevelike potrošnje nosilaca igre i nedovoljno zalečenih povreda.
Glavni detalj koji popušta pod psihološkim pritiskom i velikom energetskom potrošnjom – koncentracija u odsutnim momentima utakmice.
Ovo se vuče kao vrpca još od prošle sezone i utakmice sa Bursom koja je imala klišeidni epitet – izgubili su dobijenu utakmicu.
Ove sezone su se nanizale utakmice takvog tipa – Baskonija u Vitoriji, Armani, Valensija i poslednji večiti derbi u Štark Areni, kao i najnoviji poraz u Ljubljani.
Pet utakmica sa velikim i realnim šansama u toku utakmice da se dobiju i svih pet poraza. To je bitno uticalo na timsko samopouzdanje crno-belih i predstavljaju veoma glasan alarm za nastavak sezone.
Još jedan detalj koji smo primetili i koliko u globalu remeti koncentraciju crno-belih – kontrola emocija.
Igrači Partizana su na terenu prilično burno proslavljali neke poene i odmah posle toga je stizala kazna u vidu ekspresno primljenih lakih poena.
To pokazuje prilično neartikulisanu kontrolu emocija na samom terenu, koja bitno utiče na koncentraciju koju strateg crno-belih Željko Obradović konstantno apostrofira.
Upravo ta koncentracija predstavlja poslednji problem koji će se načeti u ovom ličnom istraživanju.
- Koliko puta su crno-beli volšebno primili poene u poslednjim sekundama napada ili utakmice?
- Koliko puta su dozvoljene serije protivniku kojima se vraća u život?
Partizan taktički odlično pripremi utakmicu, neretko je sa fenomenalnom energijom kretao utakmice u oba pravca ili se odlično preuzme na perimetru i natera se protivnik na težak šut.
Desi se neobjašnjivi skok u napadu ili nesvakidašnji propust u odbrani i protivnik dolazi do poena.
Protivnik je u nokdaunu i dešavaju se poslednja dva ili tri minuta crnine. Upravo u ta poslednja dva-tri minuta, Partizan deluje bezidejno i gubi dobijene utakmice.
To je sve posledica nedovoljne koncentracije koja proizilazi iz velike potrošnje, kao i slabijeg kanalisanja emocija.
Konstantan imperativ rezultata i moranje crno-belih u Evroligi, a posebno u ABA ligi su evidentno doveli igrače Partizana do tačke topljenja.
Ovo je možda i najidealniji trenutak za dijagnozu realnog problema i odličan šlagvort za psihološku analizu koju bi sproveli sportski psiholozi.
Partizan više nema šta da čeka, a ni puno prostora za neke taktičke promene, dok se ne sredi psihološki momenat.
I na mnogo nižim nivoima košarke je ozbiljan problem kada se veže nekoliko poraza, a kamoli na najelitnijem nivou u Evropi kom pripadaju crno-beli.
Igrači su nesigurni u sebe, preskaču otvorene šuteve, promašuju situacije koje obično pogađaju, sve je to odlika nedostatka samopouzdanja.
Isto tako, nemaju potpuno poverenje ni u informacije koje dobijaju od stručnog štaba, što je nažalost normalno usled nedostatka samopouzdanja.
Nebitno da li je šef stručnog štaba jedan Željko Obradović ili bilo koji neiskusni trener početnik, ovaj problem prevazilazi okvire taktičke pripreme i taktičke pripremljenosti.
Prevelika je nervoza i negativna energija u i oko Partizana. Na koji način će se rešiti varijable zvane veliki psihološki pritisak i energetski pad, ostaje nam da vidimo u narednom periodu.
A pred nama je trenutno duplo kolo Evrolige (ASVEL i Anadolu Efes) i još jedna zahtevna utakmica u ABA ligi (FMP).
Crno-beli pod hitno moraju da reše ove navedene probleme, ukoliko žele nešto ozbiljnije od ove sezone!
