Da li će Efes opet biti prelomna utakmica sezone?

Iako sa potpuno drugačijim ambijentom i skroz novim sastavom, u odnosu na duel pre dve godine, meč protiv Anadolu Efesa mogao bi ponovo da odluči sudbinu Partizana.

Više nema prostora za kalkulaciju i brigu šta će drugi uraditi. Ostalo je još samo pet kola. Prvo, od mnogih velikih finala koje će se pojaviti ispred ekipe Željka Obradovića, stiže danas. Nakon poraza u Pireju i Barseloni, te verovatno i prisutnog zamora materijala u Dubaiju, Partizan se konačno vraća svojoj kući. Lopta je sada u njihovom dvorištu, a pritisak osećanje privilegije da itekako zavise od sebe i sopstvenih rezultata. Crno – beli, ukoliko žele obećanu zemlju, jasno je, treba da trijumfuju večeras.

Mnogo filozofije, naknadne pameti i čuvenog da je posle bitke lako biti general, nadamo se, neće biti upotrebljeno posle duela u prestonici. Na sreću domaćina, i dalje je sve u njihovim rukama. Parni Valjak ima priliku da se revanšira ekipi iz Istanbula, ali i ostvari zlata vrednu pobedu u trci za Plej – In – pa možda i nešto konkretnije. U ovom trenutku, Partizan i Efes su na istom skoru – 15/14 – što znači da bi poraz, naročito Partizanu odneo prostor da menevriše do kraja regularnog dela.

Efes dolazi u Beograd prilično naštimovano. Iako se činilo da će smena Tomislava Mijatovića naškoditi ekipi i da potpis Bankija ne donosi ništa, pokazalo se suprotno. Dvostruki prvak Evrope je u dobrom ritmu, vezao je tri pobede, a na poslednjem gostovanju u Minhenu demonstrirao fenomenalan napadački repertoar. Generalno, radi se o vrlo ofanzivno orijentisanoj skupini igrača. Počev od Šejna Larkina koji je protiv Bejerna podsetio na stare dane (baš u duelu sa Bavarcima postigao rekord karijere 2019.), preko vrlo kompaktne centarske linije u režiji tandema Poarje i Dan Oturu, do prekaljenih strelaca poput Bobue i Brajanta.

Efes pleni iskustvom, raspolaže ozbiljnim personalom i gotovo da nema imena u sastavu koje ne izaziva poštovanje. Pi Džej Doužer, čiji se debitantski nastup u Evroligi vezuje za Partizan, takođe se uklopio u ulogu važnog šrafa mehanizma, a videćemo kakav će mu doček prirediti publika.

PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:

Na pozicijama visokoletača, osim gore pomenutih centara, vredi istaći i Osmanija, te Šmitsa. Obojica su sličnih fizičkih sposobnosti, pretnja spolja i dokazano raspoloženi u susretima protiv srpskih klubova. Osmani, inače rođen u Albaniji, odigrao je ubedljivo najbolji meč baš protiv Partizan, postigavši 25 poena za 34 minuta na parketu. Od tada, a prošlo je tačno četiri meseca, samo je dva puta prelazio prag od dvocifrenog učinka.

Tu je i Džordan Nvora, talentovani strelac nigerijske reprezentacije i bivši NBA igrač. Iako je često pokazivao znake odsutnosti i izražene nekonstantnosti, malo mu treba da se raspuca i pronađe zonu komfora. Zbog svega rečenog, nema sumnje da će ogromna odgovornost konačnog ishoda biti na odbrani crno – belih. Na gostovanju Efesu u decembru, turski klub je ubacio čak 15 trojki iz 31 pokušaja, što je skoro 50% realizacije. Takav defanzivni pristup, evidetno, ne sme se videti.

Partizan će svakako očekivati puno od glavnih violina – Karlika Džonsa i Sterlinga Brauna. Utisak je da su imali nešto tiše partije u poslednje vreme, možda uslovljeni ogromnim teretom koji im je nametnut, ali i lošijom efikasnošću saigrača. Slobodna bacanja i selekcija prekršaja su osnovni problemi koje Partizan, sopstvenom predstavom, mora prekinuti i izbeći. Protiv Barselona su obe stavke izgledale katastrofalno, a u mnogome pokazuje mentalnu spremnost tima da dođe do pobede. Sada će energiju dobiti i sa tribina od 20 hiljada duša. Gde ćete veći motiv za tako bitan trijumf koga svi sa nestrpljenjem prizivaju.