Crvena zvezda je upisala još jedan poraz na startu sezone, svoj peti u prvih šest kola Evrolige.
Monako je ove sezone napravio veoma konkurentan tim, može se reći jedan od glavnih kandidata za plasman na F4. Sve ispod toga bi delimično mogao da se gleda kao neuspeh.
Veliki individualni kvalitet u napadu krasi ekipu Saše Obradovića, sa raznim opcijama u petorkama gde ima nekoliko dobrih ballhandlera. Veoma su kompaktni i u defanzivnom smislu. Prvenstveno sjajna atletika na unutrašnjim pozicijama, koja im omogućava raznovrsno branjenje PNR.
Alfa Dialo je bez dileme jedan od najboljih defanzivaca na Starom kontinentu, samim tim uglavnom ima zadatak da čuva najbolje igrače protivničkih ekipa. Vasa Micić je u jednom od intervjua u superlativu govorio o defanzivnoj snazi Alfe Dialoa, nazvavši ga svojim najtežim protivnikom.
Zvezda je dobro počela utakmicu. U startnoj petorci po prvi put ove sezone videli smo Filipa Petruševa. Pick n Pop je nešto što je Zvezda uspela da iskoristi u početnoj fazi utakmice sa Filipom, s obzirom na to da Donta Hol uglavnom brani PNR u high flatu.
Monako je od prvog trenutka imao jasnu ideju u odbrani protiv Vildose, izbaciti ga maksimalno iz igre, presingom i konstantno agresivnom odbranom. Taj zahtev je po običaju pripao sjajnom Alfi Dialu, koji je bio izuzetan.
Na kraju 1/4 Vlada Jovanović odabrao je veoma interesantnu petorku. Naime, u istom trenutku igrali su Stefan Marković, Nemanja Nedović i Nikola Ivanović. Monako je to delimično znao da iskoristi, iz prostog razloga jer je u tom trenutku Zvezda bila inferiorna fizički.
Nekoliko napada Monako je ciljao Nedovića na low postu koji generalno važi za jednog od najlošijih defanzivaca ne samo u Zvezdi, već u celoj ligi. Ipak, Monako nije bio šuterski raspoložen, samim tim gostujući tim je dobro prošao i u 2/4 ušao ravnopravnim rezultatom.
Motiejunas po ko zna koji put Zvezdinim centrima pravi velike probleme. Ofanzivni skok, low post, pick and pop, postoji mnogo načina da Motiejunas može bilo kojoj ekipi da napravi probleme. Ovo je bila jedna od tih utakmica gde nije toliko raspložen šuterski, ipak fizički veoma dominantan.
Ognjen Dobrić nastavio je da igra u slabijem ritmu. Činjenica je da se za sada Ognjen nije dokazao kao neko ko na evroligaškom nivou može kreirati iz PNR ili izolacija za sebe ili za druge.
Nažalost, realnost je takva da je Ognjen više 3&D igrač (3 points and defense). Iz spot up situacija, kao i utrčavanja ili kontra napadi iz kojih može biti efikasan. Veća uloga od toga u napadu možda nije realna, ali to je na treneru Zvezde da proceni.
Vlada je ponovo probao sa petorkom u kojoj su ovog puta bili Ivanović, Nedović i Vildosa. Najpotentnija napadačka petorka koju Zvezda može izvesti, sa tri beka. Ipak, kao u prvoj četvrtini Saša je znao da to kazni, ponovo je meta bio Nedović, pa je Alfa poentirao na low postu.
Filip Petrušev se statistički i u svakom smislu odigrao svoju najbolju utakmicu od dolaska u Crvenu zvezdu. Međutim, neke mane kao na primer odbrana PNR muče talentovanog centra. Najbezbolnija opcija je hedge, ali kada u određenom spacingu dodje do high flata/dropa Filip se tu ne snalazi najbolje. Veliki je deficit povreda Luke Mitrovića koji je od početka sezone zajedno sa Bentilom najkonzistentniji igrač Crvene zvezde.
U drugom poluvremenu individualni kvalitet igrača Monaka presudio je pobednika.
Crvena zvezda je imala svoje šanse za pobedu. Odigrala je solidnu utakmicu, ali objektivno to nije bilo dovoljno za pobedu protiv ovakvog Monaka.
Tim Vlade Jovanovića se suočava sa nekim problemima na koje objektivno nije moguće mnogo uticati.
Pre svega povrede, pritom prilagođavanje pojedinih igrača kao na primer Adamsa koji je već dobio otkaz, Holanda koji se nije snašao itd.
Negde se moglo pretpostaviti da će Zvezda loše početi sezonu, to je obično slučaj kad neka ekipa promeni toliko broj igrača, pritom i trenera.
Treba Zvezdi vremena, ali u ovakvom evroligaškom sistemu to je luksuz, pretežak raspored sa velikim brojem utakmica otežava posao znatno. Ipak, kako drugima tako i Zvezdi, dolaskom Vildose napredak je svakako vidljiv, kao i povratak povređenih igrača kao Nedovića, koji je projektovan da bude lider tima.
Verovatno i najveća razlika u kadrovskom smislu, nedostatak lidera, uz dužno poštovanje Nemanji Nedoviću, jako je teško poverovati da može dostojno zameniti Nikolu Kalinića.
Ne samo kvalitetom koje poseduje najbolje krilo Starog kontinenta, već i stila igre, defanzivne orjentacije koja je neophodna za uspešnog lidera u Zvezdi.
Osnovna razlika prošlogodišnjeg tima Zvezde je kreacije sa low posta. U ovom trenutku Crvena zvezda napad switcha mora prvenstveno da bazira na izolacijama igrača kao Nedovića i Vildose.
Daleko od toga da je roster Crvene zvezde prošle sezone bio idealan napadački, ali pored defanzivne orjentacije ekipa, snaga napada je bila low post igra Kalinića i Davidovca. Ideja postoji da iz tih situacija Bentil rešava situacije, međutim, on se mnogo bolje snalazi u PNP situacijama.
Odatle između ostalog i problemi Zvezde u napadu, jednostavno napad switch odbrane u dobroj meri oslikava koliko dobar napad imate, samim tim jer je dosta ekipa praktikuje.
Kada je odbrana u pitanju Zvezda ima potencijala, ali u poređenju sa prošlom sezonom vidi se nedostatak čvrstine na bekovskoj liniji.
Kad je unutrašnja linija u pitanju potencijal je veliki sa Hasanom Martinom koji nudi Zvezdi switch odbranu, kao i Luku Mitrovića koji je dosta fizički napredovao ove sezone.
Ipak, Hasan nije u najboljoj fizičkoj formi, kada ga poredimo sa krajem prošle sezone. Luka Mitrović je povređen, što je bio veliki hendikep protiv Monaka.
Filip Petrušev nije profilisan ni u jednoj PNR odbrani, između ostalog zbog toga nije pronašao mesto u Anadolu Efesa.
Zatim fizički je inferioran u poređenju sa iskusnim centrima u Evroligi. Dilema je da li treba igrati na poziciji krilnog centra ili centra. Postoje mane i prednosti u oba rešenja, ne mogu se baš nazvati slatkim mukama za Vladu Jovanovića.
Petrušev ima potencijal da napravi sjajnu karijeru, to je neosporno, ali treba dosta da se radi sa njim, jednostavno ne može se od njega očekivati da bude prednost Crvene zvezde na evroligaškom nivou u ovom trenutku.
Nikola Ivanović se nije snašao za sada, deluje da mu teško ide adaptacija na evroligaški nivo.
Primarna ideja je pozicija 2 na kojoj bi on bio rasterećen plejmejkerse uloge, a njegov napadački potencijal bi trebao da pravi problema drugim ekipama.
Nažalost, on trenutno nije u mogućnosti da pruži to što se verovatno očekuje od njega. Da li je kvalitet ili loša forma u pitanju to će vreme pokazati.
Sve u svemu da bi Crvena zvezda pružala bolje i konstantnije partije, kako ne bi izgubila šanse za bolji plasman u Evroligi, treba da se poklope neke kockice.
Kako bi se šampion ABA lige uigrao prvenstveno treba da poveže nekoliko utakmica u kompletnom sastavu, barem kad su glavni igrači u pitanju. Onda da pojedini igrači igraju na mnogo većem nivou i još mnogo nekih detalja koje verujem da Vlada Jovanović najbolje zna.
Mladi stručnjak treba imati podršku od navijača Zvezde, pre svega jer je bez dileme jedan od najboljih mladih trenera na ovim prostorima, a od nečeg se mora početi.
Svi veliki treneri su nekad morali da dobiju šansu i bili neiskusni, samim tim treba strpljenja.
