Dijana Grubor
Već na početku svog košarkaškog puta, Boris Tišma je pokazao izuzetan potencijal i zabeležio uspehe. Jedan od najistaknutijih igrača, vrlo talentovane generacije hrvatskih košarkaša, vodio je svoj nacionalni tim do zlata na Evropskom prvenstvu U16, a ubrzo nakon toga i debitovao za seniorski tim Real Madrida. Sada brani boje Splita i igra u mestu koje je na košarkaškoj mapi proslavio njegov idol, Toni Kukoč.
Za naš portal, Boris je govorio o ranom odrastanju nakon dolaska u Madrid, ostvarenju dečačkog sna, aktuelnostima u Splitu, a dotakli smo se i njegovog upoznavanja sa Tonijem Kukočem, te nam je otkrio koje je igrače obožavao gledati na evropskoj sceni.
Odrastao si igrajući košarku za Dubravu, a već sa 13 godina si napustio rodni Zagreb i otišao u Madrid. Koliko je rani odlazak uticao na to da moraš brže da odrasteš?
Definitivno da je raniji odlazak od kuće dosta uticao na mene, pogotovo zato što mi je na kraju krajeva i pomoglo da se puno ranije osamostalim. Jednostavno, dođeš u tu neku sredinu, novu državu, novi grad, novi jezik. Ta cela situacija, te natera da se osamostališ mnogo pre nego što bi se osamostalio kada bi živeo kući sa roditeljima. Tako da, definitivno kreneš i da razmišljaš o nekim drugim stvarima, o vrednosti. Kako sam da se spremaš za put, kako da naučiš jezik što pre, da bi mogao da se sporazumevaš sa drugima i jednostavno, to je nek činjenica koja mi je dosta pomogla.
Obzirom da je rano otišao iz kuće i bio primoran da odraste već sa 13, Boris zna sa čime se nose svi mladi košarkaši i košarkašice koji karijeru počinju graditi “vani” ali i kakve su prednosti tog iskustva:
Znam da je u početku teško, ali svakom mladom košarkašu i košarkašici, koji u mladim godinama idu vani, bih poručio da, iako je na početku teško, odlazak ima svojih prednosti. To je, svakako, jedno odlično iskustvo. Na prvom mestu je naravno – trud. Pored truda da se što više razvijaš kao košarkaš, potrebno je da to iskustvo shvatate i kao vid zabave. Dok se ne počnete baviti profesionalno košarkom, to je vrsta hobija i zabave i najbitnije je da u tome uživate. Takođe, dobijate priliku da naučite novi jezik, koji nikada ne znate za šta vam može zatrebati.
Boris se kao igrač razvijao u mlađim selekcijama Real Madrida. Nakon četiri godina usledio je i debitantski nastup za seniorski tim najvećeg evropskog kluba, što je kako Boris kaže, ispunjenje dečačkih snova:
Definitivno jedan nerealan osećaj. Osećaj ispunjenja mojih snova. Kao klinac sanjaš o tim stvarima. Sećam se kada sam na televiziji gledao Final Four 2015. u Madridu. Tada nisam mogao ni da pomislim da ću za par godina deliti svlačionicu sa prvim timom. To je definitivno neverovatan osećaj i nešto što nikada neću zaboraviti.
Posle Madrida, usledila je pozajmica Betisu, a potom dolazak u ABA ligu. Nakon epizode u Studentskom centru, stigao je u Split.
Sada si već treću sezonu u Splitu, klub je ovog leta bio poprilično aktivan i potpisao par zanimljivih imena. Kako ti deluje prelazni rok žutih?
Prelazni rok mi deluje sasvim solidno. Doveli smo proverene igrače, hrvatske igrače. Vratili smo Shortera, doveli smo Bensona na poziciji petice. Tako da, verujem da će biti jedna zanimljiva sezona. Ciljamo na najviše, osvajanje Prvenstva i osvajanje Kupa, što se tiče domaćih takmičenja. Mislim da će biti zanimljiva sezona sa dosta utakmica, dosta napora i putovanja. Radujem se početku sezone i da krene borba za titulu.
Iako su Splitu prethodnih sezona izmakli trofeji i plasman u doigravanje ABA lige, veruje da će ova sezona biti uspešna za njegov tim:
Pa mislim da je svakom sportisti svake godine isti cilj – osvojiti titulu i biti što bolji. Pogotov što se tiče ABA lige, biti što bolji. Poslednje dve sezone smo ostali jednu pobedu kratki za ulazak u doigravanje. Što se tiče ABA lige, cilj je definitivno playoff. Ove godine će sigurno biti teže pošto su ušle još dve ekipe ali daćemo svoj maksimum. Idemo utakmicu po utakmicu pa ćemo videti. Što se tiče domaćeg prvenstva i Kupa, to su nam uvek najviši ciljevi – osvajanje titule. Imali smo pehove prošlih sezona, nismo uspeli podići taj dugo željeni trofej ali mislim da će ova sezona biti dobra i da se imamo čemu nadati.
Radio si sa brojnim trenerima, koji je na tebe ostavio najveći utisak i od koga si najviše naučio?
Mislim da ne bih mogao izdvojiti jednog trenera koji je baš ostavio neki najveći utisak na mene. Od svakog trenera sam nešto naučio. Od nekih trenera sam više učio o individualnim segmentima igre, dok od drugih više o timskoj igri. Svaki trener ima neku svoju filozofiju, tako da od svakog sam ponešto naučio. Od svih tih trenera možda je najveći utisak na mene ostavio Joan Plaza. Angažovali su me u delikatnoj situaciji, klub se borio za opstanak u ACB ligi. Zbog njegove želje i volje za radom, pristupa koji je imao u radu sa mnom i svega što je pokazao prije u radu sa mladim igračima, možda bih njega izdvojio. Ali opet, ponoviću da sam od svih trenera mnogo naučio ali kada bih morao nekoga posebno da izdvojim, to bi bio Joan Plaza.
Na kraju razgovora, dotakli smo se i Borisovog idola, Tonija Kukoča.
Znamo da ti je Toni Kukoč idol, a skoro si imao priliku da ga upoznaš. Kakav je osećaj upoznati svog idola i kakvo je tvoje mišljenje o njemu sada kada si imao priliku da provodis vreme s njim i da li postoje još neki igrači na koje si se ugledao kao dečak?
Toni mi je idol otkad sam praktički počeo da se bavim košarkom. Upoznati njega, odličan je osjećaj. Imao sam priliku da razgovaram sa njim, da ga ispitam razne stvari koje su mene zanimale i stvarno je sjajna ličnost. Nije mu bio problem da izdvoji vreme i jednostavno, nakon upoznavanja, na mene je ostavio još bolji utisak. Kada bih hteo da nađem nešto loše vezano za njega, ne bih uspeo. Bilo je divno iskustvo za mene. Dobio sam dosta nekih saveta i informacija od njega, tako da sam bio mnogo zadovoljan.
Osim Tonija veliki uzor su mi bili Saša Danilović, Dejan Bodiroga i Dimitris Diamantidis. Posebno ću, uz Tonija, izdvojiti Danilovića i Bodirogu, koje sam obožavao da gledam u Evropskoj košarci, Tako da, to su ti neki moji idoli.
Dimitrije Gocic
Uroš Stevanović
