Proslavljeni hrvatski košarkaš Bojan Bogdanović objavio je kraj svoje bogate i uspešne profesionalne karijere, nakon 14 meseci borbe sa povredom stopala i dve operacije. U emotivnoj poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Bogdanović je poručio da je došao trenutak da zatvori jedno poglavlje, ističući zahvalnost prema igri koja ga je oblikovala kao sportistu i osobu.
Bogdanović je karijeru započeo u Mostaru, a u ranim godinama nastupao je za Zrinjski. Usledili su nastupi za Real Madrid i Mursiju, potom za Cibonu i Fenerbahče, gde je ostavio snažan trag na evropskoj sceni.
U NBA ligi proveo je gotovo deceniju, noseći dresove Bruklin Netsa, Vašington Vizardsa, Indijana Pejsersa, Juta Džez, Detroit Pistonsa i Njujork Niksa. U svakom klubu ostavio je upečatljiv utisak kao pouzdan strelac i lider na terenu.
Pored klupske karijere, posebno mesto u njegovoj karijeri imalo je igranje za reprezentaciju Hrvatske. Sa nacionalnim timom nastupao je na najvećim takmičenjima i istakao da je igranje za domovinu bila najveća čast njegove karijere.
Pismo ovog hrvastskog asa objavljeno na Instagramu prenosimo integralno:
Ponekad u životu, ne biraš ti trenutak. Trenutak izabere tebe.
Posle 14 meseci borbe sa povredom stopala, dve operacije i bezbroj pokušaja da se vratim na teren, došlo je vreme da se jedno poglavlje zatvori.
Posle više od dve decenije u igri, došao je trenutak da se oprostim od košarke. Ne samo kao sporta, već kao dela onoga što ja jesam.
Teško je pretočiti u reči sve što mi je ova igra dala. Oblikovala me je kao sportistu, ali još više kao osobu.
Od mog detinjstva u Mostaru i mojih ranih početaka u fudbalu i vaterpolu, ovo putovanje je bilo sve samo ne obično.
Imao sam privilegiju da igram za klubove koji su ostavili trag i u evropskoj i u NBA košarci.
Od Mostara i Zrinjskog, preko Real Madrida i Mursije, zatim Cibone i Fenerbahčea – svaki dres sam nosio s ponosom.
NBA mi je donela sasvim novi nivo izazova i iskustva. Imao sam čast da nosim dresove Bruklin Netsa, Vašington Vizardsa, Indijana Pejsersa, Jute Džez, Detroit Pistonsa i na kraju Njujork Niksa.
Svaka stanica ostavila je trag. Svaki dres nosio je svoju težinu.Iznad svega, imao sam čast da nosim grb Hrvatske na grudima.
Igranje za reprezentaciju nikada nije bila obaveza. Bila je to čast, ponos i emocija.
Predstavljati svoju zemlju od mlađih kategorija pa sve do seniorskog tima bilo je najveće priznanje moje karijere.Hvala svim trenerima, saigračima, medicinskom osoblju, navijačima i klubovima koji su na bilo koji način bili deo ovog putovanja.
Posebno hvala mojoj porodici. Bili ste oslonac kroz svaki uspon i svaku sumnju.
Zatvaram ovo poglavlje, ali ljubav prema igri ostaje.
Nisam stigao do kraja. Stigao sam na drugu stranu početka…
