Đorđe Marković
Jedan od najboljih evroligaških šutera modernog doba košarke, nedavno penzionisani, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde je u intervjuu za “Meridiansport” govorio o njegovoj odluci da završi karijeru, kao i o određenim trenucima u istoj.
“Pomešana su osećanja. Teško je promeniti ono što te pokreće iznutra… Dosad, svakog jutra kada bih se probudio, otišao bih da igram košarku, pravio plan šta treba da uradim tog dana. Bio sam sam svoj trener. Lepo je opustiti se. Da ne moraš konstantno da razmišljaš da nešto treba da radiš. Pogotovu u toku poslednje godine, zbog svih problema sa kojima sam se nosio, košarka je počela da mi deluje više kao posao, kao nešto što moram da uradim”, započeo je Beron.
Ono što ga je najviše mučilo, posebno poslednjih godina su definitivno povrede.
“Bilo je teško mentalno, fizički… To mi neće nedostajati, ali bilo je veoma teško i doneti odluku. Nisam hteo da izgleda kao da odustajem, ali uvek sam govorio sebi, ako ne mogu da igram na određenom nivou, neću ni igrati. Previše sam radio da bih došao do nivoa, poštujem momke koji igraju u četrdesetim i završe u slabijim timovima, ali nisam to hteo da radim. Postoje druge stvari u životu kojima bih da se bavim i već sam krenuo u tom smeru. S jedne strane je olakšanje, s druge – bilo je teško. Svakako je veoma emotivno. Tužan sam zbog načina na koji se sve završilo, ali imam 33 godine, uspešnu karijeru iza sebe. Ne možete da razmišljate o stvarima koje niste imali, nego koje ste imali. Vreme je da se osvrnem na sve što sam uradio”.
Na pitanje o periodu iz Crvene zvezde odgovorio je:
“Osećaj koji sam imao dok sam igrao tamo, nisam imao nigde drugde. Ni na koledžu, ni u srednjoj školi, ni u jednom drugom timu. Kada vas toliki broj navijača podržava, i kada su tako lojalni, to sam mnogo cenio i obožavao. Takođe, bili smo prilično uspešni, pobeđivali smo, vratili tim u Evroligu. Mnogo mi je značilo, kao i za moju karijeru. Kao da sam pravio temelje za svoj drugi dom. Uvek ću ceniti to mesto. Kada mi deca porastu, želim da ih dovedem u Srbiju, to mi je veoma važno. Da im pokažem koliko je tu važna košarka, da im pokažem gde sam igrao. Voleo bih da vide jedan derbi između Zvezde i Partizana, osete tu atmosferu. Sve to mi nedostaje i definitivno ću se vratiti. Takođe, ako na bilo koji način mogu da pomognem Crvenoj zvezdi, ovde u Americi ili bilo gde, uvek sam tu”.
Ono što je svima ostalo upečatljivo iz njegovog perioda provedenog u Beogradu su sigurno plej-of serije, a posebno ona protiv Partizana kada je uz zvuk sirene polaganjem doneo pobedu i pored koraka koje je napravio.
“Sećam se plej-ofa ABA lige, to su bile velike utakmice. Obe serije, protiv Partizana i Budućnosti, to su bili ključni trenuci u mojoj karijeri. Tu sam napravio iskorak, podignem igru i status u Evropi. Tada se sve promenilo. Pamtim tu prvu utakmicu sa Partizanom, kada sam postigao koš pod faulom, a pa onda vezao još jedno polaganje za pet poena u nizu i dobili smo utakmicu – to je bila ključna tačka u mojoj karijeri. Uvek sam mislio da sam igrač za Evroligu jer sam imao to samopouzdanje, ali sam tada u očima svih postao. Dokazao sam da mogu da igram na visokom nivou i pobeđujem. Uz to, tu je srpski plej-of sa Partizanom. Bila je to luda serija. U dvorani je bilo kao u sauni, utakmica se konstanto prekidala zbog ubacivanja predmeta. Bilo je ludo i na kraju smo pobedili. Naravno, bili su koraci, to svi znamo i mnogo je smešno kad se setim toga… Imam mnogo lepih sećanja”.
Kompletan intervju možete pročitati na “Meridiansport”.
Miloš Nikolić
Luka Kostić
