Miloš Nikolić
Američki košarkaš Bili Beron odlučio je da završi karijeru u 34. godini zbog problema sa povredama.
Iako je nedavno potpisao ugovor sa Šangaj Šarksima po odlasku iz Italije i redova Olimpije iz Milana, Beron neće zaigrati u Kini. Niti će više kročiti na parket.
Povrede, koje su posebno obeležile poslednju godinu njegovog boravka u Milanu prekinule su karijeru čoveka koji je, deluje – imao još toga da pruži.
Sin proslavljenog NCAA trenera, Džimija Berona se od košarke oprostio objavom na društvenim mrežama.
Nikada nije lako da prestaneš da juriš nešto, posebno kada to nešto radiš ceo život. Odrastao sam u svlačionici, zaljubio se u igru tako što sam bio sa timovima koje je trenirao moj otac. Iskusio sam sve emocije i loše i dobre koje nosi ovaj sport i zbog toga sam imao ludu opsesiju prema košarci još otkako sam bio klinac. Mama me je vozila na sve utakmice i treninge. Bila je tu za mene 24/7 kako bismo bili tamo gde treba da budemo. Moj brat je bio moj idol i moj protivnik. Postavio je cilj da postanem igrač kakav sam postao i gurao je da budem bolji kroz njegov uspeh. Moja supruga je odlučila da mi se pridruži na ovom ludom putovanju oko sve i podržavala me je na svakom koraku. Kada mi je bio potreban oslonac, ona je uvek bila tu i borila se sa mojim frustracijama, stresovima i anksioznošću koje profesionalni sport donosi. Zajedno, taj tim me je vodio u 37 zemalja za 10 godina profesionalne karijere.
Beron dalje objašnjava razloge za kraj njegove karijere.
Nažalost, prošle godine morao sam da se borim sa ružnom stranom ove igre. Ono što sam ja doživeo, ne želim nikome. Borio sam se da se vratim bolji nego ranije. Osećamo sam iznutra da imam još nekoliko dobrih godina, ali sam ubrzo saznao da to neće biti slučaj. Nije se završilo kako sam zamišljao. Sedim ovde i pišem ovo frustriran ožiljcima koji su mi ostali, ali sam ekstremno zahvalan što sam došao do ovde. Od Oleana i Njujorka do Šangaja i 35 zemalja između, bila je sjajna vožnja.
Posebno se zahvaljuje svakome ko je bio deo njegovog puta.
Hvala svim trenerima koje sam imao. Hvala Bišopu Hendrikenu i akademiji Vorčester, hvala Kanisijus koledžu. Hvala Lijetvusu Ritasu, Šarlroi, Mursiji i Eskišehiru. Hvala ti Crvena zvezdo što si mi dala košarkaško iskustvo o kakvom sam samo mogao da sanjam i što ste mi dali priliku da igram pred najboljim navijačima na svetu. Hvala Zenitu i Ćaviju Paskvalu posebno što me je promenio. Hvala gospodinu Armaniju što mi je dao šansu da dođem u Italiju i hvala Šangaj Šarksima što su mi dali poslednju šansu. Hvala ti Miško što si mi bio agent i što si mi dao mogućnost da igram na ovako visokom nivou. Hvala ti Val, mama, tata i Džimi. Hvala ti košarko, zaključio je Bili Beron.
Dijana Grubor
Aleksandar Mandić
