Pozicija krila dugo je beogradskom Partizanu svojevrsan ruski rulet. Pokušao je trener Željko Obradović u prvoj godini po povratku u Partizan sa košarkašem iz NBA lige, Rodionsom Kurucem. Potom u drugoj, evroligaškoj sezoni sa nešto iskusnijim Janisom Papapetruom, i oba eksperimenta nisu bila uspešna. Sada, u trećoj godini rada u klubu, izbor je pao na poljskog košarkaša Mateuša Ponitku.
Ponitka je sa Partizanom potpisao dvogodišnji ugovor. Sudeći po onome što možemo čuti iz njegovog intervjua za Mozzartsport, deluje da je u klub došao na poziv i želju lično Željka Obradovića. Kako kaže, u kontaktu su već neko vreme. On će se tako pridružiti povratniku u tabor crno-belih, Ognjenu Jaramazu u stvaranju novog Partizana.
Ko je Mateuš Ponitka?
Dvedesetdevetogodišnji Poljak, visok je 198 cm i težak oko 92kg. Rođen je u poljskom gradiću Ostrovu i najbolji je izdanak poljske škole košarke još od NBA asova Maćeja Lampea i Marćina Gortata. Međutim, Ponitka za sada ima jako interesantnu karijeru. Što po raznolikosti zemalja i takmičenja u kojima je igrao, što po popriličnoj interesantnoj porodičnoj priči koja je dospela u žižu javnosti pred Evropsko prvenstvo.
Porodični problemi
Mateuš i njegov brat Marsel Ponitka našli su se na spisku reprezentacije pred minuli Evrobasket. Umesto da to bude topla porodična priča, desilo se sve sem toga. Marsel je nedugo po objavljivanju spiska reprezentacije izjavio da zna da Mateuš obstruiše njegov nastup za reprezentaciju. Tvrdio je da je Mateuš uputio ulitmatum selektoru nacionalnog tima u maniru-ili on ili ja.
Umesto da ove optužbe kategorički odbaci ili da izbegne da na njih odgovori, Mateuš ih je potvrdio. Objasnio je da sa bratom Marselom, kao i sa roditeljima, ne razgovara već jako dugo. Kao razlog, naveo je to što nisu podržali njegovu vezu sa poljskom manekenkom, Dorotom Trojanovskom. Par je u braku od 2019. godine. To je otišlo toliko daleko da su njegovi roditelji, a potom i brat Marsel, rekli da Mateuš mora da izabere – porodica ili supruga.
Odluka je donesena
On je napravio svoj izbor, a porodica je, po njegovim rečima, naručivala uvredljive tekstove u poljskim medijima, a neretko i direktno vređali njega i njegovu izabranicu. Svoje izlaganje je završio samouvereno, rekavši da nema ništa protiv da istupi ako selektor misli da Marsel može više pomoći nacionalnom timu nego on. Mateuš je svakako dosta bolji košarkaš od brata Marsela, te je selektorov izbor bio logičan.
Logično je takođe bilo pomisliti da će ovako haotična situacija oko braće Ponitka uticati na hemiju u reprezentaciji. Poljska i sama po sebi izuzev samog Mateuša i ne obiluje zvučnim imenima i kvalitetom. Ipak, desilo se dijametralno suprotno! Poljska reprezentacija osvojila je visoko 4. mesto, što je najveći uspeh reprezentacije još od sovjetskih vremena.Tada je Poljska 1963. osvojila srebrnu medalju, a 1939. , 1965. i 1967. bronzane medalje. Reprezentacija je igrala na 200% svojih realnih mogućnosti tokom čitavog prvenstva, dok je Mateuš Ponitka bio njen najbolji igrač.
(Ne)odlazak iz Rusije
Drugi put se Ponitka našao u žiži javnosti nakon kontroverzne odluke da se nakon početka rata između Rusije i Ukrajine vrati u svoj matični klub, ruski Zenit iz Sankt Petersburga. Svi strani igrači Zenita dobili su zeleno svetlo da napuste Rusiju uz dobijene raskide ugovora. Nakon što je sa suprugom i sam napustio zemlju, Ponitka se vratio u klub, što je uzrokovalo opšte zaprepašćenje čitave evropske košarkaške javnosti. Najglasniji među kritičarima bio je upravo njegov zemljak i bivši NBA igrač Marćin Gortat, koji je Ponitku nazvao sebičnim, bezdušnim i upitnog karaktera.
Mateuš je ipak, pod pritiskom javnosti rešio da raskine ugovor sa Zenitom, što se i zvanično dogodilo sredinom marta 2022. godine. U svom intervjuu za Eurohoops objasnio je da je po slovu ugovora morao da se vrati u Rusiju i stavi se na raspolaganje timu. No, da je i sam želeo da ugovor raskine i mnogo pre početka rata. Na Gortatove kritike odreagovao je burno. Istakao je da s obzirom na Gortatove razočaravajuće nastupe za reprezentaciju Poljske i propuštanje Evropskog prvenstva 2013., Gortat nije prava osoba da ocenjuje njegov karakter.
Pomenute dve situacije jesu vezane za stvari van terena, ali vrlo dobro oslikavaju Mateuša Ponitku što se tiče njegovog karaktera i nepokolebljivosti.
Ovakav ratnički pristup, vera u sebe i sopstvene odluke i sposobnost da se sa pritiskom nosi na pravi način, uz neosporne košarkaške kvalitete o kojima će biti reči u nastavku, sigurno su privukle Željka Obradovića da mu ukaže svoje poverenje.
Od univerzitetskog tima u poljskoj drugoj ligi do Evrolige
Karijera Mateuša Ponitke poprilično je šarenolika. Kao igrač se menjao i prilagođavao sredinama u kojima bi igrao. Njegova košarkaška priča počinje u drugoligaškoj ekipi AZS Politehnika iz Varšave, gde je kao sedamnaestogodišnjak debitovao i odmah dobio zavidnu ulogu i minutažu. U njegovoj drugoj sezoni u klubu, uz odnos 22 pobeda i 6 poraza, AZS je uspeo da se plasira u prvu ligu Poljske. Ponitkina minutaža, uloga i statistika takođe su rasli.
U svojoj trećoj sezoni u klubu, ovoga puta u prvoj ligi, Ponitka je zabeležio još veći napredak. Bio je glavni igrač ekipe sa oko 18 poena u proseku za 30 minuta na terenu. Bio je prvi kandidat za MVP-a lige 2012. godine. Dobrim igrama u prvenstvu skrenuo je pažnju na sebe i u SAD-u, gde dobija pozivnicu na prestižni Najk Hup Samit, koji tradicionalno okuplja najveće evropske talente kako bi NBA skauti imali prilike da se lično uvere u njihove veštine.
Dolazak u redove šampiona
Sve to nije promaklo skautima najvećeg kluba iz Poljske, Prokoma, i Ponitka prelazi u redove višestrukog šampiona na polusezoni. Njegova uloga bila je znatno limitirana po dolasku u Prokom. Obzirom da je došao tek u drugom delu sezone, nije bilo vremena za njegovo temeljno integrisanje u tim. Ipak, te godine Mateuš osvaja i svoj prvi trofej u karijeri, nacionalno prvenstvo Poljske. U Prokomu se zadržava još jednu godinu gde po prvi put igra i Evroligu, uz pristojnih 22 minuta i oko 9 poena po meču. Titula u Poljskoj je izostala ovog puta, a Ponitka se seli van granica domovine i karijeru nastavlja u belgijskom Ostendeu.
Ponitka sa Ostendeom osvaja dve titule prvaka Belgije u dve godine provedene u klubu i beleži svoje prve nastupe u Evrokupu. U belgijskoj ligi igra odlično, beleži dvocifren broj poena na 20 minuta igre. U Evrokupu to bilo nešto skromnije, uz lošije procente šuta. To ga je nagnalo da se 2015. vrati u domovinu i proba da ponovo pronađe sebe.
Potpisuje za Zjelonu Goru, nakon što ne biva draftovan u NBA ligi.
Zjelona Gora tih godina polako je preuzimala primat u poljskoj košarci od Prokoma. Tim je igrao Evroligu i ambicije su bile velike. Ponitka je odgovorio izazovima više nego dobro, obzirom da je u sezoni 2015/2016 osvojio nagradu MVPa poljskog prvenstva. Dok se Zjelona Gora lako prošetala do titule državnog šampiona. Ponitkine brojke u Evroligi, a potom i u Evrokupu nakon što je Zjelona Gora ispala iz svoje grupe, bile su posebno interesantne. Prosečno je u ova dva takmičenja beležio čak sedam skokova po utakmici, što je za poziciju krila impozantan učinak. Upravo će ova tendencija ka hvatanju skokova biti nešto što će umnogome obeležiti njegovu karijeru.
Epizoda u Karšijaki
Nakon što se u Zjenoloj Gori predstavio i široj košarkaškoj javnosti, Ponitka se seli u Tursku. Sa ekipom Pinar Karšijake nastupa i u trećem evropskom takmičenju, FIBA Ligi šampiona. U Karšijaki dobija najvše prostora u celoj karijeri još od dana u drugoj ligi. U turskom prvenstvu na čak 30 minuta igre je beležio 13.5 poena. To je bilo dovoljno da dobije poziv da učestvuje u BSL Ol Star utakmici.
Najbolja sezone karijere
Epizoda u Turskoj preporučila ga je ekipi Tenerifa, gde Ponitka možda igra i najbolju sezonu sa individualnog aspekta kada se uzme u obzir kvalitet takmičenja. Ekipa Tenerifa bila je pravi hit prvenstva te 2018. godine pošto je uspela da se domogne plejofa španske lige u tradicionalno jakoj konkurenciji (poraženi u dvomeču od Real Madrida). Ponitka je kvalitetnu sezonu zaokružio izborom u drugu petorku takmičenja.
Dolazak u Zenit i saradanja sa Paskvalom
Posle solidne sezone u ruskoj Lokomotivi Kuban, na poziv trenera Đoana Plaze priključuje se ekipi Zenita. Zenit je u datom momentu bio možda i najozbiljniji evropski košarkaški projekat u nastajanju, sve to pod pokroviteljstvom kompanije Gazprom. Pod trenerom Plazom, a nedugo potom i Ćavijem Paskvalom, Ponitka se profilisao kao igrač zadatka. Postao je važan deo slagalice pogotovo u defanzivi, gde bi redovno bio zadužen za čuvanje najboljih protivničkih igrača.
Njegova uloga u napadu u Zenitu bila je maksimalno pojednostavljena usled prisustva kvalitetnih igrača na ostalim pozicijama. Mahom je svoje šuteve tražio u spot-ap situacijama gde bi nakon izlaznih pasova saigrača pogađao za tri ili za dva iz izgrađenih pozicija. Ipak, usled nešto slabije, ratom prekinute sezone 2021/2022 odlučuje da karijeru nastavi u rangu ispod kako bi ponovo pronašao odgovarajuću formu. Tada potpisuje kratkoročni ugovor sa italijanskom Ređo Emilijom, koja se te sezone takmičila u Fibinoj Ligi šampiona.
Poziv Dejana Radonjića
Za Ređo Emiliju Ponitka nije zaigrao. Na Evropskom prvenstvu u septembru 2022. godine je skrenuo pažnju na sebe toliko da je Panatinaikos, na insistiranje trenera Dejana Radonjića, otkupio njegov ugovor i doveo ga u svoje redove pre nego što je i stigao da debituje za italijanski klub.
U sezoni za nama Ponitka je na 27 odigranih evroligaških utakmica i 25 minuta na terenu beležio 8.4 poena, 5.2 skoka i 2.4 asistencije po meču, uz 43.4% šuta iz igre, i 37.2% šuta za 3 poena. Sezona ekipe je bila blago rečeno, haotična. Utisak je da je Ponitka bio među retkima u ekipi Panatinaikosa koji je zaslužio prelaznu ocenu, obzirom da je isporučio ono zbog čega je doveden.
Vojnik reprezentacije hladnog pogleda
Mateuš Ponitka najnoviji je primer koliko reprezentacija može promeniti tok karijere nekog igrača. Redovan je na okupljanjima reprezentacije, bilo da su u pitanju velika takmičenja ili prijateljske utakmice. Prošao je sve mlađe kategorije, od kadeta do seniora. Predan rad i posvećenost nacionalnom timu nagrađen je na prošlogodišnjem Evrobasketu.
Bio je prva violina ekipe. Neko kod koga je lopta bila najviše u rukama i neko ko je bio primarni kreator i pokretač svega u napadu Poljske. Dobio je zeleno svetlo od selektora Igora Miličića i deluje da mu je to izuzetno prijalo. Pa i pored toga, nije forsirao šuteve, već se grupnoj fazi posvetio razigravanju saigrača i kreiranju dobrih pozicija za njih. Izuzetak je bila možda i ključna utakmica u grupi, sa Češkom, gde je Ponitka odigrao svojevrsnu simultanku zabeleživši 26 poena i 9 asistencija, uz ukupan šut iz igre 9 od 16. Uz rutinske pobede nad Izraelom i Gruzijom i dva ubedljiva poraza od Finske i Srbije, Poljska je prošla osminu finala.
Hladan tuš Slovencima
U osmini finala ih je čekala favorizovana Ukrajina. Poljaci su uz raspoloženog Ponitku (22 poena, 9 skokova i 6 asistencija) savladali Ukrajince rezultatom 86-94. Slovenija je čekala u četvrtfinalu. Dok je cela Evropa očekivala Sloveniju u samoj završnici prvenstva, obzirom na to da je ekipu predvodio dvojac Dončić-Dragić, Ponitka i njegovi saigrači iz reprezentacije Poljske imali su drugačije planove.
U epskom četvrtfinalu, mimo svih očekivanja, Poljska je savladala Sloveniju rezultatom 90-87. Ponitka je na ovoj utakmici zabeležio tripl-dabl-26 poena, 16 skokova i 10 asistencija. Zanimljivo je da je to tek četvrti tripl-dabl u istoriji Evrobasketa!
Luka Dončić se neće rado sećati ovog duela u kojem je primarni defanzivac na njemu bio upravo Mateuš Ponitka. Šutirao je samo 5-15, napravio je 5 faulova i izašao nešto ranije iz igre. Uz to je i izgubio šest lopti, nekolicinu njih direktno ičačkanih od strane Ponitke.
Ipak, i Ponitka i njegove kolege izgubili su dah i ubedljivo su poraženi u polufinalu od reprezentacije Francuske. Poraz je usledio i u meču za treće mesto protiv Nemačke. No, daleko od toga da je to pokvarilo utisak. Poljaci su ostvarili ogroman uspeh, a navijačima doneli radost i slavlje kakvo poljski sport dugo nije imao.
Šta će doneti Ponitka Partizanu?
Najprostije rečeno, Mateuš Ponitka doveden je kao zamena za odlazećeg Janisa Papapetrua, čiju će ulogu najverovatnije preuzeti u timu Partizana. Grčki reprezentativac pojačao je Panatinaikos i nije se snašao u Partizanu u oba pravca igre. Kuburio je Papapetru sa sitnijim povredama tokom sezone, nije uspevao da nađe prepoznatljiv napadački ritam. Odbrana je bila solidna do polovine sezone ali su bolest i gubitak samopouzdanja doprineli nešto lošijim defanzivnim izdanjima u nastavku.
Željko Obradović tradicionalno u svojim ekipama teži da na poziciji krila ima igrače različitih profila. Jedan napadački orentisan, sa pristojnim šutem za tri i za dva, uz mogućnost igre jedan na jedan ledjima ili licem i kreiranja šuta u izolaciji. Drugi igrač je snažniji, čvršći, defanzivno agresivniji, sa fokusom na igru bez lopte i utrčavanjima ka košu. Čini se da se Ponitka uklapa u drugi profil igrača, obzirom da je poljski reprezentativac godinama unazad među najboljim defanzivcima na perimetru u čitavoj Evropi.
Vanserijski rad nogu i brze ruke, kao i agresivnost i voljni momenat koji je uvek prisutan, omogućavaju mu da na spoljnim pozicijama čuva i bekove i plejmejkere, dok snaga i čvrstina osiguravaju otpor visokim igračima u mis-meč situacijama. Pri tome, Ponitka važi za možda i najboljeg skakača sa pozicije tri, a njegovih 5.2 skokova u Evroligi više je čak i od Zeka Ledeja, inače, Partizanovog drugog skakača prošle sezone. Znajući koliko je problema Partizan imao sa defanzivnim skokom tokom protekle sezone u Evroligi, dodatak Ponitke će izuzetno dobro doći timu što se tog segmenta igre tiče. Poznati su i karakteristični njegovi šutevi iz odbojke na ofanzivnom skoku, pa će beogradska publika sasvim sigurno ponekad uživati i u putbek zakucavanjima
Dok u napadu..
U napadu, Ponitka neće impresionirati kreacijom i efektnim učinkom u izolacijama. To i neće biti njegov zadatak. No, uz pravu ulogu i zaduženja može biti ubojito oružje iz drugog plana. Šut za tri poena je nekonstantan kroz čitavu karijeru (od 26% do 46%). Šut za dva je dosta pouzdaniji i kreće se na oko 50% na nivou karijere. Kod pik en rol situacija, uz pomoć svog pristojnog atleticizma, dolazi do obruča pravolinijskim prodorima, u situacijama kada se ukaže prostor za tako nešto. U suprotnom, pik igru koristi da razigra saigrače i dodavanjima za spot ap šutere kreira napad za svoju ekipu.
U igri bez lopte Ponitka će biti dosta koristan, jer čita tok igre na izvanredan način. Nije mu strano da čeka razvoj situacije u napadu stojeći u ćošku i potom se spusti na zicer iz drugog plana. Nisu mu strana ni bekdor utrčavanja na zicer. Igra leđima na niskom postu, koju trener Obradović zahteva od svojih krilnih igrača, nije na vrhunskom nivou. Ipak, utisak je da tu može napredovati jer uz svoju fizičku snagu i eksplozivnost može izboriti dobre šuteve oko reketa.
Sve u svemu, Partizan dobija igrača gladijatorskog, ratničkog mentaliteta. Ponitka je neko ko svoj učinak uvek stavlja u službu tima, kao što je i sam istakao. Radi se o elitnom defanzivcu i skakaču, koji će biti, barem na papiru, više nego dobra zamena za rolu koju je Janis Papapetru trebalo da ima u Partizanu. Vrela slovenska krv i uvek prisutna energija i motivacija Poljaka, uz vatrenu beogradsku publiku u Štark areni garantuju sjajan spoj i nema sumnje da će pristalice crno-belih, kao i mnogo puta pre iz drugih igrača, iz Mateuša Ponitke izvući ono najbolje.
