Američki “Drim Tim” – Na mlađima svet ostaje

Kraj avgusta i početak septembra rezervisani su za Svetsko prvenstvo u košarci, koje se ove godine održava u Japanu, Indoneziji i Filipinima. Biće ovo po redu 19. Mundobasket, a titulu brani “Crvene furija”, reprezentacija Španije.

Nacionalni savezi polako objavljuju šire spiskove igrača koji će u pripremnom periodu pokušati da selektore svojih zemalja ubede da su kadri da igraju u državnom timu na svetskoj smotri košarke. Dok brojne reprezentacije najpre objave proširenu listu od oko 16-20 imena, selekcija Sjedinjenih Američkih Država postepeno je dodavala ime po ime u svoj sastav, sve dok tim nije najzad brojao 12 potrebnih igrača.

Za sada nije bilo otkazivanja i deluje da ih neće ni biti sem ukoliko dođe do povreda u trening – kampu. Naravno, radi se o NBA igračima i njih 12 će pokušati da u jugoističnoj Aziji vrati svoju zemlju na sam vrh globalne košarke, nakon fijaska od pre četiri godine, takođe na istom kontinentu, u Kini.

Spisak se sastoji od sledećih igrača:

Tajris Haliburton (Indijana Pejsersi)
Džejlen Branson (Njujork Niksi)
Entoni Edvards (Minesota Timbervulfsi)
Ostin Rivs (Los Anđeles Lejkersi)
Mikal Bridžis (Bruklin Nets)
Kem Džonson (Bruklin Nets)
Brendon Ingram (Nju Orleans Pelikansi)
Paolo Bankero (Orlando Medžik)
Džeren Džekson Džunior (Memfis Grizlisi)
Voker Kesler (Juta Džez)
Bobi Portis (Milvoki Baksi)
Džoš Hart (Njujork Niksi)

Mladost i glad kao aduti Amerikanaca

Malo je reći da je pređašnji rezultat selekcije Sjedinjenih Američkih Država na Mundobasketu 2019. godine bio razočaravajući. Sedmo mesto nije plasman koji zadovoljava apetite nacije, kao i ljudi u košarkaškoj federaciji, te su se tokom ove godine i u samom stručnom štabu dogodile promene. Grega Popoviča na čelu stručnog štaba zamenio je Stiv Ker, a na mesto direktora reprezentacije došao je proslavljeni Grent Hil.

Hil je u više intervjua najavio da će Amerika ozbiljno shvatiti predstojeće Svetsko prvenstvo i da izuzetno poštuju snagu ostalih reprezentacija i da će u skladu sa time i pripremiti ekipu. Možemo slobodno reći da su se njegove reči i obistinile, jer SAD na Svetsko prvenstvo dolazi sa velikom većinom svojih mladih superstarova u nastajanju, igrača koji će u sledećih 5-10 godina sasvim sigurno biti simboli NBA lige.

Iako na prvi pogled u timu nema izrazitih, laicima poznatijih superstarova, koji su žarili i palili ligom u prethodnoj deceniji pa do danas, američki tim nikako nije za potcenjivanje. Radi se o igračima koji su većinom osnove i prospekti svojih franšiza, oko kojih one grade ostatak ekipe. Mnogi od ovih igrača upravo su tokom perioda letnjeg prelaznog roka u julu sa svojim ekipama potpisali masivne, bogate ugovore u vrednostima od više stotina miliona dolara (Halibarton, Džonson, Edvards, Rivs), što jasno govori o tome da se radi o draguljima NBA lige.

Motivi za ovakvu odluku Hila su višestruki. Jedan razlog je u tome što najveće zvezde lige zalaze u ozbiljnije godine i obično nisu zainteresovane da ponovo učestvuju reprezentativnom ciklusu, ako su već bili deo istog u prošlosti. Drugi razlog leži u tome da je procenjeno da će skupina mlađih igrača shvatiti prvenstvo kao priliku za ličnu promociju i platformu da svoju igru dignu na još jedan, viši nivo i tako uđu u društvo superzvezda. Pritom, eventualna zlatna medalja je sjajna uvertira pred početak lige i velika motivacija da u sledećoj sezoni ti mladi igrači eksplodiraju.

PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:

Atleticizam, eksplozivnost i kreativnost – tri stuba “Drim tima”

Kada se podrobnije pogleda sastav američkog tima, jasno je da se radi pre svega o sjajnim atletama, podobnih da pokrivaju više pozicija po potrebi. Samim tim u vezi, za pretpostaviti je da će Amerika svojim protivnicima nametati veoma brz ritam igre u konstantnoj tranziciji i primarnim i sekundarnim kontranapadima, gde će se tražiti adekvatna rešenja što spoljašnjim šutevima, što unutrašnjom igrom snažnih centara i krilnih centara. No, krenimo redom.

Poziciju plejmejkera pokrivaće Tajris Halibarton i Džejlen Branson. Pomalo neopaženo je prošla činjenica da je Halibarton bio drugi najbolji asistent lige prošle sezone, rame uz rame sa liderom u toj kategoriji, Džejmsom Hardenom. Od njega se stoga očekuje da obavlja dužnosti organizacije napada ekipe, da upošljava saigrače i da i sam bude pretnja, pre svega u šutu za 3 poena (40% prošle sezone).

Branson je pak izrazitiji skorer, sa boljom prodor igrom i nešto boljom defanzivom. Protekle godine je beležio 22,5 poena u proseku za Njujork Nikse i tako opravdao poverenje koje je Njujork imao u njega kada ga je doveo u svoje redove nakon sezone 2021-2022 u Dalasu, u kojoj je eksplodirao igrajući uz Luku Dončića. Pritom, već ima reprezentativno iskustvo, jer je 2015 sa američkom reprezentacijom do 19 godina osvojio zlatnu medalju i bio MVP svetskog šampionata.

Teret na poziciji beka pretpostavlja se da će poneti Entoni Edvards i Ostin Rivs, uz nešto starijeg i iskusnijeg Džoša Harta. Edvards je bio prvi pik NBA drafta 2020. godine i do sada je potpuno opravdao očekivanja. Odlikuju ga neverovatne fizičke predispozicije u vidu odraza, brzine i eksplozivnosti i biće sasvim sigurno jedan od igrača koji će prirediti najefektnije poene na celom prvenstvu.

Ostin Rivs je možda i najveće otkrovenje čitave protekle sezone. Pravo niotkuda pojavio se za ekipu Los Anđeles Lejkersa u trenucima kada Lebrona Džejmsa i Entonija Dejvisa nije bilo na terenu, pa ja praktično sam doterao ekipu u plej-in. U plejofu se takođe pokazao kao važan šraf i bio jedan od najraspoloženijih u ekipi. Sjajan je šuter za tri i kreator istog za sebe, a opasan je i u driblinzima i prodorima ka košu.

Poziciju krila zauzeće možda najbolji i najiskusniji igrač ekipe, Brendon Ingram, uz podršku dvojca iz Bruklina, Mikala Bridžisa i Kema Džonsona. Ingram dolazi na prvenstvo nakon najefikasnije sezone u karijeri, gde je prosečno beležio 24.7 poena, 5.8 asistencija uz oko 40% šuta za 3. Građom i stilom igre neodoljivo podseća na Kevina Durenta, i godinama važi za glavnog igrača ekipe Nju Orelans Pelikansa. Nakon turbulentnih godina u Lejkersima nakon što je draftovan, potom trejdovan u pomenute Pelikanse u trejdu za Entonija Dejvisa, Ingram se ipak snašao u NBA ligi i nametnuo se kao jedan od boljih skorera, sa jednim nastupom na Ol Staru (kao i Edvards i Halibarton od do sad pomenutih igrača).

Njegova zamena biće dvojac iz Bruklina, Mikal Bridžis i Kem Džonson. Obojica su pristigli u trejdu koji je poslao Kevina Durenta iz Bruklina u Finiks. Mikal Bridžis je odigrao sezonu karijere do sada, u novoj ekipi se istakao kao potpuni lider i na 27 utakmica beležio čak 26 poena u proseku. Ipak, Bridžisov adut i dalje je elitna odbrana na perimetru, u čemu je možda i najbolji u celoj ligi (2022. izabran u najbolju defanzivnu petorku lige). Njegov klupski kolega, Kem Džonson, odlikuje se razornim šutem za tri poena pred svega, u čemu je na preko 40% u dosadašnjoj karijeri.

Unutrašnje pozicije pokrivaće ruki godine, Paolo Bankero, potom najbolji defanzivni igrač lige u minuloj sezoni, Džeren Džekson Džunior, drugi najbolji bloker lige i ruki senzacija Voker Kesler i stameni univerzalac Milvoki Baksa, Bobi Portis. I dok se Bankero, nesuđeni reprezentativac Italije, odlikuje izuzetnom napadačkom potentnošću i snagom, pomoću koje sjajno koristi svoje telo i uz kontakt ostvaruje dobre pozicije, defanzivno orijenisani Džeren Džekson Džunior biće tu da defanzivne propuste ekipe pokrpi i spusti roletne.

Svetsko prvenstvo u Madridu 2014; foto: FIBA

Za kraj, obezbeđivanje defanzivnog skoka, čuvanje obruča i mišići u reketu pripadaju Vokeru Kesleru i Bobiju Portisu. Kesler je sasvim neočekivano nadomestio odlazak Rudija Gobera iz Jute, te je u potpunosti zaključao reket blokadama i skokovima prošle sezone. Bobi Portis je godinama važan šraf franšize sa najvišim ambicijama, Milvoki Baksa, a uz prisustvo pod obručima i igru leđima odlikuje ga i pristojan šut sa distance.

Da li je ovaj tim “kadar stići i uteći”?

Pored objavljivanja sastava Amerikanaca, kod dela javnosti u Evropi postoji blago potcenjivanje ovog tima Amerike. Uz sve navedene kvalitete ovog tima, utisak među košarkaškom publikom je da ovaj tim ne uliva strah u kosti i da se sa njima može ravnopravno nositi.

Razlog za ovakav mišljenje može da bude činjenica da su američki košarkaši izuzetno neiskusni na FIBA nivou i da većina njih nije igrala utakmice u kojima se osvaja trofej ili ispada u jednoj jedinoj utakmici. Prema tome, ako bi u teoriji završnica neke od utakmica na prvenstvu ušla u neizvesnu završnicu, a ruka se odjednom skrati i voda uđe u uši, ko će biti “taj” lider ekipe koji će preuzeti odgovornost i povezati redove? Ingram? Halibarton? Edvards?

S tim u vezi, poučeni šamarom koje su doživele njihove kolege 2019. godine, mladi Amerikanci moraće da shvate prvenstvo ozbiljno i da uz što manje nervoze a što više lepršavosti probaju da kontrolišu utakmicu. Talenat i veštine nisu sporne.