Kažu da je svaki kraj novi početak. Kod našeg današnjeg sagovornika, Miroslava Pašajlića, to zaista jeste tako. Sa 27 godina je odlučio da okonča karijeru u profesionalnoj košarci i krene novim putem, na kojem se, za sada, odlično snalazi. Sa Miroslavom smo pred čelendžer u Utrehtu razgovarali o uspesima sa Limanom, vremenu provedenom u ABA i ABA 2 ligi, a otkrio nam je i koju žal nosi iz ranih igračkih dana.
Poslednji Čelendžer je protekao izuzetno uspešno. Liman je nastavio niz bez poraza, a ti si po prvi put ove sezone osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača turnira. Kakvi su utisci iz Penanga?
“Upravo tako, peti u nizu osvojen čelendžer za nas i izboren master u Parizu. Trebalo mi je malo vremena da uđe u ritam posle završetka sezone 5v5, fizički se osećam dobro, što je najbitnije”.
Nastavljate takmičenje u dobroj atmosferi nakon dosadašnjih uspeha. Šta možemo očekivati od Limana u Utrehtu?
“Ove sezone su nam se dosta čudne i neverovatne stvari dešavale na masters turnirima, dok na čelendžerima imamo 25:0, iako su neke ekipe na čelendžerima, koje su pobeđivanje, bolje od ekipa od kojih smo gubili na mastersima. Nadamo se osvajanju Utrehta naravno ali korak po korak, ima sjajnih ekipa”.
Kako i zašto si odlučio da košarku 5v5 zameniš basketom 3×3?
“Pa poslednjih godina sam dosta razmišljao, mnogo više mojoj igri odgovara sport 3×3 nego 5v5. Definitivno sam se pronašao u tome i imam neke ciljeve koje sam postavio sebi i težim da ih ostvarim”.
U ABA ligu si došao iz Druge lige Srbije. Ozbiljan iskorak za mladog igrača. Kako sada gledaš na taj period tvoje karijere?
“Jeste u Slobodi sam proveo dve lepe godine, prvi put sam otišao od kuće i ljudi iz Užica su me stvarno sjajno prihvatili. Znate kako, uvek vas više cene u tuđem gradu, nego u svom, tako je to kod nas. Posle toga sam otišao u Igokeu, trener Željko Lukajić me je pozvao i ja sam prihvatio tu ponudu iako bih sada verovatno doneo drugačiju odluku jer sam imao još par ponuda”.
U ABA 2 ligi si se zadržao četiri sezone. Ostavio si značajan trag i postao prvi igrač koji je u tom takmičenju ostvario tripl-dabl učinak. Koliko je ABA 2 liga važna za regionalnu košarku?
“ABA 2 je mnogo potcenjena liga, ima mnogo dobrih igrača kojima se nisu kockice poklopile da igraju viši nivo. ABA 2 je bitna liga jer samo kroz nju možeš da uđeš u ABA ligu i tako se odmeriš sa najjačim ekipama u regionu, ali isto tako mislim da klubovi koji nemaju ambiciju i finansijska sredstva da igraju ABA ligu, ne treba da igraju ni ABA 2. Tu mislim na klubove koji “razvijaju” mlade igrače, jer ritam utakmica sreda-subota, 6-7 meseci, više šteti mladim igračima nego što će im doneti. Mnogo je po meni bitnije i bolje za razvoj mladog igrača da se trenira i igra jednom sedmično nego dva ili tri puta”.
Početkom sezone 2021/22 najavio si da će ta sezona ujedno biti i tvoja poslednja u profesionalnoj košarci. Da li je ta odluka konačna ili možemo očekivati tvoj povratak na parkete?
“Jeste, prošla godina je bila moja poslednja na profesionalnom nivou i to je moja konačna odluka. Eventualno neke niže lige, čisto da se ostane u nekom ritmu tokom pauze u 3×3”.
Gledajući sada na tvoju karijeru košarkaša, da li je ostao žal za nečim što nisi uspeo da ostvariš?
“Pa može se reći. Kao što sam već pomenuo u razgovoru sa tobom, možda bih doneo drugačiju odluku pre par godina kad sam imao poziv da dođem u Partizan onih godina kada klub nije bio u najboljem stanju. To je, da kažemo, jedini žal. Ipak je, kad sam počinjao da igram košarku, moj san bio da zaigram pred punim Pionirom”.
