FlouterU sportu je dobro poznata maksima da se vreme rada i vreme rezultata često ne poklapaju. Jedan od prvih trenera, koji je popularizovao ovu maksimu je niko drugi, do legendarni strateg, Duško Vujošević.
Dosta navijača je emotivno vezano za periode Vujoševića provedene na klupi crno-belih. Posebno su ostala u sećanju navijačima poslednja dva mandata, gde je sa (na papiru) skromnim ekipama činio čuda po Evroligi i ABA ligi.
Glavni deo rada košarkaškog doktorata Duška Vujoševića su bili mladi igrači. Selekciju tadašnjeg Partizana je činio jedinstveni spoj mlađih i iskusnijih igrača, začinjenih sa maksimalno dva stranca (mahom Amerikanaca).
Sezone 2012/13, Vujošević je delimično odstupio od svog principa i raspon godina tadašnjeg sastava Partizana kretao se od 18-24 godine. Svi znamo kakve su karijere napravili igrači iz te generacije.
Međutim, tačno deceniju kasnije je potpuno drugačije vreme. Veći je broj utakmica, samim tim je i veći rezultatski pritisak, što znači da nema puno prostora za mlađe igrače na elitnom nivou košarke.
Došli smo do centralnog dela rada – mladi domaći igrači u Partizanu. Centar pažnje će biti pomeren na tri igrača – Uroš Trifunović, Aleksa Avramović i Alen Smailagić.
Iako se Aleksa Avramović (pogotovo u Srbiji) više ne smatra mladim igračem, treba podsetiti da mu je ovo prva sezona na evroligaškom nivou u 29. godini života!
Dodaću i činjenicu da su Avramović i Smailagić izašli iz veoma neugodnih povreda, koje su ih odvojile od terena bar jedno nekoliko meseci.
Ta činjenica dodatno otežava situaciju domaćih igrača u Partizanu, uz zdravstvene probleme još jednog mladog, domaćeg igrača, Balše Koprivice.
Uroš Trifunović – najbitniji igrač Partizana, prema rečima Željka Obradovića, sa minule konferencije posle pobede nad ASVEL-om.
Deluje da je popularni Trifa u potpunosti psihološki sazreo (što govore opet reči Željka Obradovića, kada je govorio o Trifunovićevoj promeni pristupa treningu) i konačno je počeo da opravdava svoj raniji potencijal i na evroligaškom nivou.
Već je pomenuta činjenica da Aleksa Avramović debituje na evroligaškom nivou ove sezone. Imao je spektakularan povratak na teren u Istanbulu protiv Fenerbahčea,
I ne samo povratak, upravo je Avramović svojim potezima odlučio utakmicu u korist crno-belih!!! Istina, i dalje varira sa selekcijom šuteva i odlukama u fazi napada, ali polagano i on ide dobrim putem što se tog dela tiče, što se pokazalo i na minulom evroligaškom večitom derbiju.
Energija u odbrani mu je na vrhunskom nivou, gde je fenomenalnom odbranom uz Trifunovića na Di Bostu i Nandu De Kolou pokrenuo ključnu seriju crno-belih u trećoj četvrtini protiv ASVEL-a.
Centar crno-belih, Alen Smailagić je bio u sličnoj situaciji kao i Aleksa Avramović. Niz povreda, uz neiskustvo su ga sprečavali da pokaže svoj puni potencijal.
Željko Obradović ga je pomerio na poziciju pet, gde svojom mobilnošću i igrom licem prema košu pravi dosta problema sporijim, ali gabaritnijim centrima.
Isto tako polako popravlja i čitanje igre u oba pravca, kao i Aleksa Avramović i Uroš Trifunović. To im svima donosi drastično stabilniju igru, sa manje izgubljenih lopti i nesmotrenih faulova, ali i bolju selekciju šuteva.
Istina, i dalje greše, ali je to u drastično blažoj meri, što pokazuje i manji broj izgubljenih lopti u poslednjih nekoliko utakmica.
U poslednje dve evroligaške utakmice, crno-beli su imali svega sedam izgubljenih lopti, što predstavlja veoma ozbiljan indikator.
Dosta košarkaških stručnjaka je opisalo rad Željka Obradovića u Partizanu kao proces. Poslednji u nizu koji je dao takav komentar je bivši trener Crvene zvezde, Dragan Šakota. Proces ima svoje uspone i padove.
U jednoj od prošlih kolumna, gde su iznete prednosti i mane domaćih igrača, zaključak je bila upravo rečenica Željka Obradovića na uvodnom treningu pred prošlu sezonu 2021/22.
Podsetimo, strateg crno-belih je izjavio kako ne deli igrače na domaće igrače i strance, već po tome koliko se ko zalaže na treninzima i utakmicama, kao i po želji da budu deo Partizana.
Drugim rečima, igrači kod Željka Obradovića igraju koliko svojim odnosom zasluže. Nebitno da se radi o najiskusnijem Džejmsu Naneliju ili najmlađem od njih, Tristanu Vukčeviću.
Do sada su se tri domaća igrača etablirala u rotaciji Željka Obradovića. Sva tri navedena domaća igrača su debitanti na evroligaškom nivou i trenutno prelaze put od nedorečenih talenata do legitimnih domaćih evroligaških opcija.
Deo njih se još uvek traži, što zbog povreda, što zbog neiskustva na ovom nivou košarke. Ako neko zna način izvođenja igrača na pravi put, zna upravo Željko Obradović.
Utisak je da ove sezone svedočimo valovitom sazrevanju, najpre ekipe Partizana, a zatim i toliko puta pomenutih domaćih igrača.
Od ovoga dugoročno može da profitira i naša reprezentacija, kojoj su falili upravo ovakvi timski igrači za najsjajnije odličje.
Isto tako, nadamo se da će otvaranjem FIBA prozora našu reprezentaciju čekati sunčane kvalifikacije u daljoj perspektivi.
Počeo sam sa citatom Duška Vujoševića, sa njim ću i da završim ovaj lični stav sa primesama analize:
Luka Kostić
Mihajlo Marković
