Marinković o teškom periodu u Partizanu, povratku posle devet meseci i saradnji sa Penjarojom: Prošli smo kroz jedan od najtežih perioda u istoriji kluba

Vanja Marinković posle tri godine provedene u Baskoniji vratio se u Partizan, a sada ga očekuje poseban susret sa bivšim klubom. Srpski reprezentativac konačno je ponovo na parketu posle devet meseci pauze zbog teške povrede prednjih ukrštenih ligamenata, a u razgovoru za španski portal „Noticias de Alava“ govorio je o oporavku, povratku u Humsku, odnosu sa Đoanom Penjarojom i uspomenama iz Vitorije.

Marinković je u Baskoniji izgradio status jednog od zapaženijih evroligaških bekova, a tokom boravka u Španiji postao je i standardni reprezentativac Srbije. Povratak na teren u dresu Partizana protiv Makabija bio je poseban trenutak za njega, naročito nakon dugog i zahtevnog oporavka.

„Veoma dobro se osećam, zaista, sa velikom srećom i uzbuđenjem“, počeo je intervju za ovaj portal srpski bek.

Koliko mu je značio povratak na parket?

„Devet meseci i nekoliko dana nisam kročio na teren, tako da je za mene to bio nezaboravan dan. Sve je prošlo veoma dobro, uz pobedu protiv Makabija.“

U duelu sa izraelskim timom postigao je devet poena, ali ističe da mu individualni učinak trenutno nije u prvom planu. Najvažnije mu je da ponovo može da igra bez straha od povrede i da doprinosi rezultatima ekipe.

Da li mu je povratak poenterskom učinku trenutno prioritet?

„U ovom trenutku mi poeni nisu važni. Jedino što je bitno jeste da sam zdrav, da se dobro osećam i da ekipa pobeđuje. Ako dođu i poeni, odlično, ali ako ne dođu, nije važno sve dok sam zdrav i dok Partizan dobro igra. Znam da je devet meseci dug period i da moram da se vratim u formu. U januaru ili februaru počeću više da obraćam pažnju na poene.“

Iza Marinkovića je veoma turbulentna sezona, kako na ličnom planu tako i u klubu. Povreda je došla u periodu velikih promena u Partizanu, a kapiten crno-belih priznaje da mu je pauza, uprkos svemu, donela priliku da se psihički udalji od teške situacije.

Koliko je prethodni period bio zahtevan na mentalnom planu?

„Mentalno je sve bilo veoma teško i pre povrede, jer smo imali zaista tešku sezonu. Kada je Željko Obradović otišao, a došao Đoan Penjaroja, mislim da smo prošli kroz jedan od najtežih perioda u istoriji kluba. Zbog toga mi je povreda omogućila da se mentalno malo udaljim od svega, iako je istina da ovakva povreda nikada ne dolazi u dobrom trenutku. Uz kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta, rekao bih da je ovo jedna od najtežih povreda. Ipak, u mom slučaju oporavak je od prvog dana tekao bez problema, baš kao i operacija koju je obavio finski hirurg Lase Lempainen. O njemu mogu da kažem samo najbolje.“

Marinković ne krije optimizam kada je reč o aktuelnoj sezoni. Veruje da Partizan ima kvalitetan sastav, a značajnu ulogu u njegovom dobrom raspoloženju ima i činjenica da je ponovo potpuno zdrav.

„Prva sezona u Partizanu, pre dve godine, bila je pozitivna, dok je prošla bila najteža u mojoj karijeri zbog povrede i svega što se dešavalo u klubu. Ipak, verujem da će ova biti dobra, s obzirom na ekipu koju imamo i igrače koji su došli. Sada sam zdrav, Đoan je u drugoj sezoni u klubu, nakon što se već privikao na zemlju i ljude… Optimista sam i srećan sam ovde.“

Predstojeći susret sa Baskonijom za njega će svakako biti drugačiji od ostalih. U Vitoriji je proveo tri godine, stekao prijatelje i doživeo neke od najlepših trenutaka karijere.

Šta za njega znači utakmica protiv bivšeg kluba?

„Uvek je posebno kada igrate protiv bivšeg kluba, a pogotovo protiv Baskonije, u kojoj sam proveo tri veoma srećne godine života. Svaki put kada tamo gostujemo ili kada oni dođu kod nas, osećam neku posebnu naklonost. Ne znam kako bih to objasnio. Jedno je sigurno – Baskonija će uvek imati posebno mesto u mom srcu.“

Kada se priseti perioda u Španiji, Marinković posebno ističe ljude koji su mu pomogli da napreduje, među kojima su i dvojica trenera sa kojima je ponovo povezan u Partizanu.

Koga posebno pamti iz vremena provedenog u Baskoniji?

„Ako moram nekoga posebno da izdvojim, naravno da ću pomenuti Duška Ivanovića, jer smo zajedno proveli skoro dve godine. Tu je i Đoan Penjaroja, ali pošto mi je sada ponovo trener, neću ga posebno isticati (smeh). Đoan, Duško i svi ostali koji su tada bili u klubu pomogli su mi da napredujem kao čovek i kao igrač.“

Baskonija je u međuvremenu promenila veliki deo igračkog kadra, a ni rezultati u dosadašnjem delu sezone nisu na nivou očekivanja. Marinković smatra da će povratak Velimira Perasovića na klupu zahtevati određeno vreme za prilagođavanje, ali veruje u karakter kluba iz Vitorije.

Kako vidi trenutnu situaciju u Baskoniji?

„Nisam baš mogao da pratim njihove utakmice jer sam bio usredsređen na oporavak od povrede i povratak na teren što je pre moguće, ali vidim da imaju određene probleme. Sada kada je Galbijati otišao, a Perasović se vratio, sigurno će biti potrebno neko vreme da se on privikne na igrače, kao i da se igrači priviknu na njega. Ipak, s mentalitetom koji imaju u tom klubu, siguran sam da će napredovati i u Evroligi i u ACB ligi.“

Baskonija je u poslednjih nekoliko utakmica imala velikih problema sa povredama, zbog čega je nastupala sa svega devetoricom igrača. Marinković smatra da je zgusnut raspored jedan od ključnih razloga za sve veći broj zdravstvenih problema u evropskoj košarci.

Da li je preveliki broj utakmica jedan od uzroka povreda?

„Ima mnogo utakmica. Igramo praktično na svaka dva dana. Imate nedelje sa po tri utakmice, sa duplim evroligaškim kolom, a zatim dolaze ABA liga, ACB ili neko drugo domaće takmičenje. Ekipa trpi zbog toga i tako dolazi do povreda. Sa ovakvim ritmom, evroligaškom timu potreban je roster od 16, 18 ili 20 igrača kako bi, u slučaju da se neko povredi, neko drugi mogao da ga zameni. Mislim da bi ekipa trebalo da ima 20 igrača, ali to je veoma teško ostvariti, posebno sada kada nema toliko dostupnih košarkaša, a svi klubovi traže igrače sa evroligaškim iskustvom. Teško je dovesti pojačanja, ali to je realnost, kako u Baskoniji tako i u gotovo svakom evroligaškom timu. Morate da se prilagodite: ako imate novca, možete da platite i dovedete igrača, a ako nemate, morate da pronađete neki drugi način.“

Posebno zanimljiv deo Marinkovićevog povratka u Partizan jeste ponovna saradnja sa Đoanom Penjarojom. Njih dvojica su zajedno imali uspešnu sezonu u Baskoniji, a srpski bek veruje da španski stručnjak može mnogo da donese crno-belima.

Kako izgleda ponovna saradnja sa Penjarojom?

„Imam veoma dobar odnos sa Đoanom. Imali smo nezaboravnu godinu u Baskoniji, tokom koje smo odlično igrali i u Evroligi i u ACB ligi. Doživeli smo veoma težak poraz u plej-ofu, ali mislim da je sezona bila uspešna. Kada je prošle godine stigao, situacija nije bila idealna, ali Đoan je odličan trener, iskusan je i zna kako želi da njegova ekipa igra. Sa timom koji ima ove godine, kada svi budemo zdravi, Đoan i njegove ideje mogu da nas odvedu veoma daleko.“

Promena na klupi Partizana i odlazak Željka Obradovića bili su jedna od najvažnijih tema prethodne sezone. Marinković smatra da su takve situacije sastavni deo profesionalne košarke i da igrači moraju da nastave dalje.

Koliko je teško bilo prihvatiti promenu trenera u Partizanu?

„Pa, takav je ovaj posao – svakog dana morate da se suočavate sa novim izazovima. Ako se treneri ili igrači menjaju, tu ne možemo ništa da uradimo. Tako funkcioniše Evroliga. Nadam se da će uspeti, a mi ćemo biti uz njega. To je sve.”

U Partizanu ponovo igra i Luka Vildoza, koji je takođe nosio dres Baskonije. Marinković smatra da je argentinski plejmejker veoma značajan za crno-bele, posebno zbog iskustva i pobedničkog mentaliteta.

Koliko Vildoza doprinosi ekipi?

„I te kako nam pomaže. Iskusan je igrač, veoma inteligentan i ima pobednički mentalitet. Igrao je za Olimpijakos i Panatinaikos, osvojio Evroligu… Zna kako se igra, zna kako se pobeđuje i kada je na terenu, mnogo nam pomaže.“

Kako je igrati pred punom Beogradskom arenom?

„Kao da igrate sa šestoricom. Atmosfera vas zaista pokrene kada vam je teško i kada gubite na semaforu. Igranje na domaćem terenu nam uvek pomaže. Kada se povređeni igrači vrate, uz ovakvu podršku biće nas veoma teško pobediti.“