Partizan između euforije i realnosti: Za paniku još nema razloga, slika još uvek nije tako crna

Posle idealnog početka i trijumfa nad Olimpijom iz Milana, Parizom i Bajernom, Partizan se posle šest odigranih kola nalazi na skoru 3-3. Na prvi pogled, crno-beli su izgubili zamah i od ekipe koja je bila jedno od najprijatnijih iznenađenja postali tim koji traži izlaz iz rezultatske krize.

Crno-beli su od maksimalnog učinka stigli do tri vezana poraza, ali pogled na raspored, kvalitet protivnika i mogućnosti ovog sastava govori da razloga za paniku još nema. Ipak, problemi u napadu su sve očigledniji, a večiti derbi dolazi u trenutku kada Partizan mora da pokaže da može više od borbenosti.

Međutim, da li je zaista vreme za alarm? Ne baš. Barem ne kada se pogleda protiv koga je Partizan igrao, kakav ga je raspored čekao i sa kakvim ofanzivnim ograničenjima ulazi u novu sezonu.

To, naravno, ne znači da razloga za zabrinutost nema. Naprotiv, tri vezana poraza razotkrila su određene probleme koji su postojali i kada su rezultati bili pozitivni. Ali postoji velika razlika između zaključka da Partizan ima ozbiljne stvari koje mora da popravi i tvrdnje da je njegov početak sezone već krenuo po zlu.

POGREŠNA SLIKA

Maksimalan učinak posle tri kola svakako je bio odličan rezultat, ali je istovremeno mogao da stvori pogrešnu sliku o realnim mogućnostima ekipe. Nije tajna da su crno-beli u novu sezonu ušli sa sastavom koji nema širinu, individualni kvalitet i napadački arsenal nekih od glavnih evroligaških konkurenata.

Zato je bilo važno ostati na zemlji. Dobri rezultati jesu pokazali da Partizan može da bude konkurentan, da igra sa velikom energijom i da kroz odbranu, disciplinu i zajedništvo nadoknadi deo nedostataka. Nisu, međutim, značili da je odjednom postao ekipa koja može ravnopravno da se nadigrava sa svakim protivnikom tokom svih 40 minuta.

SERIJA (NE)OČEKIVANIH PORAZA

Prvi poraz stigao je u Madridu, gde je Real slavio sa 86:76. Potom je u Beogradskoj areni Panatinaikos pobedio sa 72:55, dok je Fenerbahče u Istanbulu bio bolji rezultatom 74:65.

Tri poraza jesu neprijatan niz, ali teško je reći da su u pitanju utakmice u kojima je Partizan imao status favorita.

Posebno treba izdvojiti Panatinaikos, koji je u novu sezonu ušao sa izuzetno ambicioznim projektom i sastavom koji se uoči takmičarske godine svrstavao među najskuplje, ako ne i najskuplji u istoriji evropske košarke. Takav protivnik poseduje mnogo više načina da dođe do poena, čak i kada mu ne ide sve po planu.

Isto važi i za Real i Fenerbahče. To su timovi koji mogu da kazne nekoliko loših minuta, da promene ritam utakmice i da kroz individualni kvalitet naprave razliku. Partizan je u tim susretima imao dobre periode, ali nije uspevao da održi nivo igre dovoljno dugo.

Važno je, ipak, ne otići u drugu krajnost i svaki poraz opravdavati imenom protivnika. Na ovom nivou nema mnogo prostora za opuštanje, a posebno zabrinjava činjenica da su se određene slabosti ponavljale iz utakmice u utakmicu. Kvalitet rivala objašnjava deo rezultata, ali ne može da bude izgovor za svaki pad u igri.

NAPAD JE PROBLEM

Ako postoji jedna stvar koja najviše upada u oči posle šest kola, onda je to ograničenost Partizanovog napada.

Crno-beli mogu da odigraju kvalitetnu odbranu, da budu agresivni, da se bore za svaku loptu i da kroz energiju dođu do povoljnog rezultata. Mnogo je teže kada protivnik zatvori glavne opcije, oduzme prostor za prodor i natera ih da sami kreiraju poene u “postavljenoj igri”.

U porazu od Panatinaikosa to je bilo posebno vidljivo. Partizan je postigao svega 55 poena, uz šut iz igre 21/63 i samo četiri pogođene trojke iz 26 pokušaja. Kada protiv takvog rivala šutiraš 15 odsto za tri poena, prostor za iznenađenje postaje veoma mali.

DOSELEKCIJA PREKO POTREBNA

Doselekcija je jedna od ključnih tema crno-belih još od početka septembra, a posle tri vezana poraza pitanje dodatnih pojačanja postaje sve aktuelnije.

Ostoja Mijailović je još 19. septembra najavio da Partizan planira da dovede jednog ili dvojicu košarkaša, uz jasnu poruku da klub čeka poslednji NBA „cut“. Taj trenutak sada je praktično pred vratima. Prema zvaničnom kalendaru NBA lige, timovi moraju da formiraju rostere za početak sezone do 19. oktobra, dok regularni deo takmičenja počinje dan kasnije. To znači da bi naredni dani mogli da donesu konkretnije odgovore i otvore nove mogućnosti na tržištu

Partizan, prema ranijim informacijama, traži pojačanja na dve pozicije – igrača koji može da pokrije pozicije dva i tri, kao i visokog košarkaša na pozicijama četiri ili četiri-pet, poželjno sa sposobnošću da pogodi šut sa distance. Upravo su to profili koji bi mogli da odgovore na neke od najvećih slabosti sadašnjeg sastava: nedostatak širine, ograničene napadačke mogućnosti i premalo igrača koji mogu da naprave razliku kada se utakmica lomi.

Svaka naredna utakmica dodatno naglašava koliko je važno da Partizan dobije veću rotaciju, a ekipi je potrebno pojačanje koje može brzo da preuzme konkretnu ulogu, a ne neko kome će biti potreban veliki deo sezone da se prilagodi.

Naravno, NBA „cut“ ne garantuje da će svaki igrač koji ostane bez mesta u najjačoj ligi sveta odmah završiti u Evroligi. Biće potrebno proceniti dostupnost, finansijske zahteve, fizičku spremnost i volju igrača da se oproba “preko bare”.

Da li je skor 3-3 neuspeh? U ovom trenutku – nije

Kada se uzmu u obzir početni raspored, skor 3-3 nije razlog za dramatične zaključke. Štaviše, pre početka sezone malo ko bi mogao sa sigurnošću da računa na to da će Partizan posle šest kola imati tri pobede, posebno uz gostovanja Parizu, Bajernu, Realu i Fenerbahčeu, kao i duele sa Panatinaikosom i Milanom u Beogradu.

Mnogo važnije je kako će Partizan reagovati, nego što je trenutno stanje na tabeli. Tri pobede na startu pokazale su da ova ekipa ima osnovu na kojoj može da gradi. Tri poraza koja su usledila pokazala su koliko je ta osnova krhka kada se suoči sa najvećim izazovima.

Naredni deo rasporeda donosi drugačiju vrstu izazova. Partizan će 22. oktobra dočekati Crvenu zvezdu, a potom ga očekuju gostovanja Asvelu i Žalgirisu.

To ne znači da su pred crno-belima lake utakmice. Žalgiris je tradicionalno disciplinovan i neugodan protivnik, Asvel ume da bude posebno opasan na svom parketu, dok večiti derbi nosi posebnu težinu bez obzira na formu i stanje na tabeli.

Ipak, upravo će taj niz pokazati koliko Partizan može da uradi protiv ekipa sa kojima bi, u zavisnosti od trenutne forme i okolnosti, trebalo da vodi znatno ravnopravnije bitke nego protiv Reala, Panatinaikosa i Fenerbahčea.

Skor 3-3 nije razlog za alarm. Ali jeste trenutak za trezvenu procenu: Partizan nije toliko loš koliko tri poraza zaredom sugerišu, ali ni toliko dobar koliko su prve tri pobede mogle da nagoveste. Naredni period, počevši od večitog derbija, pokazaće kojoj strani te granice se zaista bliže nalazi.