Došao je i taj dugo očekivani 8. decembar. Dan kada se ispisuje nova stranica srpske košarke. Po prvi put u istoriji crno i crveno – belu stranu Topčiderskog brda sudbina šalje na evroligaški megdan.
Današnji datum u kalendaru nije samo jedan datum u godini, već jedan od onih. Na ovaj dan je preminuo jedan od najvećih jugoslovenskih i evropskih košarkaških asova, Mirza Delibašić. Rođen je legendarni košarkaš Boston Seltiksa, Leri Bird. Ubijen je čovek koji je promenio muziku, Džon Lenon, a fudbaleri Crvene zvezde osvojili su Tojota Kup protiv Kolo-Kolo-a u Tokiju.
Dok sam razmišljao šta bih mogao da kažem u ovom tekstu, a nisam mogao da ne kažem ništa, slušao sam muziku i ispijao kafu, srk po srk. U tome svemu tome moju glavu su najviše okupirale misli vezane za ono šta nam ovaj meč donosi. Shvatio sam zbog čega je ovo „više od igre“. Kao neko ko pamti sportske događaje svesno od pete godine mogu vam reći da nijedan kolega, sportski novinar, koji kaže da ne navija ni za koga nije iskren. Svi se mi prvo zaljubimo u neki klub, pa tek onda u sport, što je direktno povezano sa interesovanjem za ovu profesiju. Naravno da se neću kriti, kao što ni do sada nisam.
Kada pomislim na okršaj između Partizana i Crvene zvezde, bilo to u fudbalu, košarci ili nekom trećem sportu uvek to gledam ovako: Svi smo u životu imali tu neku devojku. Devojku čije osobine i karakter nismo podnosili, ali opet postojalo je nešto u njoj što u tebi budi neku vatru. Ta vatra se obično pretvara u prljave strasti. Takav je odnos između Partizana i Crvene zvezde, od njihovog nastanka, do danas.
Svedočimo raznim saopštenjima, gostovanjima na jutarnjim programima i ostalim igrarijama pred derbi, naravno po naredbi onoga, svi znamo dobro koga, ali to nam neće nikada ogaditi sport kao takav, a ni ovu “svetkovinu”, koja je možda i prekinuta 2011. godine, ali to nije tema. Ovo treba da posmatramo kao nešto što nam može doneti mnogo, ali odneti još više. Zvezda je od dolaska Duška Ivanovića ostvarila sedam pobeda u nizu (uključujući i ABA derbi), a Partizan je predvođen Željkom Obradovićem i navijačima koji prave najbolju atmosferu u Evroligi – garantuje nam spektakl.
Uprave klubova koje su sačinjeni od ovakvih i onakvih jedinki će proći, kad – tad, a derbi će ostati (osim u slučaju neke mutacije ili zamrzavanja). Možemo pričati šta god hoćemo, ali vreme od – do okršaja timova iz jedne države i jednog grada, ali dva univerzuma, jeste prostor između nas. Sve prolazi i sve se zaboravlja, a prvi evroligaški derbi će se pamtiti, i te kako.
P.S. Ovaj tekst je isključivo lični stav autora istog, tj. mene.
PROČITAJTE NA FLOUTERU:
https://flouter.rs/cije-ce-jelo-biti-ukusnije-u-drugom-poglavlju
https://flouter.rs/duskista-vs-obraeffect-ili-kurcenje-tabloidusa/
