Kada su Atlanta Hoksi otpustili Nikolu Đurišića, taj potez jedva da je registrovan u američkim medijima, s obzirom na to da Đurišić nikada nije dobio pravu priliku u Džordžiji. Ali u Srbiji je reakcija na ovu vest bila drugačija, jer kad god 21-godišnji srpski igrač, pogotovo onaj koji je bio želja Crvene zvezde pre par sezona, odjednom postane dostupan, postavlja se logično pitanje: da li bi Crvena zvezda trebalo da proba da ga dovede u svoje redove?
Najpre treba razjasniti očigledno pitanje: da li Crvena zvezda uopšte može da registruje Nikolu Đurišića za Evroligu?
“Crvena zvezda je do sada registrovala 24 različita igrača. Od tih 24, šestorica igrača su mlađi od 20 godina, što znači da se oni ne računaju u utvrđeni maksimum od 20 različitih registrovanih igrača tokom cele sezone. Imajući to u vidu, Crvena zvezda još uvek može da registruje dvojicu igrača pre nego što dostigne maksimum od 20”, rekao je Dijego Fernandez za Mondo.
Sada, kada je to razjašnjeno, lako je shvatiti zašto bi ovaj potez imao logike za tim sa Malog Kalemegdana. Zvezda nema luksuz da ignoriše kvalitetne domaće talente. Srpski igrači koji su mladi, spremni da imaju ulogu u rotaciji na nivou koji je potreban Zvezdi i imaju potencijal za dalji razvoj nisu česta pojava na tržištu. Sa 21 godinom, Đurišić je još uvek veoma mlad igrač po standardima Evrolige. On nije gotov proizvod, ali upravo tu leži privlačnost. Zvezda ne bi kupovala ono što je on danas, već ono što bi mogao da postane u budućnosti.
Finansijska dimenzija samo pojačava privlačnost. Nema komplikacija oko njegovog otkupa ili očekivanja da će dobiti ugovor poput evropskih superzvezda. Đurišić ne bi bio investicija osmišljena da transformiše tim preko noći, već kontrolisana opklada za crveno-bele. Ako se razvije u pouzdano krilo na oba pravca parketa i nekog ko može da bude starter u Evroligi, Zvezda bi obezbedila veoma vrednog domaćeg igrača za budućnost. Ako ipak postane “samo” rotacioni igrač, to i dalje nosi značajnu vrednost i u Evroligi, a pogotovo u domaćim takmičenjima. U tom smislu, ovo može biti low-risk high-reward potez za Zvezdu.
Postoje naravno i negativne strane ovog potencijalnog transfera. Prvo bi trebalo da se osvrnemo na njegov period u SAD. Za dve sezone u NBA G ligi Đurišić nije previše napredovao. Štaviše, on je stagnirao. G liga jeste haotično takmičenje sa čestim promenama uloga igrača, ali čak i u tom okruženju, njegovi brojevi nisu bili dominantni i statistički su opali u poređenju sa njegovom prvom godinom. Takođe tu je i pitanje šuta. Za moderno krilo (ili modernog košarkaša uopšte) konstantnost u šutu za tri poena nije opcionalna, dok Đurišićeva mehanika i procenti daju razlog za brigu (prosečno 19% u G ligi tokom poslednje dve sezone).
Naravno treba pomenuti i psihološku dimenziju. Beograd nije poznat kao strpljivo tržište. Dvadesetjednogodišnjak koji dolazi u Evroligu nakon dve sezone provedene u G ligi će sigurno imati poteškoća tokom perioda adaptacije na novu sredinu. Nekad će se desiti loše šutersko veče, loša odluka, loš faul… Publika će reagovati, debate na internetu će eskalirati, svaki njegov potez biće pod lupom navijača. Pitanje nije da li će se ponekad mučiti. Pitanje je da li može da izdrži pritisak koji igranje za tim kao što je Zvezda nosi sa sobom.
Najbliža skorašnja poređenja koja možemo da napravimo u vezi sa potencijalnim Đurišićevim dolaskom mogu biti ona sa Aleksejem Pokuševskim i njegovim dolaskom u Partizan. I Pokuševski je u Partizan stigao kao talentovani, ali nesavršeni domaći igrač sa iskustvom u SAD i nečim što treba da dokaže. Mislim da je to realna projekcija onoga što bi Đurišić mogao da bude u Zvezdi. Nije superzvezda oko koje će se sve vrteti, nije igrač koji će zasigurno postati starter na nivou Evrolige, ali je potencijalno solidan domaći igrač u rotaciji koji još uvek može da raste.
Nakon svega navedenog i dalje mislim da bi Zvezda trebalo da “pokupi“ Đurišića. Ne zato što je on neka skrivena zvezda koja samo čeka pravu priliku da “eksplodira“, već zato što je u pitanju jedan racionalan potez u trenutku kada se na tržištu pojavi mladi domaći igrač sa ovakvim profilom i bez ozbiljnijeg finansijskog rizika za klub.
Naravno, to podrazumeva jasnu ulogu i jasno definisana očekivanja. Đurišić ne bi smeo da dođe kao “spasilac”, već kao projekat, odnosno igrač koji će imati prostor da greši, da se prilagođava novoj sredini i da postepeno gradi mesto u rotaciji.
U suštini, pitanje nije samo da li je Nikola Đurišić spreman za Crvenu zvezdu. Pitanje je da li je Crvena zvezda spremna da uloži vreme u igrača koji može da bude deo njene budućnosti.
