Oporavio se Bajern nakon pomalo i neočekivanog poraza od Partizana, savladana je neugodna Valensija pa je tako zabeležena još jedna pobeda pod palicom Svetislava Pešića, koji se u razgovoru za Arena sport dotakao brojnih tema.
“Ovo je ipak fudbalski grad, Bajern Minhen je fudbalski klub sličan religiji, ali bitno je kako se probiti u zemlji gde je fudbal dominantan. Kako zainteresovati i motivisati sportsku publiku za košarku? Taj sam početak je bio interesantan, kada je tadašnji predsednik kluba, Uli Henes, pitao članove kluba, u kojem sportu bi oni želeli da imaju profesionalni klub, pored fudbala. Onda je preko 80 odsto Skupštine glasalo za košarku. Tako je krenulo, da bi se na kraju došlo do onoga što su me pitali posle te prve titule 2014. godine u Berlinu protiv Albe – ‘Šta je sledeći cilj?’ Prvi i osnovni cilj je da kada igramo Evroligu u četvrtak uveče, a fudbaleri igraju na ‘Alijans areni’, da sve tribine budu rasprodate. To se sada dešava. Počelo je da se dešava i kada je Liga šampiona isto veče kada i Evroliga, što govori da je klub uspeo da pridobije svoje navijače”
Bajern uvek ima visoke ambicije:
“U Nemačkoj je sve malo drugačije. Sve mora da ide 1, 2, 3, 4, 5 – po koracima. Polako se pakuje i događa, a konačni produkt bude ovakav košarkaški klub. Naravno, sledeći cilj bi trebalo da bude da Bajern stalno pobeđuje u domaćem takmičenju. Uvek je ono bilo i ostalo važno za nas. Ovaj klub živi od sponzora koji su gotovo svi iz nemačkih kompanija i živi od nemačkih navijača. Zato je njima stalo da naša ekipa uvek ima uspeha u Bundesligi. Što se tiče Evrolige, ona je sledeći cilj. Želimo da stvorimo uslove da se u jednom trenutku napadne Fajnal-for. Ako nemaš takav sportski cilj, onda je sve ovo besmisleno. Kako sve to ostvariti? To je i na nama u sportskom sektoru.”
O uticaju budžeta na ciljeve:
“Verovatno ta ukupna organizacija. Sve što je neophodno i potrebno da bi igrači mogli da se nesmetano razvijaju i treniraju u jednoj drugačijoj atmosferi, nego što je recimo u Beogradu. Naravno, i ovde postoji pritisak medija i navijača, pritisak u klubu. On je dobar, jer tera igrače i trenere da još više rade i napreduju. Problem su uvek ogromni budžeti, koji su ušli iz različitih izvora u evropske klubove. To su budžeti iza kojih nema pokrića, a Bajern u tome ne želi da bude. Bajern želi da ekonomski sve bude opravdano i iz tih razloga je vrlo teško takmičiti se sa desetak klubova u Evropi, koji imaju daleko veće budžete. Ne bih generalizovao, ali mislim da igrači vole sigurnost ovde, medicinska podrška je na najvećem mogućem nivou. Organizacija putovanja takođe, a stranci postaju ambasadori kluba. Svi košarkaši koji završavaju ugovor ili karijeru ovde, odlaze sa osećajem da im je klub pružio sve neophodno za jednog sportistu.”
Košarkaški klub Bajern ne zarađuje od fudbalskog:
“Vrlo često se pominje da fudbalski klub ima ‘lovu’. Ali fudbalski klub je fudbalski klub, a košarkaški je košarkaški u velikoj porodici sportskog društva Bajern i to treba razumeti. Henes, kada je doneo odluku da formira košarkaški klub, od omladinskog do profesionalnog nivoa, rekao je: ‘Nijedan evro neće biti iz fudbala’. Tako da, sve što košarka ima u budžetu, to su zarađene pare – i kada je u pitanju ‘tiketing’, i sponzorstvo, i ‘merčendajzing’, do svega je došao košarkaški klub za sebe.”
Osvrnuo se legendarni stručnjak i na Srbiju:
“Uvek moramo imati u vidu poreski sistem u Evropi. U Španiji i Nemačkoj, gde ako neki igrač zarađuje 100 hiljada eura, on košta klub 220 hiljada. Dok u Srbiji recimo, ako igrač zarađuje 100 hiljada, on klub košta između 120 i 150 hiljada. Zato se klubovi sa prostora Španije, Italije, Nemačke i Francuske nalaze u inferiornom položaju. Imati budžet 20 miliona u Beogradu i Minhenu jednostavno nije isto. Međutim, dosta se priča o novom sistemu takmičenja i NBA Evropi. Sve je to lepo i super, ali u jednom momentu će verovatno morati da dođe to izjednačavanje i kada su u pitanju budžeti. Samoorganizovani klubovi, koji svojim angažmanom stvaraju budžet kao što to čini Bajern, tada će biti u prednosti. Naravno, to se neće desiti danas, ali hoće u budućnosti.”
Nekadašnji selektor se i dalje zalaže za profesionalnu srpsku ligu:
“Bilo je toga ranije, ali se otišlo u drugom pravcu. Partizan i Zvezda su bili pod velikim pritiskom, jer oni bez Evrolige imaju praktično ugroženu egzistenciju. Razlog zašto je veliki broj stranaca prisutan u srpskim klubovima je instant kvalitet, jer bi samo uspehom u ABA ligi mogao obezbediti prolazak u Evroligu. Na svu sreću, to se sada promenilo i Zvezda i Partizan imaju trogodišnje licence, uz mogućnost da postanu i suvlasnici, kao i drugi klubovi. Bez kontinuiteta se ne može ništa i ne želim da uvredim bilo koga, ali dve ekipe koje igraju najbolju košarku su Olimpijakos i Valensija. Oni dokazuju da je na nivou vrhunskog sporta, kontinuitet veoma važan. Oba kluba imaju slične rostere nekoliko godine, iste trenere i isti staf. To omogućuje tim ekipama da igraju košarku visokog kvaliteta. Ja mislim da je to budućnost i za srpske klubove. Za Zvezdu i Partizan pre svih je važno da oni insistiraju na onome što je pokrenuo Savez – da se formira profesionalna srpska liga. Jer će upravo oni od toga imati najveći profit.”
Za rezultat je potreban kontinuitet:
“Kod nas je samo rezultat i samo pobeda. Međutim, za velike stvari mora da postoji kontinuitet, koji podrazumeva strpljenje. Da se izdrži i poraz da bi sutra bilo bolje. Nemoguće je stalno pobeđivati i to ne može niko danas. Ono što bih ja kao čovek iz srpske košarke voleo da vidim, isto kao i svi ostali, da Zvezda i Partizan i dalje igraju Evroligu i da se koliko god je moguće posvete našem potencijalu. On više nije takav kao što je to bilo u bivšoj Jugoslaviji. Mi smo se malo i smanjili, ali popularnost košarke nikada nije bila veća. ‘Večiti’ moraju biti avangardni u tome, a mediji i navijači moraju prihvatiti da neće biti nekih rezultata. Pobeđivaće se i gubiti sa domaćim igračima, ali će se stvoriti baza i sistem iz kojih će doći vrhunski rezultati”
