Pišu: Mihajlo Marković i Miloš Radenović
Prvo jutro nakon 18 dana da neću imati osećaj da nas u toku dana čekaju utakmice.
Turnir je zvanično završen. Medalje su podeljene, imamo novog šampiona Evrope.
Možda se neko i zasitio prvenstva, ja iskreno nisam. Uživali smo u pregršt dobrih duela, pobedama „Davida protiv Golijata“, otkrovenjima novih igrača. Prepričavaće se potezi Luke, Janisa i Jokića, ali i njihovi loši timski učinci.
Nažalost, turnir ćemo pamtiti i po debaklima favorita; Srbije, Slovenije i Grčke. Da ne dužimo više sa uvodom – vreme je za rezime 41. završenog Eurobasketa!
Što se tiče same organizacije, prvenstvo je bilo podeljeno na grupnu fazu koja je igrana u četire zemlje i na završnicu koja je igrana u Berlinu. FIBA će nastaviti tim putem pa će i naredno EP biti odigrano u četiri zemlje (hladne Finska i Letonija, ovogodišnja senzacija Poljska i egzotični Kipar). Lično smatram da takva ideja nije najbolja ni za navijače ni za košarku.
Mnogo bi bilo bolje da se igra u jednoj zemlji, u jednom ili u više gradova. I da to bude zemlja sa košarkaškom istorijom, dobrom infrastrukturom, atmosferom koja priliči Eurobasketu. Mogu samo da zamislim kada su u Gruziji bile one scene sa tribina, kakve će tek biti u Kipru.
Grupnu fazu Eurobasketa obeležili su sukobi u Tbilisiju, katastrofalne sudijske odluke („Kadija te tuži, kadija ti sudi“), atomska košarka u Kelnu i autoritativna igra Srbije. Da smo ostali na toj igri i zadržali se svih 18 dana u Pragu i Berlinu, možda bi na pobedničkom postolju umesto Španije gledali nas…
Preći ćemo preko grupa i napraviti rezime pojedinih ekipa koje su nas posebno obradovale ili razočarale.
U grupi A gledali smo selekcije domaćina Gruzije, Turske, Španije, Crne Gore, Bugarske i Belgije. Nije ova grupa odisala Bog zna kakvim kvalitetom niti smo to realno očekivali. Bugari nisu prošli grupu, mada se nisu ni obrukali. Imali su fantastičnog Vezenkova koji je i bio jedini standardan u ekipi sa prosekom od skoro 27 poena. Od Dejana Bostovskog (poznatijeg kao Di Bosta) se mnogo više očekivalo i svoj šuterski potencijal pokazao je samo protiv Gruzije kada je postigao 33 poena.
Kada je reč o domaćinu oni su završili kao poslednji u grupi, ali će se u Tbilisiju dugo pamtiti okršaj Korkmaza i Sanadzea i pobeda Gruzije nad Turskom.
Belgija je nastavila dobre partije i Dario Đerđa sa stvarno vrlo skromnom ekipom može da bude zadovoljan učinjenim i ako već nisu stigli do same završnice turnira, bar mogu da kažu da su savladali prvaka Evrope.
Crna Gora je takođe imala dobar turnir kada se pogledaju nedostaci u vidu dvojice Nikola, Vučevića i Ivanovića. Igrali su kompaktno, protiv Turske im je ukradena pobeda, a stabilnost i klasu za sebe pokazali su pobedama protiv Bugarske, Belgije i Gruzije.
Španija i Turska su zauzele prvu odnosno drugu poziciju. I na kraju iako se pričalo da je ova grupa najsiromašnija, iz nje je izašao kasniji šampion turnira i selekcija koja je turnir završila sa samo jednim porazom i to od selekcije Belgije.
U grupi B smo gledali po kvalitetu i ujednačenosti najbolju košarku. Pet ekipa koje su se borile za prolazak dalje. Na kraju imali smo očekivan rasplet. Mađarska je završila kao poslednja u grupi bez ijedne pobede. Bosna i Hercegovina ima svakako za čim da žali, jer joj ni dve pobede protiv Slovenije i Mađarske nisu donele prolazak dalje. Posle Slovenaca odigrali su dve energetski loše utakmice u oba pravca, pogotovo defanzivno. Ponovo je kobno bilo poslednje kolo protiv Litvanije, kao i 2013.
Tako su Litvanci ipak zasluženo na kraju prošli kao četvrti, ali i pokazali da imaju puno rupa koje nisu popunjene. Jako loša igra sa dva centra, manjak koncetracije Sabonisa, puno propusta u odbrani. Kasnije se pokazalo da ih niz kombinovanih odbrana Španije može potpuno izbaciti… I sa utakmice i sa turnira.
Francuska je grupu završila sa skorom 3-2 i plasirala se u narednu rundu kao treća. Selekcija Vensana Kolea je tokom svih pet utakmica imala „porođajne muke“, dobre i loše trenutke, puno minus faza u igri. Na kraju ostaje potpuna enigma kako je selekcija sa prosekom od 17 izgubljenih lopti po meču osvarila tako dobar rezultat.
Nemačka se našla ispred „Trikolora“ i zauzela drugo mesto. Iako su prognoze za domaćine bile „solidne“ ona je pokazala mnogo više od solidnog uz ponovno rođenje pojedinih igrača poput Denisa Šrudera, Andreasa Obsta, Johanesa Timana.
Šruder je bio nezaustavljiv za protivničke odbrane, probijao prvu liniju, pogađao i za dva i za tri (mada je znao i da uđe u crne serije promašaja). Čovek koji je do pre par nedelja bio sinonim za sprdnju u Americi, za 18 dana dana je postao novi/stari košarkaš Lejkersa ali i predvodnik jedne nove generacije nemačke košarke.
Prvo mesto zauzela je Slovenija sa samo jednim porazom i to iznenađujuće od Bosne. Opet je Luka pravio šou na terenu, ispisivao rekorde, maltene sam dobijao utakmice. I to je i bio najveći problem. Mnogo su se Slovenci uzdali u Dončića i nisu pomišljali da bi moglo doći do zamora materijala ili povrede. Goran je igrao dosta bledo, a Murić i Vlatko Čančar nisu igrači koji bi mogli nadomestiti nedostatak pravih opcija u reketu.
Grupa C nije bila toliko atraktivna i kvalitetna koliko interesantna po brojnim kalkulacijama. Grci su dominantno igrali, zabeležili sve pobede uz jako dobre partije Janisa i Dorsija. Međutim već u grupnoj fazi se pokazalo da su najave analitičara i novinara (a ima ih koliko hoćete) da Grčka nema taj šut koju fizika Janisa može pokriti.
Bilo je pitanje vremena kada će Tajler Dorsi stati i kada će ostati sa moćnim Larencakisom kao pretnjom spolja. Slukas i Papanikolau nisu imali svoje dane koji su bili potrebni „Helenima“.
Kao drugoplasirana u osminu finala plasirala se Hrvatska. Ona je u poslednjem kolu odigrala jako čudan meč protiv Ukrajine gde su postojale svakakve kalkulacije.
Zbog jedne takve tim Muloamerovića otišao je na Finsku, a Ukrajina na Poljsku. Epilog obe selekcije znate…
Domaćin Italija je završila kao četvrta u grupi što vrlo verovatno niko nije očekivao. Nisu Italijani ni odigrali toliko loše, ali ih je poraz od Ukrajine odveo na duel sa Srbijom. Ispostaviće se istorijski, za obe strane.
Estonija i Velika Britanija su uz Holandiju pokazali najmanje na prvenstvu i opravdali epitet autsajdera. Estonci su i pokazali neki vid otpora i borbe, ali su košarkaši Velike Britanije zato demantovali i najveće optimiste i priredili veliko ništa.
Rezime grupne faze završavamo sa našom grupom. Pokazalo se da je Prag Srbima mnogo bolja turistička opcija od Berlina.
Na poslednjem mestu našla se (očekivana) Holandija koja je odigrala srazmerno svojim mogućnostima. Sa turnirom se oprostio od dresa Vorti De Jong koji će se sa košarke prebaciti na 3×3 basket.
Izrael je posle dobrog početka i dve pobede potpuno potonuo i na kraju završio kao peti u grupi. Video se određeni potencijal Avdije i Madara, ali je kolektivno Izrael ipak bio tanak za ostatak grupe. Razlika između prve i druge petorke je evidentan i bio je glavni razlog slabog rezultata.
Domaćin je uspeo da se „ugura“ među četiri pored dva startna poraza i to bez glavne zvezde Tomasa Satoranskog.
Finska koja je uz nas imala najveću bazu navijača u Pragu završila je kao trećeplasirana. Lauri Markanen je odigrao strašno prvenstvo, postizao 27.9 poena u proseku a posebno će ga zapamtiti Hrvati. Prisutan je bio i Sasu Salin kao i Eldon Madzuni.
Od „Vukova“ su se oprostili Šon Haf i Peteri Koponen koji su otišli u zasluženu reprezentativnu penziju (Koponen čak i igračku penziju), simboli jednog perioda košarke u Finskoj.
Poljaci su zauzeli drugo mesto iako su ih svi otpisivali i pre početka turnira zbog brojnih problema u savezu i u samoj reprezentaciji. Braća Ponitka su se zavadila, Ej Džej Sloter je bio spreman za penziju, Sokolovski ne bi mogao ni u Britaniji da igra. Bili si to samo neki od naslova o Poljskoj.
A oni su svojom igrom, borbenošću, neophodnom srećom prevazišli same sebe. U nastavku će kolega Miloš više napisati o njima i o drugim iznenađenjima (pozitivnim i negativnim).
Poslednja selekcija ovog prvog dela rezimea je bila ona za koju smo najviše navijali i koju smo najviše oplakivali – selekcija Srbije. Grupnu fazu smo završili ubedljivo sa pet pobeda iz isto toliko utakmica. Jokić se poigravao sa odbranama, Micić je delio asistencije kao na traci, ređale su se stotke.
Međutim i u tim pobedama su se nazirali problemi u vidu viroze Milutinova i Marinkovića, povredom Nedovića… Naravno dok se pobeđuje niko ne spominje potencijalne „požare“, niko ne kritikuje selektora, niko ne kritikuje tim, živi se san o zlatu. A kad dođe poraz koji nema ispravku onda sve navedene teme izađu na videlo.
Preuzeo sam tastaturu kolege Mihajla i krećem sa poslasticom ovog Eurobasketa – nokaut fazom. „Against all odds“ – protiv svih izgleda i prognoza, odvijala se nokaut faza zakuvana i začinjena sa pregršt preokreta, detalja, taktičkim nadmudrivanjima selektora, nizom prilagođavanja, da bi na kraju dobili poslasticu u kojoj smo uživali minulih dana.
Osmina finala
Turska – Francuska – U ovom matine terminu, počeo je jedan od krvavijih duela ovog Eurobasketa. Turska ostala bez Larkina koji je završio Eurobasket, a i uvodni deo sezone, ali sa domaćim terenom u Berlinu koji se malo kasnije probudio, dok su Turci došli sebi zbog nezgodnog termina početka utakmice. Tako je i na terenu bilo, Francuzi su gospodarili terenom dok Turci nisu došli sebi.
A u trećoj četvrtini baražna paljba Turaka, predvođeni Tundžerom okreću utakmicu na svoju vodenicu i bacaju Francuze na vreo tiganj.
Francuzi se vraćaju nekako u utakmicu i još jednom posrću u završnici posle nesportske Luvavu-Kabaroa. Međutim Osman maši oba bacanja, greškom zapisničkog stola, a i Atamana što nije zvao poslednji tajmaut, Turci gube loptu i Gober prikucavanjem vodi utakmicu u produžetak u kome se nastavio pravi košarkaški brlog koji je zapečatio upravo Tarpi ukradenom loptom nedovoljno koncentrisanom Korkmazu i odveo Francuze dalje uz dosta sreće.
Slovenija – Belgija – Na papiru i rezultatski rutinski prolazak Slovenaca. Međutim, dobro ukomponovani i uigrani Belgijanci predvođeni odličnim selektorom Đerđom propisno muče Slovence i drže ih na mukama do poslednje četvrtine gde par sumnjivih sudijskih odluka a i umor i limitiranost Belgijanaca vodi nesigurnu Sloveniju dalje.
Nemačka – Crna Gora – Crna Gora je sticajem okolnosti i kvalifikovana na Eurobasket, a isti taj splet okolnosti ih je i doveo do nokaut faze. Tu sreću su u potpunosti zaslužili velikom pobedom nad Gruzijom usred Tbilisija i uprkos katastrofalnim sudijskim odlukama koje su im uzele pobedu nad Turcima, međutim košarkaški Bogovi su izravnali neke stvari i poslali su Crnogorce u borbu sa jednim od domaćina, a u nokautu i domaćini prvenstva.
Činilo se da Crna Gora više nema snage u borbi sa odličnim domaćinom koji je posle Dirkove ere dobio nove superzvezde i odlične igrače koje je Mihajlo pomenuo u rekapitulaciji grupne faze.
Međutim, uporni Crnogorci se vraćaju u utakmicu gde su pred poslednji minut imali priliku za povratak u utakmicu gde ih nekoliko sudijskih odluka opet vraća van dometa i ostavlja četu Boška Radovića kratkih rukava, ali sa velikim podstrekom za naredna takmičenja.
Španija – Litvanija – polufinale pre polufinala što se mene tiče. Litvanija je odlična ekipa koja je imala grupu smrti (a koja nije bila iz ove perspektive?) i tri tesna poraza koja su je oterala na lidera grupe B – ponovo potcenjenu Španiju predvođena šahovskim majstorom na klupi – Serđom Skariolom („Španija – Selekcija koja odbija da umre”).
Lične projekcije su se u ovom duelu u potpunosti ispunile – Litvanija u blagoj prednosti, išli su do nekih desetak poena prednosti gde stara kajla – veteran Rudi Fernandez izvlači faulove u napadu, baca se jedno desetak puta u reklame, daje bitne trojke, u stilu našeg Vese Petrovića vraća utakmicu u život uz legendarne promene odbrane Serđa Skariola i individualnu partituru Lorenca Marona (Brauna).
Litvanija ima napad za produžetak gde Brazdeikis niotkuda kucka loptu i iz odbojke odvodi utakmicu u produžetak. I tamo opšti metež koji se lomi nesportskim faulom do tada odličnog Brazdeikisa i gde je Crvena Furija istakla ozbiljnu kandidaturu za medalju i zakazala megdan sa domaćinom.
Ukrajina – Poljska su otvorile drugi dan ovog košarkaškog karambola. Ukrajina koja je prilično solidno odigrala grupnu fazu, gde je u nekim kalkulacijama mogla da završi i kao drugoplasirana iz grupe C, međutim protivnik u nokaut fazi bila im je selekcija Poljske od koje se očekivao realan prolazak grupe, a u nastavku prvenstva, šta urade, jer su ih posle ove utakmice čekali aktuelni šampioni Slovenci.
Jedna odlična utakmica protivna renomeu obe selekcije, za koje se smatralo da su nedorasle ovoj fazi takmičenja. Ukrajina je imala blagu prednost na poluvremenu u utakmici koja se igrala u serijama, međutim kompaktni Poljaci preokreću rezultat i preskaču odličnu selekciju Ukrajine za prolazak u četvrtfinale prvenstva.
Finska – Hrvatska – Duel koji je i na papiru bio interesantan, a kamoli u stvarnosti, gde su Hrvati katastrofalno branili selekciju Finske, posebno Laurija Markanena, najboljeg strelca ovog šampionata, koji je sasuo neverovatna 43 poena i izbacio nedorečenu selekciju Hrvatske koja je morala mnogo bolje da koristi potencijal elitnih igrača (Zubac, Hezonja, Bogdanović, Šarić), odličnog Amerikanca Smita, veterana Simona i ostalih igrača…
Srbija – Italija – Utakmica koja nas je najviše interesovala, a najviše i razočarala i nanela novi šamar srpskoj košarci („pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje igrače“ kao što je rekao Slobodan Šarenac pre ravno 20 godina u Indijanapolisu, mada drugi su razlozi poraza.).
Naša voljena reprezentacija, najubedljivija u grupnoj fazi, uz Grke koji idu sledeći na tapet. Kao i u grupnoj fazi, imamo osetnu prednost, međutim nije to bila naša prepoznatljiva igra, Jokić teško dolazi do niskog posta (do svojih poena je došao, ali na totalno drugi način.), odlično ga Italijani brane u reketu, budući da nemaju klasičnog centra, sem Tesitorija koji gotovo da nije ni ulazio na ovom prvenstvu.
Dolaze Italijani do svog šuta spolja i na podnošljivu razliku na poluvremenu u odnosu na igru. Treća četvrtina – košmar koji je započeo Poceko isključenjem i ispraćajem sa terena kao da ide u vojsku. Nekima je to bilo simpatično (čitajte meni), neke je iziritiralo.
Bilo kako bilo, Italijani dobijaju potreban orkan u leđa i preokreću stvari u svoju korist i lome nas. Poslednja nada je bio Jokićev 3+1 sa centra, ali je na našu žalost bilo kasno i vraćamo se kući pre vremena.
Grčka – Češka – Posle naše žalosti, išao je još jedan odličan duel između dominantnih, ali ranjivih Grka i dobrih, ali nespremnih Čeha, pre svega Satoranskog koji je igrao pod povredom i takav skupio 17 asistencija i pružiše dostojan otpor Grcima. Na žalost Čeha, Janis je dokazao zašto ga smatraju jednim od najboljih igrača današnjice.
Četvrtfinale
Španija – Finska – Prepuno tempa i intenziteta što je na početku odgovaralo Fincima predvođenim maestralnim Markanenom i trojkom sa pola terena Jantunena za +11 za kraj prve četvrtine. Skariolo kreće sa svojim šahovskim promenama odbrane i polako načinje Fince, bez obzira što nije bilo bitne promene rezultata do poluvremena.
Te promene odbrane počinju da se isplaćuju u trećoj četvrtini koju Španija dobija 30:15 i okreće utakmicu na svoju vodenicu. Međutim, ne daju se uporni Finci, ali Španija kada uzme prednost, ne ispušta je do kraja, što je i pokazala više puta na prvenstvu i zasluženo prolazi fenomenalne Fince koji su pod najmlađim selektorom na ovom prvenstvu Lasijem Tuovijem igrali ozbiljnu i modernu košarku i zadali domaći zadatak kako se igra usled manjka superstarova (izuzev Markanena).
Nemačka – Grčka – Još jedno polufinale pre polufinala, gde obe ekipe maestralno šutiraju, pogotovo Grčka, koja je važila za nešto slabiju šutersku ekipu na ovom Eurobasketu. Poluvreme zaključuje Kostas Slukas koji je pogodio bombu sa više od pola terena za 61 poen Grka i prednost na poluvremenu.
U drugom poluvremenu, potop za Grke, nisu mogli ništa da odbrane, Šruder je radio šta je hteo, Obst je ubacivao odakle je hteo, Dorsi ovu utakmicu nije ni učestvovao maltene sa 5/12 iz igre, isključenjem Janisa, ova utakmica je definitivno otišla na stranu Nemaca i odvela domaćina u polufinale.
Francuska – Italija – Drugi dan nam je doneo duel u kom je većina nas želela da gleda našu reprezentaciju umesto Italije. Međutim, ne može se vratiti situacija unazad, već smo morali da gledamo ozbiljnu reprezentaciju Italije koja se susrela sa prilično neubedljivom, ali kvalitetnom reprezentacijom Francuske.
Slična utakmica kao i sa Turcima, gotovo preslikana završnica gde Italijani gube dobijenu utakmicu sa promašenim bacanjima i polaganjem Simonea Fontekia u regularnom delu. U produžetku iskusni Francuzi koriste još jedan poklon dobijen u regularnom delu, ovaj put od Italijana i zasluženo ulaze u završnicu prvenstva.
Slovenija – Poljska – Javnost je očekivala Luku Dončića u završnici prvenstva posle nenadanih ispadanja Jokića i Adetokumpa kao najvećih zvezda ovog takmičenja, međutim po ko zna koji put, grdno se prevarila, čak i najgrđe!!!
Poljaci igraju kao u transu, odlično su zaustavili Dončića sa shield odbranom poput Bred Stivensa i Bostona na Janisu, što im je donelo velikih 25 poena prednosti u jednom momentu utakmice, ali Slovenci od treće četvrtine podižu intenzitet u fazi odbrane i potpuno zbunjuju do tada fenomenalne Poljake i vraćaju utakmicu u egal, čak i vođstvo.
Očekivala se rutinska završnica u korist Slovenije, međutim bude se Poljaci, pre svega Sloter i vođa ove reprezentacije – Mateuš Ponitka (koji čudnim spletom okolnosti nije našao evroligaški angažman) koji tripl-dabl učinkom, trećim u istoriji Eurobasketa nosi Poljake u polufinale i nokautira poljuljanu i disfunkcionalnu Sloveniju ovaj Eurobasket.
Polufinale
Poljska – Francuska – Očekivana emotivna i energetska potrošnja Poljaka je i dovela do teškog poraza protiv Francuza koji su imali nenormalnu sreću u odnosu na partije koje su pružali u toku prvenstva (epska samoubistva Turaka i Italijana, rana ispadanja Srbije i Slovenije i potrošenost Poljaka) i ušli su u finale Eurobasketa.
Nemačka – Španija – Utakmica koja je pokazala svu lepotu košarke na jednom mestu – brza i jednostavna rešenja, odličan protok lopte, fenomenalan šut za tri poena, trenerska prilagođavanja, razne promene odbrane – sve ono što jedan košarkaški gledalac želi da vidi!!!
Španci su krenuli jako od starta, došli i do osetnije prednosti, međutim počinje baražna paljba Nemaca za tri poena i Nemci uzimaju kontrolu nad utakmicom. Skariolo meša karte, meša odbrane, traži idealna rešenja, međutim Šruder prodorima pravi dar-mar odbrani Španije i na 77-70 delovalo je da utakmica ide na vodenicu Nemaca.
Španija pokazuje upravo nemački mentalitet – a to je da se igra do poslednje sekunde i slaže seriju 13-0 i vraća kontrolu nad utakmicom. Ne daju se uporni Nemci trojkama Obsta i Loa, ali Španija iskusno zatvara utakmicu i ulazi u finale.
Utakmica za treće mesto
Nemačka – Poljska – Rutinska utakmica Pancera protiv potrošenih, ali izuzetno borbenih Poljaka koji su pružili nešto jači otpor u drugom poluvremenu i uspeli da se izbore za časni poraz i visoko četvrto mesto koje predstavlja nagradu za višegodišnji kontinuitet rada u poljskoj košarci.
Finale
Španija – Francuska – El Klasiko evropskih prvenstava, u kojoj god fazi prvenstva se nalazili, skoro pa sigurno se sastaju ove dve reprezentacije na Eurobasketu. Španija je od starta postavila stvari na svoje mesto, uz nadrealan šut Bo Kruza (Huanča Ernangomeza) gde je naređao šest trojki u prvom poluvremenu, ali se bude Francuzi i navlače na najopasniji rezultat u košarci – deset razlike deficita na poluvremenu.
Živina teorija iz fudbala koja se prenosi na košarku, a to je da je deset razlike najopasniji rezultat, se obistinila u potpunosti i Francuzi prilaze na jedan posed Špancima. Španci kada dohvate prednost, ne ispuštaju je, već po ko zna koji put love protivnika kombinovanim odbranama i preciznim rotacijama što u odbrani, što sa klupe pravovremene izmene i stavljaju utakmicu van dometa Francuzima koji su ostali kvalitetna, ali nepovezana i nedorečena ekipa nedovoljna za zlato.
Epilog svega – Španija uzima četvrto zlato na Eurobasketu pod kormilom Serđa Skariola!!!
Ako smo nešto naučili iz ovog prvenstva, naučili smo da nema favorita dok se ne pokaže to na terenu, da se utakmice igraju do poslednjeg sudijskog zvižduka i da se predan rad, pažljiva selekcija i kontinuitet rada u svim selekcijama rezultatski isplati uz određenu dozu sreće i zdravlja koje su bitne (ne i jedine) stavke za ostvarenje zacrtanih ciljeva.
Košarka je i surov i prelep sport, što nam je pokazao najjači Eurobasket u poslednjih 15-20 godina (izuzev suđenja i organizacije koji su već pomenuti.).
Nadamo se da ste uživali u ovom Eurobasketu i da ćemo i dalje gledati vrhunsku košarku, sa mnogo boljim rezultatom za našu selekciju ako je to moguće!!! Nas dvojica se odjavljujemo što se tiče ove kolumne, sportski pozdrav!!!
