Semi Odželej na Obradovićev pogon

Postoji trenutak u svakoj sezoni kada se nešto jednostavno „klikne“. Kada se uloge redefinišu, samopouzdanje se vrati, a igrač koji je do juče delovao izgubljeno odjednom postaje jedan od stubova ekipe. Za Semija Odželeja, taj trenutak došao je sa povratkom Saše Obradovića na klupu Crvene zvezde.

U prve tri utakmice u Evroligi pre nego što je Obradović po drugi put u karijeri preuzeo tim, Odželej je bio praktično nevidljiv. Prosečno je beležio 13.3 minuta, 1 poen, 1.7 skokova, bez ijedne blokade i 0% šuta za tri poena. Izgledao je neprepoznatljivo u odnosu na onog igrača koji je igrao u Virtusu i Valensiji.

A onda je usledio preokret. U šest utakmica nakon Sašinog povratka, brojke su se preporodile: 22.7 minuta, 8.3 poena, 4 skoka, 1.2 blokade po meču, uz solidnih 33.3% šuta za tri poena. Još važnije, promenilo se sve ono što se ne vidi u statistici – njegov stav i energija.

Odželej je pod Obradovićem ponovo pronašao sebe. Ne forsira, kreće se bolje bez lopte, prepoznaje situacije za preuzimanje u odbrani i odlično koristi svoju fizičku snagu.

Njegova partija protiv Panatinaikosa bila je možda i najbolja slika onoga što on danas donosi Crvenoj zvezdi. Iako je bio neefikasan u napadu (7 poena, 0/3 za tri), upisao čak četiri blokade, a posle dve od njih ekipa je direktno stigla do poena – Batlerova dvojka i Dobrićeva trojka bile su produžetak njegove požrtvovanosti u odbrani.

Treba pomenuti i meč protiv Reala, kada je uspeo da u više navrata neutrališe znatno višeg Edija Tavareša, što je zadatak s kojim se retko ko nosi u Evroligi.

Odželejev preporod pod Sašom Obradovićem nije slučajnost. On je posledica jasnog sistema i poverenja trenera. Kada igrač zna šta trener od njega traži, tada sve počinje da funkcioniše – i šut, i odbrana, i energija. Crvena zvezda je u Semiju Odželeju dobila ono što svaka ozbiljna evroligaška ekipa mora da ima: čoveka koji ne juri statistiku, već pobedu.