Košarkaši Crvene zvezde MTS dočekuju francuski Asvel u osmom kolu Evrolige. Nakon dva gostovanja, u Monaku i Istanbulu, Crveno – beli se vraćaju u poznatu halu.
U periodu od poslednjeg meča protiv Fenera, desile su se određene kadrovske promene. Vladimir Jovanović i Zvezda su sporazumno raskinuli saradnju posle samo tri meseca.
Na Vladino mesto, došao je Duško Ivanović čije se ime spominjalo letos. Crnogorski stručnjak je potpisao ugovor do 2024.
VLADA OUT
Pokazalo se da Jovanović nije bio spreman izazova kao što je Crvena zvezda. Po rečima Nebojše Čovića ali i po onome što smo videli do petka, falilo je autoriteta, veće sigurnosti i pre svega boljih rezultata. Jedna pobeda u Evroligi, kao i poraz od Zadra prelili su čašu.
Ostaje žal što jedan mlad, talentovan trener nije odgovorio velikoj sceni i pritisku sa svih strana. Neki igrači koji su dovedeni kao igrači uloge nisu imali nikakvu ulogu, dok su neki drugi imali i više prostora od očekivanog. Javila se trenerska dispropocija.
Nije bilo očekivano da proces u kom se za deset minuta promene deset igrača bude uspešan. Ne bih mogao da prihvatim razmišljanje da tim nije imao motivaciju niti zalaganje. Pogotovo sa trenerom koji nije bio “problematičan” i koji je evidentno težio ka što većoj relaksaciji.
Na kraju, možda je ta relaksacija i bila presudna. Videćemo u kom pravcu će ići Vladina karijera, ovaj put, verovatno sa manjom linijom otpora.
DUŠKO IN
Kada je reč o novom treneru, Dušku Ivanoviću, on nema problem sa iskustvom i pronalaskom autoriteta.
Može se reći da je tim sa Malog Kalemegdana angažovao trofejnog trenera, gledajući rezultate u prošlosti.
U karijeri je osvajao svašta: tri puta ACB ligu, evropski Kup Radivoja Koraća, prvenstvo Francuske… U Evroligi se nalazi na šestom mestu po pobedama; šest puta je ulazio u TOP8 i tri puta na F4.
Za razliku od Jovanovića, Duško u osnovi gaji drugačiji stil. Cela njegova filozofija zasniva se na radu i fizičkoj spremnosti igrača.
Kao predstavnik stare jugoslovenske škole, odlikuju ga popularna “čvrsta ruka” i beskompromisnost. Nekima takav pristup više odgovara, nekima manje.
Lično smatram da se bez rada i napora ne može, kako u košarci tako i u životu generalno. Samo što svuda pa i u trenerskom poslu mora postojati određena granica i prag tolerancije. Igrač ne sme zbog trenera i njegovih principa izgubi volju za bavljenjem sporta.
Upravo zbog toga, najviše me zanima kako će se uloge u ovom novom timu podeliti i ko će kako odgovoriti na Ivanovićeve zahteve. I svakako, ne treba se iznenaditi ako bude rezova.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/reprezentacija-srbije-blizu-svetskog-prvenstva/
- https://flouter.rs/vladimir-brodzianski-visoki-snajper-iz-prijevidze/
Crveno – beli su od starta sezone odigrali samo dve utakmice u Evroligi, na domaćem terenu. Vidi se da nedostaje podrška navijača i dodatni naboj.
Vildosa, Bentil, Holand, sve su to igrači koji “žive” od energije sa tribina. Sigurno da igrači kada dolaze u Partizan ili Zvezdu, dolaze upravo i zbog navijača i atmosfere koju oni prave.
Beogradski tim je u skoro svim duelima bio u igri, imao aktivan rezultat, pa čak i vođstvo. Međutim, sve je to trajalo kratko, nije postojala konstantnost niti održivost dobre igre u nekim momentima.
Zato će jedan od glavnih zadataka Ivanovića i biti da ekipi da potrebnu smirenost, hladnokrvnost i uveri ih u kvalitet koji poseduju. Utakmice pred domaćom publikom su najbolji povod za tako nešto.
Iz Liona u Beograd – Asvel
Kada je reč o gostujućoj ekipi, ni oni se nisu proslavili na samom početku. U Evroligi su na deobi desete pozicije, dok u nacionalnom šampionatu imaju tri poprilično neočekivana poraza.
U poslednje dve nedelje, deluje da su pronašli pravi ritam što govori i podatak da su zabeležili četiri pobede i jedan poraz (Žalgiris).
Nisu ekipa koja se odlikuje preteranim napadačkim niti defanzivnim sposobnostima. Znaju da protivnika spuste na 60 poena, ali i da lako prime 90.
Igraju dosta varljivo, ne samo od utakmice do utakmice, nego i od četvrtine do četvrtine. Protiv Baskonije na primer, dopustili su joj samo šest trojki, ali im je zato Fener dao duplo više.
Napadački gledano, sve se vrti oko Nanda De Koloa. Francuski reprezentativac i prva zvezda ekipe je najbolji strelac (12.7 pts), razigravač (četiri asistencije) i trojkaš. Pod njim i svi ostali izgledaju znatno bolje, pre svih centri – Jusufa Fal i Aleks Tajus.
Tim je poprilično “star”. Okružuju ga iskusni igrači, sa višegodišnjim stažom u Evroligi. Uglavnom su to košarkaši u četvrtoj deceniji života, kao i njihov trener, Tidžej Parker.