Bivši košarkaš Crvene zvezde, Marko Simonović, u intervjuu za Meridian Sport prokomentarisao je odlazak Branka Lazića iz Crvene zvezde.
“Prvo morate da sačekate da ustanem, pa ću krenuti da pričam o Branku i njegovom odnosu prema Crvenoj zvezdi”. – započeo je Simonović.
Juče je osvanula vest da Branko Lazić nakon 14 godina napušta Mali Kalemegdan:
“Igrač koji je napravio toliko toga za Zvezdu, toliko je iskazao lojalnost, odvažnost, odlučnost… Dao je bukvalno sve za taj klub i njegovo ime je zapisano zlatnim slovima u svim strancima knjige Crvene zvezde”.
Novi trener Sutjeske ističe da ne zna kako će Zvezda izgledati bez njega:
“Ne znam kako će mi izgledati Zvezda bez njega… Sebe sam negde i mogao da zamislim bez Zvezde, jer sam igrao na drugim mestima… Bio sam vezan za klub, ali sam opet odlazio i vraćao se, ali Branka… Ne znam zaista kako da zamislim Branka bez Zvezde i Zvezdu bez Branka. To i dalje ne mogu da prihvatim i svarim. On je neko ko je sve dao Crvenoj zvezdi”.
Smatra da bi klub trebalo da povuče dres sa brojem 10:
“Apsolutno smatram da je povlačenje dresa gest koji klub treba da učini! To je najmanje što bi Zvezda mogla. Ako se Branku ne povuče dres, kome će?!”
Pričao je i o njihovom odnosu i kumstvu:
“Znali smo se i ranije, ali u Zvezdi smo počeli druženje. Vrlo brzo smo videli da delimo iste stavove i vrednosti. Zvezda nas je spojila. Nas dvojica smo u Zvezdi proživeli i najteže i najlepše trenutke za klub. Bili smo od početka, kada se sve gradilo. Svi znamo koliko je bilo teško, a to nas je verovatno dodatno i spojilo, odnosno stvorilo neraskidivo prijateljstvo koje se pretvorilo u kumstvo. Na Branka ne gledam samo kao na kuma, već i na kao mlađeg brata”.
U poslednjim godinama Lazić je neretko bio meta kritike navijača, na šta je Simonović rekao:
“Ljudi ne razumeju to što je on radio jedinstveno. Koliko se to izgubilo, koliko toga nema više… Koliko drži ceo tim, tera saigrače da budu bolji… To je zaista nešto što zlata vredi i nema cenu. Mi kao narod volimo svašta da pričamo bez osnova, tako da se ne obaziram na te gradske priče…”
Prisetio se i jedne situacije sa parketa:
“Pamtim situaciju sa jedne utakmice, gde je jurio loptu, ja jurim za njim… On je stiže, hvata je, udara sebe u nogu i pada… Vidite da se ceo polomio, da je poneo i kamermana, da se odro kompletno, ali nastavlja sve normalno. I sećam se tajm-auta, kada ga Radonjić pita: ‘Da li si normalan? Hoćeš da se povrediš?’… Na šta je Branko samo rekao: ‘Je l’ hoćeš da pobedimo ili nećeš?’ Tu vidite jedan odnos koji je poseban, da je spreman da stavi glavu gde drugi nisu smeli nogu”.
Rekao je da je Lazićev odlazak iz Zvezde teže pao njemu nego samom Laziću:
“Verovali ili ne, meni je bilo teže nego njemu. Kao što je njemu bilo teže kada sam ja odlazio nego što je bilo meni. Čim mi je rekao, pitao sam ga da dođe da igra u Sutjesku. Šalim se i ne šalim se, a siguran sam da će naći odgovarajući klub”.
Ističe da u Laziću ima još mnogo košarke:
“Mnogo košarke i života je u njemu! On je veliki profesionalac. Toliki je profesionalac, da mi dođe nekada… Ne znam šta da mu uradim, jači je od mene… Stalno vodi računa o ishrani, načinu života, treningu…“
Smatra da bi Ognjen Dobrić trebalo da nasledi kapitensku traku:
“Verovatno bi to trebalo da bude Ognjen Dobrić, Luka Mitrović ako ostane… Ali, recimo Dobrić”.
