NBA igrači su poznati po svojim milionskim ugovorima, od trenutka kada budu izabrani na draftu. Liga je došla do tog nivoa da su komercijalni i finansijski aspekt dovedeni do savršenstva. Ipak, karijere košarkaša koje traju ograničen broj godina moraju imati neko pokriće i posle igračkog doba. Penzija je rešenje koje je 1965. uvedeno kako bi rešilo ovaj problem.
Za vas smo spremili tekst u kome ćemo sažeto predstaviti sistem koji je uveden u NBA i kako je NBPA (Sindikat igrača) uticao na njegovo razviće.
Počeci, štrajk i Bob Kuzi
Bilo je bitno početi odnekud. Za taj početak zaslužna je jedna legenda Boston Seltiksa i prvi pravi plejmejker, Bob Kuzi. Pretio je štrajkom ukoliko se prava i benefiti igrača ne poboljšaju. Uslovio je ligu da stvori CBA (Collective Bargaining Agreement) koji se i do dana današnjeg ažurira.
Penzija je kao benefit uvedena po uzoru na NFL i MLB, koji su nešto ranije započeli da se brinu o životu sportista nakon završetka karijere.
Uticaj savremenih igrača na starije kolege
Zahvaljujući pre svega zalaganju savremenih igrača poput Krisa Pola (verovatno i najvećeg borca za prava igrača), LeBrona Džejmsa, Karona Batlera i Džejmsa Džonsa (između ostalih), NBA penzioni program je značajno unapređen poslednjih godina. Ovo je od velike koristi za stare igrače, koji nisu uvek bili u najboljim odnosima sa današnjim zvezdama.
Kako sve to zapravo funkcioniše?
NBA košarkaš stiče pravo na penziju tako što mora da ostvari određen broj godina u ligi. Taj broj iznosi tri godine. Isplata može da počne najranije nakon 45. rođendana, ali uglavnom počinje nakon 62.
Novčani aspekt penzije zavisi od tri faktora: godina u ligi, prosečne plate i godina starosti.
Po CBA iz 2023. po svakoj godini u ligi igrač stiče pravo na 1001.47$ mesečno.
Primer igrača koji ispuni prvi uslov od tri godine jeste da bi on posle 62. rođendana stekao pravo na penziju od 56.988$ godišnje.
Kako se povećava staž košarkaša, tako raste i potencijalna penzija. Nakon deset sezona ta suma iznosi 215.000$ godišnje.
Interesantno je da svi aktivni košarkaši odvajaju od svoje zarade za penzije svojih nekadašnjih saigrača.
Zdravstveno i druga osiguranja
NBA liga je stvorila odličan sistem što se tiče nege svojih zaposlenih, a to su košarkaši.
Franšize snose troškove za sopstvene igrače, ne kao tradicionalno osiguranje kod zaposlenih gde se dobija određena svota koja je na raspolaganju.
Takođe postoje planovi i za igrače koji žele da se doškoluju nakon završetka karijere, i svoju penziju provedu u nekoj drugoj branši. Igrači sa preko tri godine iskustva mogu dobiti do 62.500$ godišnje stipendije.
Nakon deset godina službe, igrač stiče pravo i na zdravstveno osiguranje svoje uže porodice, dakle supruge i dece, i to doživotno.
Primer u ovom aspektu jeste Toni Snel, koji je trebalo da dobije ugovor za svoju desetu sezonu isključivo radi ovog benefita. Ipak do toga nije došlo, rok za ugovor je prošao, te Snel nije uspeo da ostvari ovaj benefit. Zašto je to bilo toliko bitno za njega? Njegova dva sina imaju dijagnostikovan tip autizma, dok je i samom Snelu bio dijagnostikovan i to tek kada je postao odrastao čovek. Zaista mu je bilo bitno da ima ovaj vid pomoći od strane lige.
Moderni primer
Košarkaš koji se trenutno nalazi na kraju svoje devete sezone u NBA ligi jeste Dante Egzum. Bivši košarkaš Juta Džeza, Klivlend Kavalirsa, Barselone i beogradskog Partizana je na pragu da ostvari veliki skok u iznosu svoje buduće penzije.
Ukoliko bi samo potpisao ugovor za narednu sezonu, stekao bi pravo na 215.000$ godišnje nakon svoje 62. godine.
Sagledavši zaradu koju je ostvario u karijeri, koja iznosi oko 50 miliona dolara samo od NBA ugovora, pitanje je koliko je zapravo bitno ostvariti pomenuti cilj. Egzum ima 29 godina, s tim da bi u bilo kom trenutku do kraja karijere mogao da potpiše ugovor u NBA. S obzirom da je veteranski minimum najviše što trenutno može da dobije, vrlo je nesigurno pričati o tome da je NBA trenutno glavni prioritet samo na osnovu penzije.
Penzija je uvedena u doba kada ugovori nisu bili toliko finansijski obogaćeni, naročito u vreme kada je marketing lige bio na začetku. Igrači tada nisu bili ekonomski pismeni kao danas, gde su mnogi već zašli u sferu preduzetništva, čak i tokom igračke karijere.
Rešenje koje se našlo kao logično ispostavilo se kao najbolje moguće. Liga je jedan od najvećih proizvoda na svetu i kao takva atraktivna igračima, ali i navijačima. Svako kvalitetno preduzeće se maksimalno trudi da zaštiti svog radnika. Takav je slučaj i u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Jednom LeBronu Džejmsu penzija neće biti faktor, dok je pojedine igrače verovatno “spasila”. Upravo su Džejms i Kris Pol uzor budućim zvezdama, pokazali su mlađima šta znači poštovanje starijih kolega.
