Bivši košarkaš Crvene zvezde imao je intervju za Meridian Sport pred gostovanje bivšem timu.
Period u Beogradu ostao mu je u lepom sećanju:
“Bilo je prelepo. Uživao sam od početka do kraja. Pamtim navijače, ekipu, imali smo sjajno grupu momaka, pamtim atmosferu… Mnogo lepih sećanja imam. Kada smo osvojili kup, derbije… Svaki put kada sam bio sa momcima pred navijačima je bio neverovatan. Sezona za pamćenje i drago mi je što se desila u Crvenoj zvezdi. Imali smo posebnu grupu momaka i uživao sam“.
Seća se i Duška Ivanovića:
“Bilo je sjajno. Došao je u pravom trenutku, promenio neke stvari i ušli smo u seriju pobeda. Uveo je disciplinu, svi su imali svoj način saradnje sa njim, ali na kraju krajeva – imali smo dobre rezultate, pobeđivali smo. Postojalo je uzajamno poštovanje. Nikada neću zaboraviti vreme koje sam proveo sa tom ekipom“.
Podsetio se i večitih derbija u kojima je igrao:
“Bilo je zabavno. Kada sam gledao prethodni derbi, bio sam u fazonu: ‘Čoveče, ja sam igrao te mečeve.’ Ista atmosfera, isto ludilo – neverovatna zabava. Odmah sam poslao poruku Nedoviću: ‘Pa ti uvek moraš da daješ koševe za pobedu protiv Partizana.’ Rekao je da radi ono što mora. Bio sam tu kada je pogodio onu trojku iz ugla, sad ova slobodna bacanja… Sjajna utakmica, bilo da ste deo nje ili je gledate na TV-u“.
Kao i trojke za pobedu Nemanje Nedovića u prvom evroligaškom derbiju:
“Ja to zovem šut za velike momke. Luka je prosledio pas, Nedović je dobio loptu i znao sam da je to to, znao sam da ulazi. Želeo je žarko taj šut i pogodio je, kao veliki igrač kakav jeste“.
Jedva čeka da vidi bivše saigrače:
“Naravno. To su moji momci. Ako stavimo košarku sa strane, drago mi je svaki put kada ih vidim. Branko, Šegi… Jedva čekam samo da ih vidim, pa onda i da igram protiv njih. Ali prvo da ih vidim, da se pozdravimo, ispričamo o životu, svemu i svačemu. Osećam se kao deo porodice, ali smatram i da su oni deo moje”.
Ističe da je ponosan na Filipa Petruševa:
“Neverovatno sam ponosan na njega. Svaki put kada ga gledam i kada vidim šta radi – shvatim da mu je nebo granica. Uvek sam mu pričao da ima neverovatan talenat i da mora da ga iskoristi. Baš mi je drago što je mnogo toga mogao da nauči od mene, posle treninga me nije puštao da idem kući: Hej, moraš da mi pokažeš ovo, da me naučiš ono. Naučio je i veoma sam ponosan na njega. Jedva čekam da ga vidim sutra, da ga zagrlim i posle da ga ‘ubijem’“.
Što se tiče samog meča:
“Imaju veoma dobar tim, dobre igrače. Čekaju nas navijači koji su među najboljima na svetu. To vam daje podstrek, znam kako je to, koliko energije dobijate od navijača. Mogli bi da naprave pometnju, ali ne protiv nas.“
