autor: MILOŠ RADENOVIĆ
ODBRANA PNR SRBIJA
Srbija je u grupnoj fazi prikazala jako pristojnu odbranu i delovalo je da njeni principi dobro funkcionišu protiv različitih ekipa, bile to ekipe sa small ball petorkama, koje igraju 5-out formaciju ili one sa 4-1 formaciju, sa teškom peticom.
Nepopularna, ali tačna činjenica je da Srbija u odbrani pika ima neke realne limite sa najboljim igračem na svetu Nikolom Jokićem u petorci.
Kada je Jokić bio u petorci, nismo mogli adekvatno da preuzimamo i da branimo short roll, što su ekipe poput Italije maksimalno eksploatisale, određenim spacingom, pravljenjem blokada, kretanjem bez lopte, što će biti prikazano u daljem tekstu. Ovo je kratak pregled našeg sistema odbrane PNR-a:
1) PICK ON EMPTY
Ovu vrstu pika smo branili isključivo „ice“ odbranom, odnosno usmeravanjem beka suprotno od blokade, ka bočnoj liniji, dok je (5) pozicionirana u dropu. U ovim situacijama se rizikuje PNP i otvoreni šut posle pop outa visokog igrača.
Obično ekipe nisu spremne da odmah kazne ovakvu vrstu odbrane šutem za tri poena, pošto su ovakvi ulasci u pik karakteristični za igru u tranziciji i tom vrstom odbrane se razbija potreban tajming napadu koji posle toga ulazi u kontinuirani nastavak napada.
PICK ON EMPTY
2) SINGLE SIDE PNR/SHORT ROLL & PICK AND POP
Primarna odbrana high flat/ice, u ovim situacijama gde smo imali 2 igrača na strani pomoći (weak side), Srbija se posebno sa Jokićem odlučuje da agresivno igra odbranu na ballhandleru iz PNRa u visokom flatu, što na trenutak deluje kao udvajanje, međutim bek probija blokadu (trail).
Za to vreme centar protivničke ekipe koji je napravio blok (screener) može npr. da ide u roll, gde bi najbliži igrač na strani pomoći (high tag) ušao u bump rolleru, kako bi olakšao recovery Jokiću.
Ukoliko se roller zaustavi i ide u short roll, dolazi do kratkog preuzimanja, dok se Jokić ne vrati na svog čuvara. Osnovni principi su bili high flat/ice i bump rollera u nivou sredine linije penala (nail pozicije).
SINGLE SIDE PNR/SHORT ROLL & PICK AND POP
3) DOUBLE SIDE PNR/ SHORT ROLL I PICK AND POP
Ova situacija nam je najviše pravila problema, jer rotacija može doći samo od igra iz kornera sa strane jednog igrača, jako problematično protiv ekipa koje su sposobne da pametno napadnu i sa brzim protokom lopte, pre svega pick and pop, short roll/short pop varijantama.
Nismo dozvolili lake poene, i rotirali smo tako da za trenutak imamo 2 na 1 situaciju, ukoliko centar brzo odmota i otvori se u širinu u pop out, dok je Jokić agresivan na ballhandleru.
U ovoj situaciji, igrač koji brani korner, ima preveliku rotaciju da napravi i da pređe veliki put kako bi napravio adekvatan closeout.
Ovo se napada, ne samo otvorenim šutem, već i cutom napadača u korneru, kada njegov defanzivac odnosno naš spoljni igrač, rotira na pick and popu.
DOUBLE SIDE PNR/ SHORT ROLL I PICK AND POP
Italija je pravila Srbiji najviše problema pre svega u pick and pop igri, ne toliko šutem za tri poena centra koji ide u pop, već napadom na rotacije koje je Srbija radila, koje su očigledno jako dobro skautirane.
1) DOUBLE SIDE PNR
Ovaj raspored je bio najproblematičniji za odbranu Srbije, kada Jokić ide u high flat, Meli iz pop outa ostaje sam na liniji tri poena i pravi se situacija 2 na 1, jer jedini način da se pomogne (help) je da rotira defanzivac koji pokriva igrača u korneru.
Srbija je tu preterano rotirala, sto je Italija kažnjavala extra passom usled čega su sledili otvoreni šutevi ili utrčavanje kada igrač iz kornera pomaže sa Melija.
Možda se moglo probati i switch odbranom (klasičnim preuzimanjem) ili rizikovati Melijev otvoreni šut.
DOUBLE SIDE PNR
2) SINGLE SIDE PNR
Sličan princip su koristili Italijani, kao i na double side PNRu. Igrač koji rotira i radi bump na visokog je onaj bliži lopti (high tag), pod pretpostavkom da će se smanjiti rotacija na rollera.
Italijani su to skautirali i opteretili stranu pomoći utrčavanjima (cut), a drugi u korneru ostaje za šut na tri poena itd…
SINGLE SIDE PNR
SWITCH?
Najjednostavnije rešenje na ovakav tip ekipa je switch odbrana, odnosno preuzimanje, gde nema potrebe za velikim rotacijama u odbrani, oduzima se pick and pop kao opcija, itd.
Našoj reprezentaciji nije odgovarala ovakva odbrana sa Jokićem u petorci, zato što nije dovoljno pokretljiv za ovakvu vrstu odbrane, ali je switch možda i bolja opcija od klasičnog high flata, koji je Italija adekvatno
kažnjavala.
Pokušali smo switch u trećoj četvrtini sa Milutinovim, gde smo koliko toliko uspeli da im
oduzmemo prodore prema košu adekvatnim rotacijama u odbrani, međutim Italija je reagovala tako što se Meli zadržavao u bloku (keep) kako bi isprovocirali switch.
Posle toga je Italija počela da pogađa otvorene i poluotvorene trojke usled loše odbrane na perimetru u igri 1 na 1 gde nam je Spisu iz drive & kick varijante pravio puno problema i otvarao pozicije i sebi i saigračima, gde je i Polonara pogodio nekoliko teških šuteva, nekarakterističnih za njega i momentum je tada i definitivno prešao na stranu Italije.
Pokušali smo u poslednja tri minuta opet sa switch odbranom kada smo posle neverovatne Jokićeve trojke sa pola terena uz faul bili u situaciji da vratimo utakmicu u egal, međutim bilo je kasno, ali i postavlja se veliko pitanje kako bi ta vrsta odbrane funkcionisala sa Jokićem i Ristićem pre svega i Milutinovim čak koji je bio rovit za ovo prvenstvo i samim tim nije bio na svom maksimumu.
Italija je taktički odlično pripremila utakmicu, koristeći naše mane, pre svega u fazi odbrane, dok je reakcija naših igrača i kompletnog stručnog štaba izostala.
Falilo je prilagođavanja sa naše strane, gde u grupnoj fazi sticajem raznih okolnosti nismo bili u situaciji da odustajemo od primarne ideje i sistema u napadu i odbrani, iako uopšte grupa nije bila slaba, koliko je to izgledalo u prvi mah, što govore plasman Poljske u polufinale i odličan otpor Finske u četvrtfinalu, odnosno Češke u osmini finala.
Ova analiza je predstavljala konkretne i konstruktivne razloge našeg drugog vezanog poraza od Italije u najvažnijim utakmicama, što se u potpunosti slaže sa rečima selektora Svetislava Pešića i predsednika Košarkaškog saveza Srbije Predraga Danilovića, da nam je potrebnija kvalitetna i konstruktivna kritika u ovom trenutku i da treba da se bavimo konkretnim činjenicama koje su dovele do još jednog neuspeha naše reprezentacije.
Maksimalno profesionalan odnos igrača i stručnog štaba u potpunosti zaslužuje objektivne analize u znak podrške reprezentaciji i nadi da ćemo ponovo gledati kvalitetnu košarku koju smo pružali do sada u prethodnim kvalifikacionim prozorima i na Eurobasketu.