Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić bio je gost na Visokoj sportskoj i zdravstevnoj školi, a studentima je probao da približi šta je sve potrebno da bi neko postao dobar trener.
“Znanje i radna etika su najvažniji. Ali ni to ne garantuje da ćeš postati vrhunski trener, ali bez toga ništa. Ako to nemaš, nemoj da se zanosiš da ćeš ići napred. Znanje nije da igračima samo daš informaciju, znanje je pre svega da imaš dubinu, poznaješ materiju. Bez znanja ni talenat neće puno pomoći”, rekao je Pešić.
Pored znanja, dobar trener mora da poseduje i određene osobine.
“Trener pre svega mora da bude skroman. Čitavog života uvek sam tražio… Smatram da trener treba da bude umeren, da nije arogantan, to je prosto rečeno, ali nije lako uraditi. Cilj je pronaći balans. Ja ne mislim da su titule pokazatelj da si uspešan, da važno je, ali nije uspeh samo pobediti. Uspeh je da osetiš da svi napreduju. Svi volimo da stalni pobeđujemo, ali to nije moguće. To je posao koji nas kao trenere tera napred.”
Balans je najvažniji, kako u životu, tako i u ulozi trenera.
“Važno je pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja. Da se ne puvaš previše. To je nešto što bi trener morao da ima i da bude cilj trenera. Ubeđen sam da trener ne sme da bude iznad ekipe. To je važno da se zna, niti iznad kluba, ne sme da bude prva ličnost tog procesa. To treneri uglavnom ne žele, ali često te mediji naprave genijem posle pobeda, a ako pomisliš da si genije, onda si budala. Trener treba da zna da ne sme da bude iznad ekipe. Novinari od nas ponekad naprave genijem, ali ni u čemu ne postoji genije.”
Studenti si gu upitali kako trener stiče poverenje igrača:
“Osnovno je da imaš znanja. Trener uočava stvari koje ugrač ne vidi i pronađe rešenje, ako trener to uspe, onda je uspeo. Ne postoji nijedan igrač kojem ne treba pomoć. Trenirao sam i bila mi je čast da treniram tri generacije. Prva generacija je bila u Bormiju, sa Divcem i mnogim drugim. Posle toga je došla druga generacija sa Bodirogom, Stojakovićem… I treća je ova sa kojom danas radim. Ono što se ne menja, to je da svi igrači traže na koga mogu da se naslone. Prvi i osnovni posao trenera je da je on tu zbog igrača, a ne obrnuto. Trener je vođa.”
Smatra iskusni strateg i da je motivacija precenjena.
“Ne postoji čovek koji je uspeo u životu koji nije “kraduckao” (znanje). Ne moraš mnogo da “kradeš”, ali malo da. Da li je to komunikacija sa igračima ili nešto drugo kada je reč o motivaciji… ona je kao pojam precenjena. Više je disciplina i odgovornost. Više verujem u “osvežavanje” motivacije. Šta znači to? To je stvaranje međuljudskih odnosa. Zato je kominikacija važna. Ja sam mislio da je taktika napada i odbrane najvažnija, ali moramo da se prilagođavamo. Stvaranje međuljudskih odnosa je danas ključ. Važan je napad, odbrana, odbrana od tranzicije, napada, sve je važno, ali… svaki dan se moraju trenirati međuljudski odnosi, kao što se trenira šut”. Igrač mi kaže: ‘Treneru izgubio sam samopouzdanje?’. Pa uđi u dvoranu, šutni 150-200 puta i dobićeš “konfidens”. Ako ne uzmeš stvari u svoje ruke i ne opališ 500 šuteva, onda nećeš imati samopouzdanje”.
Na kraju, Pešić je disciplinu naveo kao ključnu stavku, ne samo u košarci, nego i u životu.
“Nema prečice do uspeha. Disciplina menja loše navike i stvara dobre navike. Ako prepustiš disciplini da te vodi kroz proces, do cilja, ja mislim da ćeš pobediti. Disciplina nije kazna, to je nešto što će te učiniti boljim”, zaključio je selektor Orlova.
