Večeras nas blago rečeno očekuje spektakl, kako drugačije opisati duel zahuktalog Partizana i favorizovanog Panatinaikosa koji brani titulu šampiona Evrolige. Da su istorije ova dva kluba isprepletane, govori i zanimljiva izjava Džedi Osmana, koji se u razgovoru za Meridian Sport podsetio dana kada je dolazio na utakmice crno-belih.
Okrenuo se oko sebe, pogledom prešao preko tribina na kojima večeras neće biti prazne stolice… Odlazeći ka centru terena gde je Ergin Ataman već počeo da okuplja ekipu, uz široki osmeh dobacio:
„Zar oni meni da pričaju o Partizanu?! Pa ja o Partizanu znam mnogo više od njih!“
Da, Matijas Lesor i Janis Papapetru jesu bili deo kluba iz Humske, a Džedi Osman nije. Ali, jako dobro zna veličinu i značaj kluba protiv kog večeras igra. Zapravo, on bi imao šta da kaže Lesoru i Papapetruu na temu kluba iz Humske. Jer…
„Još dok sam igrao u Bosni iz Sarajeva dolazio sam na utakmice Partizana. Ipak ja znam više od njih, iako su oni bili ovde”, pričao je za Meridian sport jedan od lidera Panatinaikosa, jedan od igrača koji su obeležili prelazni rok u Evropi ovog leta kada je odlučio da se iz NBA vrati na Stari kontinent.
Dosta ozbiljnije je pojasnio…
„Moja mama je iz Srbije i zaista imam veliko poštovanje prema Partizanu.”
Opet taj pogled ka tribinama. Kao da je zamišljao kako izgleda kada su pune.
“Mislim, igrati ovde protiv njih… Koliko staje ljudi? Jel 24 hiljade“, zapitao je.
Ne bi smelo baš toliko, zbog propisa. Na to se Osman nasmejao, pa dodao…
„Da kažemo onda 20 hiljada… Biće veoma lepo.“
Premotavanje….
Godina je 2015, Berlin, Evropsko prvenstvo. Trening pred utakmicu Srbije i Turske. Razgovaramo baš sa Osmanom, tada zvezdom u usponu. Saslušao je prvo pitanje, pa na dosta dobrom srpskom uzvratio:
„Zašto razgovaramo na engleskom?“
Da, zašto sa momkom rođenim u Ohridu, koji je rastao u Sarajevu, a čija je majka iz Srbije, pričamo na engleskom. Danak neiskustvu plaćen je tada. Pred novi razgovor, sada sa zvezdom Panatinaikosa, ta scena vratila se u sećanje. Ovog puta nije bilo engleskog. Dobro, jeste jedna reč, za koju je sjajno krilo tražilo pomoć oko prevoda. I tako je tekao razgovor, od prvog do poslednjeg pitanja.
Prvo se ticalo najaktuelnijeg – večerašnje utakmice sa Partizanom.
„Biće veoma teško, znamo kakva nas atmosfera očekuje ovde. Osim toga, Partizan je pobedio poslednje tri utakmice, sada je u dobrom stanju. Mi smo pred dolazak u Beograd imali dobru utakmicu protiv Barselone. Bila je veoma teška, ali na kraju smo pobedili. Znamo da sada neće biti lako, ali na teren izlazimo sa idejom da pobedimo“, jasan je turski reprezentativac u redovima Panatinaikosa.
Sam je pomenuo taj niz u kome je Partizan. Ali, ove sezone crno-beli su pokazali i malo drugačija lica. U pripremi ove utakmice, kojim su se Partizanom više bavili? Onim što je gubio u nizu, ili ovim što pobeđuje? Osman kaže…
„Naravno, više smo gledali ovaj sada. Nije lako pobediti tri utakmice zaredom. Crno-beli igraju stvaro dobro, posebno kod kuće. Pobedili su Olimpijakos i Žalgiris koji je u jako dobrom stanju. Naravno da poštujemo mnogo Partizan i očekujemo da će da bude baš teška utakmica.“
Kako je pred ovaj meč podsetio i Željko Obradović, Panatinaikos je na šampionski roster dodao NBA iskustvo. Osman, ali i Omer Jurtseven vratili su se iz Sjedinjenih država. Ali, nisu jedini. Nekako je ovog leta posebno bio izražen povratak Evropljana iz NBA. Posebno Turaka. U istom smeru – samo do Monaka – krenuo je i Furkan Korkman, kao i Onuralp Bitim, njega ćemo u narednoj sezoni gledati u dresu Fenerbahčea, a u ovoj u Bajernu.
Slučajnost je, smatra Osman.
„To se samo tako poklopilo.“
Poenta je nešto drugo:
„Kako idu godine, važno nam je da budemo tamo gde ćemo imati minutažu. Furkan, Omer i ja smo odlučili da se vratimo da bismo imali veće uloge u svojim timovima. I to je najveći razlog. Osim toga, lepo je vratiti se u Evroligu posle toliko godina.“
Lepo jeste, ali da li je bilo i teško? Na početku sezone delovalo je da se traži. I formu, i ulogu, mesto u timu... Osman priznaje…
„Mislim da se još tražim. Nisam očekivao da će ova tranzicija biti ovoliko teška. Iskreno. Ali, važnije je kako završiš sezonu, ne kako je počneš. Biće bolje. Jeste bilo boljih dana, ali mislim da je samo pitanje trenutka kada će i za mene to nešto da klikne. Čovek treba da bude strpljiv i da nastavi da radi.“
Za povratak je izabrao sjajan tim. Najbolji u Evropi. Šampionski! Što jeste olakšalo odluku da se vrati iz NBA – da bude bitan u bitnom klubu.
„Naravno. Panatinaikos je klub ogromne istorije. I to jeste odigralo najveću ulogu kod mene. Biti u ovakvoj ekipi, sa ovakvim igračima, stvarno je odlično. Veoma sam srećan ovde, imam igrače koje znam još iz vremena kada sam bio u NBA, sa nekima sam igrao u Evroligi pre nego što sam otišao u SAD. Znam sve. Biti ovde je mnogo lepo.“
Mada – moglo je da se desi i da završi u Beogradu…
„Iskreno, pričao sam sa Partizanom pre nego što sam potpisao ugovor sa Panatinaikosom. Ali, na kraju sam odlučio da dođem ovde.“
Kad je već pomenuo to „iz Evrolige pre nego što sam otišao u NBA“, da li vidi razliku u elitnom evropskom takmičenju iz tog vremena u odnosu na ovo šta je zatekao po povratku, pitamo. Kaže…
„Dosta se promenilo. Mnogo je NBA igrača došlo u Evroligu. Ranije ih nije bilo toliko. Čak i ljudi u Americi primećuju da kvalitet Evrolige raste.“
Između tog „pre i posle“, sedam godina je proveo u NBA. Najveći deo u Klivlendu, gde mu je neko vreme sagirač bio i Lebronom Džejsom, a sa kojim je 2018. igrao finale protiv Golden Stejta. U Evropu se vratio iz San Antonija, u kome je proveo svoju poslednju sezonu u NBA. Kada se osvrne na te godine, šta vidi, pitamo.
„Svaka godina je na mene bila odlična, svaka je donosila neko drugo iskustvo. Posebno ta prva… Biti u NBA finalu, osvojiti konferenciju… Stvarno je bio sjajno. Baš sam proveo lepih sedam godina tamo.“
A to što je kao 22-godišnjak iz Efesa otišao u NBA, pravo u finale, zasluga je i Dušana Ivkovića, sa kojim je Osman sarađivao u Efesu. Na sam pomen imena slavnog srpskog trenera, na Osmanovom licu jasno se čitalo poštovanje i zahvalnost. A onda je ruku stavio na grudi, tu sa leve strane i dodao…
„Duda će zauvek imati posebno mesto u mom srcu. On je bio legenda kao trener, ali mislim da je bio još bolji čovek. Srećan sam što sam imao šansu da radim sa njim. Dosta mi je pomogao, puštao me da igram kada sam bio jedan od najmlađih igrača u ekipi. Verovao mi je. Uvek ću biti zahvalan na tome.“
I o Željku Obradoviću ima samo reči hvale i veliko poštovanje. Iako nikada nisu sarađivali, ali jesu igrali jedan protiv drugog u vreme kada je trener crno-belih vodio Fenerbahče.
„Nema šta tu da se kaže, legendarni trener, jedan od najboljih… Igrati protiv njega uvek je velika čast“, poručio je Džedi Osman u razgovoru za Meridian sport.
