Saša Obradović: Naši velikani su digli granicu do Olimpa

foto: Euroleague

Sašu Obradovića sutra očekuje važan susret. U goste Monaku dolazi Crvena zvezda, a srpski trener je za Meridian Sport pred susret sa crveno-belima govorio o utakmici koja nas očekuje, svojoj karijeri, a na posebno lep način je govorio o zemlji iz koje dolazi i njenim košarkaškim umovima:

„Zlatno pravilo je uvek bilo da se zadržiš u krugu Evrolige barem tri godine. I stvorićeš imidž. Meni je čast da sam predstavnik zemlje izvora najvećih trenerskih umova. Velika čast je što sam u vrhu aktuelnih stručnjaka, a opet obaveza da opravdaš nešto što je mnogo teško dostižno. Naši velikani su digli granicu do Olimpa. Zato je posebno zahtevno.“

U Kneževini imaju poverenja u srpskog stručnjaka ali ističe da je svestan kako su treneri potrošna roba, te da se ne bavi ni lepim ni ružnim komentarima, već samo kako da bude bolji svakog novog dana:

“Igračka karijera mi je pomogla, da ljudi pričaju sa mnom. Ali, ono što sam morao da činim svakodnevno je da se dokazujem. I dalje ne mogu da verujem da će mi ovo biti ukupno šesta godina u Monaku. To je potvrda kvalieta, osim rezultata. Ne smeš da gubiš kontinuitet, jer čim te malo nema pojavljuju se drugi koji žele na tvoje mesto. Uopšte se ne treba baviti temom da li si zamenjiv. Svi smo potrošna roba. U ovom trentuku je dobro. Juče sam bio u Dižonu, a sada mi je u glavi Zvezda. Sedeo sam na večeri sa vlasnikom, gde mi je rekao: Bićemo godinama zajedno.. Tako da postoji poverenje prema mom radu, ali vrlo brzo sve može da se promeni. Ne bavim se ni lepim, a ni lošim komentarima. Već samo kako da budem bolji sutra.“

U nastavku razgovora, govorio je o zahtevnosti trenerskog posla:

“Vlada mišljenje kada veliki igrač završi karijeru dugo ostane u patikama igrača. Fizička i mentalna potrošnja je ogromna. Treneru se nekada više verovalo i lako budu potrošeni svi koji pokušavaju da budu treneri, jer nema strpljenja. Prevashodno zbog pritiska da se odmah napravi rezultat. Ljudi vas na neki način ucenjuju… Čak ni velikim trenerima iz prošlosti danas nije lako, mnogo se promenio način komukacije sa igračima. Tržište je drugačije, sve je tanje i tanje. Sistem ti ne dozvoljava da potpuno iskažeš sebe u trenerskom smislu, već moraš da se prilagođavaš. Čini mi se da je pre bilo mnogo bolje. Onaj ko ne uspeva da se adaptira na lude glave, može da ima problem sa komunikacijom.”

Tajna duge karijere? Strast i adaptacija.

“Rekao bih da sam pametniji. To nije velika filozofija da posle 20 godina bolje selektiram informacije na koje ću reagovati. Ja pre dve decenije i danas – abnormalna razlika. U tome i leži tajna duge karijere. Moja mogućnost da se adaptiram na drugačije mentalitete mi je pomogla, a bez strasti nemoguće je trajati toliko. To su preduslovi za dobru karijeru, ali naravno da nisu jedini. Mnogo toga mora da se poklopi, da ti se komsička energija nakloni. Ne treba gledati karijeru kao neuspešnu ako se ne desi. Ukoliko se dogodi, to je produkt milion faktora. To je cilj i uvek će biti. Ja ću tome težiti, ali neću biti nezadovoljan ako ne osvojim Evroligu. Ne želim da budem opterećen osvajanjem i da me vuče strast samo prema tome, već želim da uživam u procesu. Ako izgubim to, više se sigurno neću baviti ovim poslom. Kada bi sada podvlačio crtu, ne bih se fokusirao na rezultate, trofeje i titule… Jednostavno je – nisam završio posao. Ali, ako bih birao najveći uspeh u karijeri, izabrao bih činjenicu da sam uspeo da zadržim familuju na okupu i da trajem. Zbog toga sam najviše ponosan.”

Sutra Monako i Zvezda igraju međusobnu utakmicu koja u Obradoviću uvek budi posebnu emociju.

„Ne treba da krijem. Emocija uvek postoji. Ali, da bih ja bio i dalje srpski trener u Evroligi, moram da pobeđujem svaku ekipu, pa na kraju krajeva i Crvenu zvezdu”.

“Zvezda je pokazala snagu na tržištu. Posle povrede Bolomboja, odmah je reagovala dovođenjem Petruševa, a verujem da na tome neće stati. Mislim da će imati još akvizicija kako bi ostvarili cilj koji žele. U ovom trentuku imaju problem u nedostatku Bolomboja, koji je ozbiljan faktor bio u igri Zvezde. Ali mislim da mogu to da nadomeste dobrom borbom. Imaju iskusne igrače sa velikom košarkaškom inteligencijom i sada je pitanje koliko će sve da traje kroz ovaj ritam takmičenja. Roster je veoma širok, vidim da pojedini igrači koji su imali prostor u prošlosti, sada nemaju. Verovatno će vremenom dobijati drugu ulogu” ističe strateg Monaka, te nastavlja u pohvalnom tonu o šefu stručnog štaba crveno-belih, Janisu Sferopulosu:

„Srpski i grčki mentalitet je sličan. Zato mislim da adaptacija nije bila problem. Mi imamo dovoljno kvalitetnih trenera na evroligaškom nivou. Da li je domaći ili stranac je stvar izbora. Janis je odličan trener na najvećem nivou i dobro je što mu se dala puna odgovornost i mogućnost da dovede ono što bi stvarno želeo. Sa takvim stavom prema treneru je uvek lakše da se operiše. Pokazao je u prethodnoj sezoni, prevashodno u ABA ligi, da je radio dobar posao, pogotovo što nije selektirao ekipu. Sada su zahtevi veći, ali Evroliga je mnogo izjednačena i do poslednjeg kola će se voditi borba“.

Na pitanje da li sebe vidi ponovo na klupi Zvezde, kaže:

„U ovom trenutku ne mogu da stavim ispred sebe takvo razmišljanje. Uvek  sam bio na zemlji, znam šta mi produžava karijeru. Ne bavim se pričama šta bi bilo kada bi bilo. Da li ću opet dobiti priliku ili ne, pokazaće budućnost. Ako treba da se desi, desiće se. Zvezda je bila i ostaće moja ljubav. Tako će biti dok sam živ. Nikad ne znaš šta ti život nosi. Zato je bolje živeti u sadašnjem momentu. Uvek ću podržavati Zvezdu kako u košarci, tako i u fudbalu“.

Među domaćim igračima ističe Nikolu Kalinića:

“On se pokazao kao vođa ekipe na terenu. Verovatno i van terena. Ja sam razgovarao sa njim kada je trebalo da potpiše za Barselonu. Želeo sam ga u svom timu. Mnogo ga poštujem kao igrača. Pravi razliku i sigurno je potreban Zvezdi. Može da pokriva više pozicija, što je uvek dobro imati. Nikola ima karakter pobednika. To može da prenese na ekipu. Naravno, ima ga i Teodosić, kao i momci koji su već mnogo toga osvojili. Nedović, Dobrić, Davidovac, Mitrović, Lazić… To su sve iskusni igrači koji znaju da pobede i da se ponašaju u teškim situacijama. Kada ih imaš u timu, možeš da očekuješ dobre rezultate“.

Tema razgovora, naravno, bio je i Majk Džejms:

„Naš odnos je evoluirao i sada je na još većem nivou. Kakve god ima problematične misli ili ponašanje u nekom trenutku, on je dobar lik i niko ne može da me ubedi u drugačije. Treba imati posebno strpljenje i taktiku za rad sa njim. To će ti olakšati posao. Nenormalna disciplina može da te uvede u problem. Ja pokušavam da balansiram. Dobio je ulogu kapitena, tako da je breme veće. Da li će ga promeniti, ne znam. Ali sada mora da vodi ekipu prema drugim ciljevima. Nakon izuzetnih individualnih nagrada, vreme je da ostvari veliki timski uspeh. To je sigurno. Mnogi veliki treneri nisu uspeli da nađu žicu Majku, tako da sam ponosan na odnos sa njim.“

Temperamentni Amerikanac često je zadavao glavobolje trenerima svojim trenerima, ipak Obradović zna kako sa njim:

„Ne postoji model. Veoma je teško objasniti formulu. Moraš da mu daš da izdivlja, da mu dopustiš neko ponašanje na terenu koje nije prihvatljivo za trenere, saigrače, pa čak i publiku. Ali samo tako Majk Džejms može da bude Majk Džejms. Tada znaš da će ti vratiti.”

Za kraj, dotakao se još jednog Amerikanca u ekipi Monaka, Džordana Lojda:

“Na samom početku nije bilo lako drugim igračima da ga prihvate, znajući da imam određenje simpatije prema njemu kao čoveku i igraču. On je lik koji zna kako treba da se ponaša i sve čini kako bi ekipa bila dobra. Ne mogu da krijem, imao sam opstrukcije te vrste. Ali Džordan je košarkaš koji ti je garancije da možeš da osvojiš velike ciljeve. Treba biti pametan u smislu kako da ga ne opteretiš previše, da bi dobio pun potencijal njega.”