Dijana Grubor
Nakon što je sedam sezona proveo “preko bare”, francuski reprezentativac Frenk Nilikina se vratio u Evropu. Za svoju novu sredinu je izabrao Partizan, a u razgovoru za Telegraf je otkrio kako je do toga došlo.
Na početku razgovora, otkriva kako protiču pripreme za početak sezone i kakva je hemija u ekipi koja je ovog leta promenila gotovo kompletan roster:
“Odlično sam, osećam ljubav svih u klubu od prvog dana kada sam video saigrače. Sa nekima sam igrao ranije, sa nekima sada igram prvi put. Sa nekima sam već igrao, druge sam upoznao sada, a protiv nekih sam igrao. Imamo dobru timsku hemiju do sada, zaista radimo naporno. Svi ovde su olakšali svakom stranom igraču da se prilagodi Beogradu, lokalnim momcima. Sve ide dobro, sada smo imali priliku da odigramo nekoliko prijateljskih utakmica, ali jedva čekamo da počne”.
Crno-beli su pripreme zatvorili na zaista poseban način. Arena stara više od dve hiljade godina bila je domaćin utakmice između Partizana i Panatinaikosa. Ovom nesvakidašnjem događaju je prisustvovalo više od 30 hiljada ljudi koji su napravili sjajnu atmosferu. Ipak, Francuz ističe da su veći utisak na njega ostavili navijači Partizana:
“Naši navijači su ostavili jači utisak na mene. Očigledno je bila neverovatna prilika igrati na ovom stadionu, napolju, 30.000 ljudi, 40.000 ljudi. Samo pejzaž, svetla, igrati utakmicu u ovakvom okruženju je prosto ludo, to je blagoslov. Ali naši navijači su najbolji, igrali smo u sali od 3.000 ljudi, dve prijateljske utakmice i već je bila neverovatna atmosfera. Tako da, kao što sam rekao, jedva čekam da počne prava stvar, da budem u Beogradskoj areni i nadam se da ćemo osvojiti što više pobeda možemo”.
Da mi je neko rekao: “Hej, desetogodišnji Frank, da li ćeš jednog dana igrati u Evroligi, za Partizan i doživeti to?” Rekao bih: “Hajde”.
“Zaista sam srećan što sam ovde, ovo je sledeće poglavlje mog putovanja, tako da sam zaista u sadašnjem trenutku i znam da ovde imam mnogo da učim, mnogo da doživim, tako da sam blagosloven. Da mi je neko rekao: “Hej, desetogodišnji Frank, da li ćeš jednog dana igrati u Evroligi, za Partizan i doživeti to?” Rekao bih: “Hajde”. Tako da sam zaista srećan što sam ovde i jedva čekam da utakmice počnu. Nakon 7 godina u NBA, u poslednjoj teškoj sezoni, bilo je važno za mene da se vratim u okruženje koje bi mi pomoglo da ponovo zavolim košarku, celu sezonu”.
Za njegov dolazak u redove crno-belih, zaslužni su razgovori sa Željkom Obradovićem i Zoranom Savićem:
“Razgovor sa Željkom, sa Zoranom, takođe prošle godine, olakšao je stvari. Ponovo su me zvali ove godine i želeli su da sklope dogovor, tako da imati nekoga ko te zaista želi je dobro i znati da će te učiniti boljim i da će raditi mnogo stvari sa timom kako bismo bili uspešni i napredovali, posle toga je lako”.
Razgovarao je o Partizanu i sa Vasilijem Micićem, a u mnogome je dolasku u Beograd “kumovao” i Matijas Lesor:
“Nisam igrao sa njima u Šarlotu, ali sam protiv Pokua i protiv Vase igrao mnogo puta. Video sam Vasilija na pripremama za Olimpijske igre, tako da je znao da sam potpisao za Partizan, pa je bio srećan i čestitao mi je. Najviše sam razgovarao sa Matijasom Lesorom, koji je igrao ovde pre, tako da mi je dao puno saveta o tome šta da očekujem i šta da znam pre potpisivanja ovde i zaista je bio srećan zbog mene, rekao je iz svojih misli da je to bila najbolja odluka koju sam doneo”.
“Znate, videli ste njegovo iskustvo, voleo je da igra ovde. Rekao je da je svaka utakmica je neverovatna, svaka utakmica je nezaboravna, kao iskustvo koje ćeš imati u pobedama, čak i u porazima ponekad, kao i to, da ako dam sve od sebe, da će navijači biti uz mene uvek. Oni će te bodriti, tako je rekao. Strast prema košarci je na najvišem nivou ovde u Partizanu. Tu je Željko, znaš šta da očekuješ, i biće zahtevan, pomoći će ti da napreduješ, tražiće od tebe, tražiće mnogo od tebe, ali on zna da si sposoban to da uradiš, znaš da kao tim možete to da uradite, tako da je to takav trener kakav je i to je sjajno za nas, jer pokušavamo da budemo konkurentni u jednom od najboljih prvenstava na svetu, tako da, hajde da to uradimo”.
Nilikini derbi u crno-belom dresu neće biti prva utakmica protiv Zvezde. Pre devet godina je nastupaući za Strazbur igrao protiv kluba sa Malog Kalemegdana, a Zvedini navijači su njega ostavili jak utisak:
“Da. Crvena zvezda. Protiv Crvene zvezde u Beogradskoj areni. Igrao sam nekoliko minuta, ali publika, to je bio prvi put da sam video nešto tako… Na žalost, te godine nisam imao priliku da igram protiv Partizana, ali kao prva utakmica, bila je dobra. Jedva čekam da počne, čoveče. Jedva čekam”.
Miloš Nikolić
Luka Kostić
